Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Rusija spremna za novi mandat Vladimira Putina?


Autor: Julia Petrovskaja

Očekuje se da će Vladimir Putin, koji neprekidno vlada poslednih 18 godina, osvojiti novi predsednički mandat na današnjim predsedničkim izborima. On ostaje najpopularniji političar, uprkos padu životnog standarda, korupciji u vladajućim krugovima i kršenju ljudskih prava.

Po prvi put u postkomunističkoj istoriji predsednika Rusije biraju u jeku krize u odnosima sa njenim glavnim međunarodnim partnerima, kada se koristi čak i nuklearna retorika i demonstracija vojne moći.

U trci za mesto predsednika Rusije je osam kandidata. Ali prema procenama politikologa, niko od njih ne predstavlja pretnju vladajućem sistemu Vladimira Putina. Bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, koja se dodatno pogoršala usled pripajanja Krima 2014. godine i međunarodnih sankcija, za mnoge birače Putin je jedini kandidat dostojan poverenja.

Iako je njegov rejting u zadnje vreme pao ispod 70 odsto, on još ima kod svojih pristalica reputaciju čuvara reda i stabilnosti u zemlji, te nepopustljivog borca za ruske interese u svetu.

Taj imidž se lako stvara zahvaljujući kontroli nad televizijom, koja prikazuje isključivo pozitivnu sliku Putinovih aktivnosti i u isto vreme njegove oponente opstruira. Iako Putin nije izneo tokom predizborne kampanje realistične predloge, ostavio je kod svojih pristalica utisak da je posvećen socijalnim problemima. Obećao je, između ostalog, poboljšanje stanja u zdravstvu i obrazovanju, te smanjenje siromaštva čak za 50 odsto.

Najpozitivniji utisak kod birača ostavila je, međutim, promocija novih visokotehnoloških vidova naoružanja, koju je Putin priredio tokom svog dvočasovnog nastupa u parlamentu 1. marta. Taj je njegov govor o stanju nacije faktički postao glavnim predizbornim događajem.

Izlaznost kao glavni problem

Izbori se održavaju na godišnicu pripajanja Krima, što je podiglo Putinov rejting u to vreme skoro na 90 odsto. Kremlj i dalje računa na pozitivan efekt Krima, mada je euforija odavno splasnula. Preko Krima Putin je gradio imidž nacionalnog lidera, koji uživa veliko poverenje građana u teškim vremenima nesporazuma sa zapadnim svetom. Ali sada je ključno pitanje, kakva će biti izlaznost birača. Odnosno, da li još uvek važi njegov legitimitet.

Treba podsetiti u vezi s tim kako je na parlamentarnim izborima 2016. godine izlaznost pala na 47,9 odsto, iako je Putin lično pozivao građane da glasaju. U Moskvi je tada glasalo svega 35 odsto birača. Dakle, raskrinkavanje mita o širokoj podršci predstavlja glavni strah Kremlja, smatraju analitičari.

Izvori u Kremlju govore da je poželjna izlaznost na nivou od 65 odsto, odnosno, da ne bude manja nego 2012. godine, kada je Putin bio zadnji put izabran za predsednika. "Idealan je scenarij 70 osto glasova za Putina pri izlaznosti od 70 odsto, ali niko ne traži takve cifre po svaku cenu: glasanje mora biti čisto", kazao je jedan od izvora u Kremlju.

Međutim, to je teško ostvarivo u Moskvi i u Putinovom rodnom Sankt Peterburgu. Sociolozi su ukazali kako je rejting Putina u zadnje vreme drastično pao u najvećim gradovima (sa populacijom od preko milion ljudi), u kojima živi četvrtina svih birača. Taj trend, smatraju oni, može dovesti do jačanja administrativnog aparata na izborima.

Putinov rejting u velikim gradovima je pao (Fotografija: predizborni protest Moskvi, mart 2018)
Putinov rejting u velikim gradovima je pao (Fotografija: predizborni protest Moskvi, mart 2018)

Rejting predsednika je stabilan samo na selu i u manjim gradovima sa 500.000-950.000 stanovnika. Prema istraživanju VCIOM-a, u Moskvi i Sankt Peterburgu Putin je samo za jedan mesec izgubio više od 12 poena. Njegova popularnost je pala sa 69,7 osto (10. januara) na 57,1 osto (18. februara).

U većim gradovima, kako objašnjavaju stručnjaci, birači imaju bolji pristup informacijama i mnogo manje zavise od vlasti, jer imaju manje problema i sa izvorima prihoda. U malim mestima je mnogo jači administrativni aparat, odnosno prisiljavanje građana da dođu na birališta i glasaju za kandidata vlasti. Stoga nije čudno da je u nekim sredinama (kao što je naprimer Severni Kavkaz) izlaznost i podrška Putinu (ili vladajućoj stranci na parlamentarnim izborima) varira od 80 do 100 osto.

Bojkot glasanja

Pored slabog interesovanja birača, Kremlj se suočava sa pozivom na bojkot glasanja, na koji je pozvao najvažniji opozicioni političar Aleksej Navaljni. On je jedini konkurent Putina, koji je sposoban da izvede na ulice desetine hiljada ljudi, kao što su to pokazali protesti 2017. godine. Ali, njemu nije bilo dozvoljeno da se kandiduje, jer je osuđen na uslovnu kaznu za finansijske zloupotrebe u jednom preduzeću.

Zadnjih je godina Navaljni objavio više istraživanja o korupciji u vladajućim krugovima. Zahvaljujući poslu njegove ekipe pravnika, koji istražuju imovinsko stanje uticajnih osoba, društvo je saznalo za milione i milijarde Putinu bliskih biznismena i činovnika.

Navaljnom odbijena kandidatura za predsjednika

Aktivnosti Navaljnog redovno prati više od 1,8 miliona ljudi preko njegovog televizijskog kanala na Youtubu. Organi bezbednosti njegove pristalice često napadaju ili hapse.

Intrige i svađe umesto ideja

Televizijske debate nisu posebno zapamćene po novim idejama, već po svađalačkom ponašanju kandidata i uzajamnim optužbama. Najvećoj je agresiji bila izložena jedina žena, Ksenija Sobčak, koja se u ovoj trci pozicionirala kao kandidat protiv svih. Ona je kćerka demokratskog gradonačelnika Sankt Peterburga (već pokojnog) Anatolija Sobčaka, čiji zamjenik je devedesetih godina bio Vladimir Putin.

Poznati populista Vladimir Žirinovski je u direktnom televizijskom prenosu nazivao Kseniju Sobčak, inače Putinovu kumu, ludačom. Ali ni na koji način nije bio kažnjen zbog takve, zakonom zabranjene, retorike i opstrukcije osobe, koja se otvoreno zalaže za slom Putinovog sistema.

Pavel Grudinin bi mogao biti drugi po broju glasova
Pavel Grudinin bi mogao biti drugi po broju glasova

Među političarima koji su privukli pažnju tokom predizborne kampanje je komunista Pavel Grudinin, koji bi mogao biti drugi po broju glasova, sa 7 odsto, a možda i boljim rezultatom. Po procenama analitičara, šef uspešnog poljoprivrednog gazdinstva Grudinin bi mogao računati ne samo na podršku komunistički opredeljenih birača, već i dela liberalnog krila, pa čak i dela poslovnog segmenta.

Kako god bilo, njegovo je jačanje u zadnje vreme počelo brinuti Kremlj. Zanimljiva je bila kritička izjava Centralne izborne komisije, koja je početkom marta saznala za 13 nenajavljenih računa Grudinina u švajcarskim bankama. Tih dana se čak govorilo o mogućem povlačenju njegove kandidature. Od te ideje se, međutim, odustalo, ali uz objavljivanje u medijima kompromitujućih materijala. Ispostavilo se da Grudinin nije (kako se predstavlja) pošten momak sa sela, kome je stalo do običnih ljudi te porodičnih vrednosti, već je običan bogataš sa dve porodice.

Bez masovnih protesta i ozbiljnih promena

Ni ovo glasanje, kao ni svi prethodni izbori, neće biti slobodno, smatraju mnogi analitičari. Glavni su mediji pod kontrolom Kremlja, opozicija je (što liberalna, što antiliberalna) marginalizovana, svaka "sumnjiva" aktivnost se kažnjava novčano ili zatvorom. Ali, bez obzira na stalno pooštravanje restriktivnih mera, razočarenje velikog dela srednje klase i sve veće siromaštvo, naši sagovornici ne očekuju u narednom periodu masovne proteste, niti ozbiljne promene Putinovog kursa.

Ruski politikolog Ivan Preobraženski u razgovoru za Balkanski servis RSE kaže da je ime pobednika ovih izbora bilo poznato mnogo pre datuma samog glasanja, dok se falsifikovanje ne može izbeći. Formalno, izbori su u skladu sa slovom zakona, ali ne i sa njegovim duhom, jer nisu konkurentni, a sami učesnici nemaju jednak pristup medijima i biračima. Dakle, od samog početka se može reći da ne odgovaraju demokratskim standardima, koji bi trebali biti primenjeni u skladu sa ruskim izbornim zakonodavstvom.

Ivan Preobraženski: Falsifikovanje izbora se ne može izbeći
Ivan Preobraženski: Falsifikovanje izbora se ne može izbeći

"Vlasti ne kriju da se zalažu za veoma visoku izlaznost, dok veliki broj birača ne želi da glasa. Jasno je da se visoka izlaznost može obezbediti samo putem falsifikovanja, iako iz Kremlja stižu poruke da će krivično goniti falsifikatore. Falsifikovanje se vrši ne u Centralnoj izbornoj komisiji, već na lokalnom i regionalnom nivou. Radi se o složenom birokratskom sistemu, u kome svako mora da podnese izveštaj svojim nadređenima o broju birača, koji su došli na konkretnu lokaciju i koji su glasali za kandidata vlasti", pojasnio je naš sagovornik.

Prvih godina novog Putinovog mandata, nastavlja Preobraženski, rusko društvo će se suočiti sa dubljom političkom i ekonomskom stagnacijom, nego što je bila do sada. Ne treba očekivati ozbiljne reforme, iako će Putin pokušati da izvrši neke ekonomske promene. Zemlja sve više postaje tvrđavom pod opsadom, i to usled njegove vlastite politike. Rusija je već duže vreme u konfrontaciji sa Sjedinjenim Državama, NATO-om, Evropskom unijom, a u zadnje vreme još i posebno sa Velikom Britanijom, zbog napada nervnim agensom na bivšeg dvostrukog ruskog agenta Sergeja Skripalja, za koji Britanci krive Kremlj. I ova će se situacija samo pogoršati, smatra ovaj analitičar.

Ne može se isključiti jačanje napetosti i na Balkanu, pre svega u Bosni i na Kosovu
- Ivan Preobraženski

"Što se tiče stanja u zemlji, liberalni deo opozicije i nevladin sektor očekuju naglo povećanje represija. Dakle, bićemo narednih meseci svedoci političkih procesa u sudovima, te usvajanja novih represivnih zakona. Nivo blagostanja će se i dalje smanjivati, a socijalno nezadovoljstvo će da raste. Međutim, teško je reći da li će to dovesti do protesta velikih razmera. A lokalne proteste vlasti dobro znaju da uguše", naveo je sagovornik.

Važan je faktor, po njegovom mišljenju, učešće Rusije u stranim ratovima, kao što su sukobi u Ukrajini i Siriji. Nije isključeno da će Rusija proširiti hibridne ratove i na druge zemlje. Direktan vojni sukob sa Sjedinjenim Državama nije moguć, ali su mogući sukobi, vođeni tuđim rukama u različitim regijama, gde se interesi Rusije i Zapada preklapaju. U tom smislu ne može se isključiti jačanje napetosti i na Balkanu, pre svega u Bosni i na Kosovu, smatra Ivan Preobraženski.

Poznati ruski ekonomista i publicista Vladislav Inozemcev navodi da predizborna retorika ostavlja malo sumnje o daljem kretanju Rusije. Po njegovim rečima, zemlju očekuje sve veća izolacija od sveta, konfrontacija sa zapadnim partnerima, kao i ograničavanje sloboda.

"Putinova Rusija na jedan čudan način kombinuje moderne i arhaične osobine, otvorenost i fanatični opskurantizam. Međutim, većina društva ne podržava nikakve ekstremne pozicije, nego se samo prilagođava promenjivim okolnostima. Ta većina je osnov podrške Putinovog režima. Jasno je da su mnogi nezadovoljni načinom na koji se izbori održavaju. Ali, ako se setimo protesta nakon parlamentarnih izbora 2011. godine, na ulice je izašlo svega 150.000 ljudi, što nije značajna brojka za ogromnu zemlju", smatra Inozemcev.

Generacija Putin
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:03:01 0:00

Kako pokazuje praksa, pogoršanje životnog standarda i postepeno smanivanje osnovnih prava u ruskom društvu doživljava se kao nova normalnost, sa kojom je većina spremna da se pomiri, navodi ovaj stručnjak.

On je podsetio kako su 2014. godine, kada je počela kriza i sankcije zbog pripajanja Krima, mnogi predstavnici opozicije govorili da za godinu dana Rusiju očekuje katastrofa. Ali to se nije desilo.

"Država ima još dovoljno poluga i sredstava za balansiranje. Osećaj spoljašnje pretnje, koju je Putin vrlo uspešno ugradio u svoju politiku, izaziva među stanovništvom samo jednu želju: da ne bude gore. Niko od glasača i ne očekuje poboljšanje ekonomske situacije. Mislim da su ekonomske rezerve dovoljne za održavanje ove situacije u narednih šest godina, ukoliko ne dođe do ozbiljnijeg sukoba", smatra naš sagovornik Vladislav Inozemcev.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG