Dostupni linkovi

Sluša li Srpska lista Moskvu: 'Odgovoriću vam drugi dan'


Odnosi kosovskih Srba i njihovih političkih predstavnika sa zvaničnicima u Moskvi građeni su godinama unazad. Pred lokalne izbore na Kosovu, zakazane za 22. oktobar, aktuelizovao ih je lider Srpske liste. Samo što je podržao novu Vladu Kosova, Goran Rakić je zajedno sa Markom Đurićem zaduženim za pitanje Kosova u Vladi Srbije, otputovao u Moskvu gde se sastao sa liderima vladajuće Jedinstvene Rusije. Upravo zbog, kako su saopštili, razgovora o lokalnim kosovskim izborima.

Moskva kao da postaje uobičajena adresa za političke predstavnike Srba, u Srbiji i na Kosovu, uoči izbora ili formiranja vlada.

Potez čelnika Srpske liste Gorana Rakića i direktora kosovske Kancelarije Vlade Srbije Marka Đurića ne bi trebalo da čudi ako se setimo da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio u Moskvi u martu, uoči predsedničkih izbora, gde mu je ruski predsednik Vladimir Putin poželeo uspeh.

Kao što je u Moskvu odlazio i 2016. godine uoči formiranja vlade, dok je njegov boravak u Rusiji 2014. godine, takođe pre nego što je formiran njegov prvi premijerski kabinet, objašnjen kao privatna poseta iz zdravstvenih razloga. Sada, čini se, Rakić i Đurić u Moskvi vide uzdanicu i za lokalne izbore na Kosovu.

„Kada su se povukli ruski vojnici iz sastava KFOR-a, možda je to simbolički i fizički bio odlazak Rusije. Međutim, Rusija je još prisutnija na Kosovu. Rusija uostalom ima svoju kancelariju koja je neka vrsta predstavništva Rusije na samom Kosovu“, kaže Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani.

Aleksandar Vučić na sastanku sa Vladimirom Putinom u Moskvi u martu, uoči predsedničkih izbora
Aleksandar Vučić na sastanku sa Vladimirom Putinom u Moskvi u martu, uoči predsedničkih izbora

Čelnik Srpske liste Goran Rakić nije želeo da odgovori na naše pitanje da li Rusija na neki način vrši uticaj na predstojeće kosovske lokalne izbore.

„Ne mogu danas na to pitanje da odgovorim, odgovoriću drugi dan“, rekao nam je Rakić kad smo ga pozvali uz objašnjenje da je kampanja tek počela. Na pitanje kada može da govori o tome rekao je za sedam do deset dana.

Na isto pitanje, ali i zašto je delagacija zvaničnog Beograda i Srpske liste odmah nakon formiranja Vlade Kosova, te uoči kosovskih lokalnih izbora otputovala baš u Moskvu, a ne na primer u Brisel pod čijim se pokroviteljstvom vode pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine upućeno direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije (što je zvanično ime ove institucije) Marka Đurića, nismo dobili odgovor.

„Ja ne raspolažem informacijama da utiču, niti vidim zbog čega bi Rusima toliko bili interesantni lokalni izbori na Kosovu i Metohiji da oni, kako kažete, utiču na to“, rekao nam je Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije ograđujući se da ne zna šta su bile teme sastanka u Moskvi.

Drecun objašnjava da Rusija pruža Srbiji najsnažniju podršku u Ujedinjenim nacijama u “odbrani teritorijalnog integriteta” i da su kontakti sa zvaničnicima Ruske federacije izuzetno značajni a njihova podrška od presudne važnosti.

„Što se tiče Srpske liste i položaja srpskog naroda na Kosmetu tu nam je dragoceno i razumevanje Ruske Federacije i podrška srpskom narodu da opstane i tu ne vidim ništa sporno. Naprotiv, mislim da je to dobro. Mi bismo voleli da imamo isto razumevanje i podršku i od strane članica Evropske unije i od strane Sjedinjenih Američkih Dražava i radimo na tome“, kaže Drecun.

Podrška Moskve Rakiću, kako je to predstavljeno, sukobljava se sa politikom Rusije da ne priznaje kosovske institucije u Prištini, smatra Rada Trajković, predsednica nevladine organizacije „Evropski pokret Srba“ i nekadašnja poslanica u Skupštini Kosova.

„Ali ta dvostruka igra, koja je odigrana od strane Moskve, mislim da je suštinski manje u funkciji uticaja na lokalne izbore na Kosovu, a mnogo više na pranje institucionalnog liderstva u Beogradu koje je naredilo Srbima da uđu u koaliciju sa Ramušem Haradinajem“, ocenjuje Trajković.

Podsetimo, Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo je, po povratku Đurića i Rakića iz Moskve, saopštila da je partija Jedinstvena Rusija podržala odluku Srpske liste da uđe u Haradinajevu kosovsku vladu. "Ruska strana je istakla da ostvareno političko jedinstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji treba da bude potvrđeno i na predstojećim lokalnim izborima", navodi se u saopštenju.

Iako su podržali ulazak Srpske liste u Haradinajevu Vladu zvaničnici u Beogradu saopštili su da Ramuš Haradinaj za Srbiju ostaje optuženi ratni zločinac i da se stav zvaničnog Beograda prema njemu neće se menjati.

Srpsko pravosuđe je optužilo Haradinaja za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu u toku 1998. i 1999. godine u zoni odgovornosti Dukađini. Reč je, kako Beograd tvrdi, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom pred kojim je Haradinaj pravosnažno oslobođen svih optužbi.

Može li se očekivati da će za kosovske Srbe biti upitno za koga da glasaju kad im se prezentuje koga podržava Moskva ako, sudeći po raspoloženju na severu Kosova, bezrezervno veruju Rusiji?

U Severnoj Mitrovici, jednoj od četiri opštine na severu Kosova sa srpskom većinom, gde se pored srpskih vijore i ruske zastave, a na zgradama se mogu videti grafiti sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina, meštani kažu da su tradicionalno okrenuti prema Rusiji.

„Za razliku od Zapada, Rusija nam nikada nije pravila probleme, niti je ugrožavala našu bezbednost, samostalnost“, rekao nam je Miroslav Laketić.

„Ovde se narod uglavnom uzda u Rusiju“, kaže Bosanka Prodanović dodajući da ne znaju šta se u Briselu dogovora.

U Severnoj Mitrovici se pored srpskih vijore i ruske zastave
U Severnoj Mitrovici se pored srpskih vijore i ruske zastave

Opisujući raspoloženje među Srbima na Kosovu njihova sunarodnica Rada Trajković primećuje da ljudi više veruju Putinu nego Beogradu.

“Imaju poverenje u Putina, ali ne znamo odakle to crpe“, kaže ona.

Dokle ide to poverenje, pa i očekivanja od Rusije govori i to što je 2011. godine nekoliko udruženja Srba sa Kosova podnelo zajednički zahtev za dobijanje ruskog državljanstva, jer im, kako su tvdili, “Rusija, za razliku od Srbije, može obezbediti zaštitu i slobodu”.

Iste godine je na svečanoj sednici "Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije" u Zubinom Potoku ruski premijer Vladimir Putin proglašen počasnim građaninom zbog zasluga na očuvanju celovitosti Srbije.

Međutim, nasuprot uvreženom mišljenju Srba sa severa Kosova da pomoć stiže pre svega iz Rusije Veroljub Petronić, bezbednosni analitičar kaže da nigde nije video tu pomoć.

„Ono pre par godina kada je Konuzin donosio pomoć, ali posle toga ... I pitanje je veliko šta se uradilo s tom pomoći i kako je ona podeljena, i na kraju su se te ruske konzerve našle na pijaci“, rekao nam je Petronić.

Ta humanitarna pomoć od 27 kamiona upućena je u decembru 2011. godine preko prelaza Jarinje, koji je u tom trenutku bio u blokadi zbog tenzija oko toga da li će prelaze na severu Kosova kontrolisati kosovska policija i carina. Tada je na Jarinju boravio i tadašnji ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin kada je pokušavao da izdejstvuje propuštanje konvoja okružen pripadnicima desničarske organizacije Pokret „1389“.

Svoju poziciju među kosovskim Srbima i njihovim političkim predstavnicima Rusija je gradila potezima poput upućivanja ove humanitarne pomoći u osetljivom političkom trenutku, kao i time što su ruski vojnici iz sastava SFOR-a u Bosni i Hercegovini u junu 1999. godine, nakon okončanja NATO intervencije i povlačenja Vojske Jugoslavije, ušli na Kosovo pre NATO snaga i zauzeli aerodrom Slatina kod Prištine.

Ruskih vojnika nema na Kosovu od 2003. godine kada su, po ukazu ruskog predsednika Vladimira Putina, ruske mirovne snage napustile Balkan.

Ipak, ne samo na severu Kosova nego i u dobrom delu Srbije, pre svega među vladajućom elitom, vlada uverenje da Rusija štiti interese Srbije i srpskog naroda.

„Pojedinci mogu to da razumeju kao neku vrstu emocija, ali Rusija zapravo želi da se strateški što više pozicionira na Balkanu“, kaže Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije ocenjujući da Rusija ostvaruje svoje interese bez obzira da li to neko doživljavao emotivno ili ne.

Većina političkih elita na Balkanu, uključujući i Srbiju, peva pesmu koju voli da čuje Brisel a to su evropske integracije, zaključuje naš sagovornik, a u stvari, kako kaže, svi njihovi postupci govore da oni nisu previše zainteresovani za te integracije.

Zarad podrške Rusije oko Kosova, kako one u najvažnijim međunarodnim organizacijama tako i u vezi sa pitanjima važnim za unutrašnju politiku, bilo da je reč o podršci političkih predstavnika Srba lojalnih Beogradu za učešće u kosovskoj vladi ili na predstojećim lokalnim kosovskim izborima, Srbija nastavlja sa svojom politikom klackalice između Moskve i Evropske unije što joj u toku pregovora o priključenju EU ne ide u prilog.

Više puta su do sada sa adresa iz EU zvaničnom Beogradu stizale poruke da će morati da sledi spoljnu politiku EU kada je u pitanju Rusija, ali takav stav još nije na nivou briselskog insisitranja.

Osim toga teško je za očekivati da Moskva pruža podršku Srpskoj listi ne očekujući ništa zauzvrat. Kao kada je na primer Putin uoči formiranja Vlade Srbije 2016. godine Vučiću preneo očekivanje da će u tu vladu ući ljudi koji će ozbiljno poklanjati pažnju razvoju bilateralnih odnosa između Rusije i Srbije, stavljajući mu tako nedvosmisleno do znanja da je Moskva i te kako zainteresovana za njen sastav.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG