Dostupni linkovi

Nemačka traži od EU kontramere prema SAD zbog sankcija


Gasovod, Rusija

Nemačka ministarka ekonomije zatražila je od Evropske unije kontramere prema Vašingtonu jer sankcije Kongresa SAD-a uperene ka Rusiji mogu da naštete i evropskim kompanijama.

"Otvoreno i jednostavno rečeno, smatramo da su te mere u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Naravno, mi ne želimo trgovinski rat, ali je važno da Evropska komisija sada razmotri kontramere", izjavila je nemačka ministarka za ekonomiju Brigit Cipris za lanac dnevnih novina u okviru grupe "Funke Mediengruppe".

Vlasti u Berlinu, zajedno sa poslovnim liderima u Nemačkoj, smatraju da bi nove sankcije američkog Kongresa Rusiji mogle da onemoguće nemačke kompanije da realizuju projekte izgradnje gasovoda, koji su od velike važnosti za njenu energetsku bezbednost.

"Amerikanci ne mogu da kažnjavaju nemačke kompanije zato što imaju poslovne interese u drugoj zemlji", istakla je Cipris.

Ona je rekla da je Berlin u više navrata zatražio od Vašingtona da u paket sankcija Rusiji ne uključuje mere koje će pogoditi evropske kompanije.

"Nažalost, SAD to upravo čine. To znači da Evropska komisija sada ima pravo da razmotri kontramere", dodala je nemačka ministarka.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker upozorio je prošle sedmice da "ako naša zabrinutost ne bude uzeta u obzir u dovoljnoj meri, spremni smo da adekvatno reagujemo u narednih nekoliko dana".

Junker: Adekvatno reagovati
Junker: Adekvatno reagovati

Austrijski kancelar Kristijan Kern i šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel naveli su u zajedničkom saopštenju sredinom juna da "ne mogu da prihvate pretnju ilegalnim i ekstrateritorijalnim sankcijama protiv evropskih kompanija".

Oni su optužili SAD da pokušavaju da pomognu snabdevačima američkog prirodnog gasa na štetu njihovih evropskih rivala.

"Evropsko snabdevanje energentima je pitanje za Evropu, a ne za SAD", naveli su tada Kern i Gabrijel.

U paketu sankcija Moskvi nalaze se i mere kojima se podstiču evropske zemlje da nabavljaju tečni gas iz SAD-a umesto da se oslanjaju na Rusiju. Zbog toga nemački lideri ističu da je cilj ovih mera promocija interesa SAD-a u istoj meri kao i kažnjavanje Rusije.

"Stiče se utisak da SAD gledaju svoje ekonomske interese", izjavio je prošle sedmice predsednik nemačke komore za industriju i trgovinu Volker Triere.

Nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel upozorio je prošle sedmice da njegova zemlja neće tolerisati sankcije protiv evropskih kompanija uključenih u projekat Severni tok 2.

Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, izjavio je da "Rusija radi sa našim evropskim partnerima na implementaciji određenog broja velikih projekta".

"Nepotrebno je reći da smo mi i naši evropski partneri ukazali na veliku važnost okončanja tih projekata i mi ćemo raditi na tome", rekao je Peskov u odgovoru na pitanje o potencijalnom uticaju snakcija na projekte kao što je Severni tok 2.

SAD: Smanjiti energetsku zavisnost EU od Rusije

Kongres Sjedinjenih Država je ogromnom većinom izglasao nove sankcije ključnim sektorima ruske privrede i pojedincima osumnjičenima za mešanje u američku izbornu kampanju kao i agresiju u Siriji i Ukrajini.

Očekuje se da predsednik Donald Tramp potpiše ove mere kojima bi se omogućilo i uvođenje sankcija i zapadnim kompanijama koje sa ruskim Gaspromom pripremaju projekat Severni tok 2 kojim bi se dopremile dodatne količine gasa iz Rusije ispod Baltičkog mora do Nemačke.

Vašington se već godinama protivi gradnji projekta Severni tok 2, ističući da će se time samo povećati evropska zavisnost od ruskog gasa, te da američki saveznici na Starom kontinentu treba da potraže i druge izvore snabdevanja.

Međutim, ovo je prvi put da Vašington najavom kaznenih mera evropskim saveznicama iskazuje protivljenje pomenutom gasovodu.

Protiv Severnog toka 2 i nove članice EU

I nove članice Evropske unije sa istoka tvrde da je Severni tok 2 štetan po evropski blok.

Poljska, baltičke države i još nekoliko zemalja smatraju da bi se izgradnjom Severnog toka 2 povećala zavisnost EU od ruskog Gasproma, koji je već snabdeva sa trećinom gasa.

Ruska kompanija Gasprom
Ruska kompanija Gasprom

Protivnici projekta takođe ističu da će zaobići Ukrajinu što bi štetilo interesima prozapadne vlade u Kijevu u trenutku kada je Rusija i dalje pod sankcijama EU zbog aneksije Krima i podrške separatistima na istoku ove zemlje.

Pristalice ovog projekta, pak, smatraju da bi time pojeftinilo snabdevanje Evrope ovim energentom jer je američki tečni gas skuplji.

Partneri Gasproma u Severnom toku 2 su nemački Uniper, austrijski OMW i francuski Engie.

Evropska komisija priprema predlog za pokretanje pregovora sa Rusijom tako da ispunjava zakone EU.

Severni tok 2 bi trebalo da počne sa radom krajem 2019. godine. Gasovod, čiji bi ukupan godišnji kapacitet bio 55 milijardi kubnih metara gasa, udvostručio bi količinu gasa koja bi se iz Rusije direktno isporučivala u Nemačku ispod Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu kao tradicionalnu tranzitnu rutu.

Severni tok 1 je pušten u pogon 2011. Povezujući ruski grad Viborg i nemački grad Grajfsvald u dužini od 1.224 kilometara.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG