Dostupni linkovi

Koga će najviše pogoditi kriza u rusko-američkim odnosima?


"Diplomatski rat" je započela administracija Baracka Obame

Piše: Julia Petrovskaja

Ako su se neki optimisti još nadali poboljšanju odnosa između Moskve i Vašingtona, poslednja nada je ovih dana ugašena. Nakon odluke Kongresa da pooštri sankcije protiv Rusije kako bi kaznio ruske vlasti zbog mešanja u američke izbore 2016. godine, Kremlj je naredio proterivanje 755 diplomata i osoblja američke ambasade. Tu odluku posmatrači doživljavaju kao "osvetu" Vladimira Putina, a dosta njih veruju da na tome neće stati.

Američki potpredsednik Mike Pence nazvao je potez Moskve "radikalnim". Bela kuća sprema svoj odgovor. U međuvremenu, odbijen je veliki broj zahteva za izdavanje američke vize ruskim građanima. Otpuštanje većine radnika, objašnjavaju stručnjaci, uticaće, između ostalog, i na efikasnost konzularne aktivnosti. Usput, većina osoblja američke ambasade su Rusi, dakle odluka Kremlja pogodila je interese samih ruskih građana.

Ovaj "diplomatski rat" je započela administracija Baracka Obame, koja je u decembru 2016. godine proterala 35 ruskih diplomata zbog navodnih hakerskih operacija u predizbornom periodu. Od američkih diplomata su zatražili da napuste Rusiju tek sedam meseci nakon te odluke.

Obama je na kraju svog mandata uveo sankcije ruskoj Glavnoj obaveštajnoj upravi (GRU) i Federalnoj službi bezbednosti (FSB), te zabranio Rusima pristup u nekoliko objekata u Njujorku i Merilendu.

Putin, iako je bio uvređen, nije hteo da odmah reaguje na potez odlazeće administracije, koju je ruska propaganda prikazivala kao slabu i neodlučnu. Tih dana u Moskvi su sa neskrivenim optimizmom čekali inauguraciju Donalda Trumpa.

Njegove pozitivne izjave na račun Putina tokom predsedničke kampanje stvorili su u ruskom političkom vrhu i državnim medijima osećaj brzih promena u američko-ruskim odnosima. Kao da nije bilo aneksije Krima, koji je Rusija pripojila u 2014. godine uz nametanje rata Ukrajini, te brojnih nesuglasica na globalnoj sceni poput Sirije, Irana, Severne Koreje i sl.

U to vreme posmatrači u Moskvi su verovali da će Trump ukinuti antiruske sankcije, te izvršiti "zaokret" u globalnom ponašanju Vašingtona. Pojedini eksperti naklonjeni Kremlju su bez imalo dvoumljenja zagovarali savezništvo sa Amerikom. Sada to izgleda sasvim glupo, ali ruski parlamentarci su velikim aplauzom pozdravili vest o pobedi Trumpa, a poznati propagandisti bili su čak spremni da mašu američkom zastavom na ulicama Moskve.

U Rusiji su prilično dugo čekali na resetovanje odnosa. Ta pozitivna očekivanja nisu možda bila utemljena, ali, sve do julskog sastanka Putina i Trumpa u Hamburgu, Kremlj je stvarao privid nekog razumevanja i simpatija između dva lidera.

Zadnji potezi ipak jasno ukazuju da ni u Kremlju više ne veruju u sposobnost Trumpa da se odupre negativnom raspoloženju američkog establišmenta prema Rusiji. Dakle, Moskva zvanično ulazi u sukob sa novom administracijom.

Treba naglasiti da Putina pritišće predsednička kampanja 2018, koja će se odvijati u senci najteže ekonomske krize za sve vreme njegove vlasti.

Eksperti smatraju da će Kremlj nastojati da nadoknadi neuspešnu ekonomsku strategiju spektakularnim spoljnopolitičkim akcijama. Samim tim, izbacivanje velikog dela američkog diplomatskog kora spada u kontekst te uzbudljive kampanje.

"Odlučio sam da je vreme da pokažemo da ništa nećemo da ostavimo bez odgovora", rekao je novinarima Vladimir Putin kako bi objasnio svoj najnovi potez. U isto vreme rusko Ministarstvo inostranih poslova optužuje "neke krugove" zbog "težnje ka otvorenom konfliktu".

"Politika Vašingtona je izvor opasnosti. Potrebno je to shvatiti i postupati u skladu sa tim, odnosno uravnoteženo, razumno i mirno", izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov. Međutim, nije jasno šta bi Kremlj smatrao razumnim.

Niko zapravo ne veruje da će doći do otvorenog konflikta, ali politika "bolnih udaraca" će se nastaviti. Gde god je to moguće, Kremlj će sprovoditi "princip reciprociteta", kao što je u slučaju proterivanja diplomata, te ukidanja pristupa diplomatskim nekretninama. (Broj američkih diplomata u Rusiji se smanjuje na 455, što odgovara trenutnom broju ruskih diplomata u SAD-u).

Tu "uzajamnost" je teško ostvariti na ekonomskom planu, jer je ruski ekonomski uticaj ograničen, a trgovinske veze između dve zemlje su minimalne (oko 20 milijardi dolara u 2016.). Kremlj savetuju da "asimetrično" reaguje na sankcije kako ne bi došlo do dodatnog oštećenja ruskih interesa.

Ali, u suštini, kažu stručnjaci, Rusija ne može da kazni Sjedinjene Države bez štete po sebe samu.

Recimo, SAD su zainteresovane za isporuke iz Rusije titanijuma za avionsku industriju, te obogaćenog uranijuma za nuklearne elektrane. Ograničavanje tih vrsta saradnje značilo bi velike gubitke za samu Rusiju.

S druge strane, bilo kakvi potezi protiv američkog biznisa u Rusiji (američke kompanije su najviše zastupljene na potrošačkom tržištu i IT sektoru) izazvali bi nove kritike na Zapadu, te dodatno pogoršale poslovnu klimu u zemlji.

Analitičari ne veruju da će ruske vlasti pojačati pritisak na američku privredu, pogotovo kad se stalno govori o nedostatku povoljnih uslova za strane investicije.

Međutim, nove sankcije američkog Kongresa mogu da pogode ključne sektore ruske ekonomije, kao što su izvoz energenata i prodaja oružja, te naneti veliku štetu kompanijama koje sarađuju sa Moskvom.

Radi se o najtežem paketu sankcija od perioda Hladnog rata. Štaviše, Kongres je Beloj kući, faktički, nametnuo tvrd stav prema Rusiji kako bi se unapred izbegle moguće greške Donalda Trumpa na ruskom pravcu.

Sad se znatno umanjuje uloga američkog predsednika u sprovođenju politike prema Rusiji, jer je Kongres odlučio da za bilo kakve promene režima sankcija mora da se potraži prethodna saglasnost parlamentaraca.

Odluku Kongresa kritikuju ne samo u Moskvi, već i u evropskim zemljama. Zabrana značajnih investicija u ruske cevovode ugrožava projekat Severni tok 2 u kome učestvuju evropske kompanije.

Rusija dugoročno rizikuje da ostane bez nafte: Leon Aron
Rusija dugoročno rizikuje da ostane bez nafte: Leon Aron

Politolog Leon Aron iz American Enterprise Institute smatra kako bi zbog nezadovoljstva evropskih zemalja moglo doći do ublažavanja nekih sankcija.

"Ruke su Trumpu sada faktički vezane. Bilo kakva promena u režimu sankcija zavisi isključivo od Kongresa. Pogođeni su, pre svega, dva ključna sektora ruske ekonomije – proizvodnja nafte i oružja. Američkim kompanijama su zabranjene investicije u ruski naftni sektor, te prodaja složenih tehnologija. Dugoročno gledano, Rusija rizikuje da ostane bez nafte, jer za deset godina zalihe nafte u zapadnom Sibiru biće iscrpljene, a na Arktik se ne može ići bez više desetina milijardi, te tehnologije", kaže Leon Aron za Ruski servis Radija Slobodna Evropa.

Leon Aron pojasnio je da se američke sankcije ne odnose samo na ruske firme, već i svetske kompanije, koje su uključene u zajedničke projekte sa Rusijom.

"U teoriji nemačka, francuska ili italijanska kompanija, koja bi započela zajedno sa Rosneftom neki projekat u Angoli, mogla bi se naći pod sankcijama. Slično tome, nove američke sankcije se tiču ne samo ruskih kompanija koje se bave prodajom oružja, već svih onih koji posluju sa Rusijom", pojašnjava Aron.

U narednom periodu ovaj ekspert ne isključuje nove avanture ruskih vlasti. Moguće je da se desi nekoliko scenarija, kao što su eskalacija sukoba u Ukrajini, svrgavanje režima Aleksandra Lukašenka u Bjelorusiji, ili aneksija severnog dela Kazahstana, te destabilizacija baltičkih zemalja – Letonije i Estonije.

Drugi sagovornik Radija Slobodna Evropa, spoljnopolitički komentator nezavisne ruske televizijske mreže "Dožd" (Rain) Konstantin Eggert smatra kako će se posledice krize u rusko-američkim odnosima osetiti ne samo u ruskom okruženju.

"Pokušaj ruskih vlasti da se umešaju u predsedničke izbore u SAD-u izazvao je niz događaja koji niko nije mogao očekivati. Po prvi put je u proteklih četvrt veka Rusija privukla značajnu negativnu pažnju od američke političke elite. Aneksija Krima, niti rusko-ukrajinski sukob, te mešanje Kremlja u sirijski rat nisu izazvali takvu snažnu reakciju. Međutim, ono što se dogodilo je rezultat politike koju Kremlj vodi zadnjih deset godina", smatra Eggert.

Zapravo, izolacija Rusije uz sukob sa Zapadom je osnova legitimiranja Putinovog političkog režima, ističe Eggert. Zato ne treba očekivati da će ruski lider odustati od takve politike. Svaki kompromis, a da ne govorimo o povlačenju, on doživljava kao poraz.

"Mislim da će Kremlj uložiti napore kako bi podstakao različite krize u Evropi. Pored toga, ruske vlasti će pojačati vojne aktivnosti u Siriji. Moguće je otvaranje novog antizapadnog fronta, recimo, u Libiji. Biće, verovatno, i testiranja od ruske borbene spremnosti NATO-a na Baltiku. U jednom trenutku može doći do 'odmrzavanja' sukoba na istoku Ukrajine", kazao je Konstantin Eggert za RSE.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG