Dostupni linkovi

Jačanje ruskog pritiska na srpske sredine na Kosovu


Uloga Rusije na Kosovu najbolje je uočljiva na severu zemlje (Severna Mitrovica, septembar 2017.)

Od 2008. godine, Kosovo je izloženo zapanjujućoj ruskoj kampanji protiv izgradnje države po modelu Zapada i tamošnjih demokratskih vrednosti, navodi se u izveštaju Centra za bezbednosne studije o ruskom uplitanju u kosovske političke prilike, prvom takvom izveštaju objavljenom na Kosovu.

Kako se ističe, brojni subverzivni instrumenti, isključujući vojne, biće upotrebljeni protiv multietničkog Kosova kako bi se stvorio izgovor za neuspešnu državu i pojačao lokalni separatizam unutar zajednice kosovskih Srba u opštinama na severu Kosova.

Uloga Rusije na Kosovu najbolje je uočljiva na severu zemlje, navodi se.

Veze između političkih partija iz srpske zajednice i političke partije Ujedinjena Rusija neprestano se razvijaju, dok formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom može predstavljati nov teren za podsticanje ruskog lokalnog nacionalizma na Kosovu. Verski faktor takođe predstavlja važan elemenat u ruskom uticaju na Kosovu, a sprovodi se posredstvom Srpske pravoslavne crkve. Političkom podrškom verskim institucijama, Rusija teži da očuva i ojača emotivnu prisutnost među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu.

Ovaj izveštaj ocenjuje da su prisutnost proruskih medija, kao što su Sputnjik i Russia today, važna karta u širenju proruske propagande među kosovskim Srbima.

Takođe, zagonetno je delovanje takozvanog rusko-srpskog Humanitarnog centra sa sedištem u Nišu od 2011. uz intenzivirane vojne vežbe i investicija između dve zemlje. Precizira se da to treba smatrati dugoročnom bezbednosnom pretnjom ne samo za Kosovo, već i za ostale susedne zemlje.

"Kosovo: 'Neuspeh' jednog od najskupljeg političkog projekta Zapada", naslov u tekstu o Kosovu na Sputnjikovoj engleskoj internet stranici
"Kosovo: 'Neuspeh' jednog od najskupljeg političkog projekta Zapada", naslov u tekstu o Kosovu na Sputnjikovoj engleskoj internet stranici

Izveštaj navodi i kako kosovske institucije nisu dovoljno opremljene za spreče ruski prodor kroz ekonomska i politička sredstva, što za cilj ima uticaj kosovske politike, niti postoji dovoljna svest o ruskom interesu u regiji.

„Kosovo nema konzistentnu strategiju kako da reši ove nelagodne diplomatske odnose sa Rusijom, bilateralno ili multilateralno“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da je teško kritički proceniti ruski uticaj na Kosovu empirijski zbog nedostatka podataka u oblasti ekonomije ili finansijskog angažmana, ali i informacija o lokalnim i verskim institucijama na severu Kosova.

„Nedostatak odgovarajuće finansijske kontrole kosovskih institucija nad Srpskom pravoslavnom crkvom stvara mogućnosti za agresivnu agendu i zloupotrebu tog vakuma u i nteresu ruskog angažovanja i ojačavanja njihovog potencijalnog uticaja na Kosovu.“

U izveštaju se podseća da je ruski uticaj na razvoj Kosova i diplomatsko i vojno angažovanje dugogodišnji prioritet njihove spoljne politike na Balkanu, kao što je to ukazano Putinovom posetom ruskom vojnom kontigentu na Kosovu 2001. godine.

Rusija takođe predstavlja ozbiljan izazov za kosovsku državnost budući da podriva integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu.

S druge strane, odluka o sankcijama Kosova prema Rusiji od 2014. nije ažurirana i nije usklađena sa američkom i evropskom spoljnom politikom. Prema tome, ocenjuje se da one nisu bile efektivne s obzirom da ruska ekonomska predstavništva u Srbiji i regionu, uglavnom naftnih proizvoda, se slobodno distribuiraju na kosovskom tržištu.

U periodu od januara do jula 2017. godine, vrednost uvezene ruske robe prešla je 10 miliona evra, dok Kosovo ne izvozi ništa u Rusiju. Takođe, oko 1.000 ruskih državljana godišnje poseti Kosovo dok državljani Kosova ne mogu da putuju u Rusiju zbog nepriznavanja pasoša. Nosioci ruskih diplomatskih i službenih pasoša oslobođeni su viza prilikom putovanja na Kosovu, što izveštaj smatra paradoksom.

U zaključku se navodi da se ruski uticaj nastaviti da predstavlja izazov kosovskoj državnosti i stabilnom funkcionisanju zemlje, s ozbirom da je ruski utucaj na integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu ogroman i da može da blokira članstvo Kosova u UN i druge važne organizacije.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG