Upozorenje Evropske unije, oštre reakcije na Kosovu, polemika između zvaničnika u Tirani i Beogradu – rezultat je najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o preusmeravanju reke Ibar.
Evropska unija je upozorila da izjave zvaničnika Srbije ne doprinose normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što je uslov za napredovanje obe zemlje ka članstvu u EU.
"Izjave, uključujući i one o mogućim promenama toka reka, kao i postupke koji nisu u skladu sa tim ciljem, trebalo bi izbegavati", navedeno je u odgovoru za RSE.
Komentarišući najave koje dolaze iz Srbije, State department je poručio da su mir i stabilnost prioriteti Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu.
"Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova neophodan je deo tog procesa", saopštio je portparol State department za RSE.
Preusmeravanje toka Ibra kako bi se zaobišlo Kosovo imalo bi za posledicu prekid dotoka vode u jezero Gazivode (Ujmani), koje je značajan izvor za vodosnabdevanje te zemlje.
"Ne postoji scenario u kojem se slavina može jednostavno i odmah zatvoriti", kaže za RSE profesor hidraulike i vodnih resursa sa Kosova Aljban Kurići (Alban Kuriqi) .
Takva Vučićeva retorika je za Dušana Janjića iz nevladinog Foruma za etničke odnose rizična, stvara lošu atmosferu, te se može odraziti na položaj Srba na severu Kosova.
"On to sad koristi da bi nekako produžio vlast ili dobio nešto na izborima, ali je rizik ogroman. Ići s tim kao ideološko-propagandnom mantrom je opasno", ocenjuje Janjić.
Vučićeve izjave o promeni toka Ibra dolaze u vreme kada on u delu domaće javnosti trpi brojne kritike zbog ocena da nije dovoljno uradio da zaštiti imovinu Srba na severu Kosova.
Kosovske vlasti su 21. jula, počele rušenje nelegalno izgrađenih kuća, u blizini jezera Gazivode na severu zemlje, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Vlasti u Prištini smatraju da je reč o političkoj uceni i pretnjama, što zvanični Beograd negira.
Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Srbiju, ulazi u Kosovo u dužini od 82 kilometra, a zatim se vraća u Srbiju.
Ispunjava veštačko jezero Gazivode, koje se prostire na granici Kosova i Srbije. Dve trećine jezera prostira se na teritoriji Kosova.
Realnost ili politička demagogija?
Profesor hidraulike i vodnih resursa na Univerzitetu za biznis i tehnologiju (UBT) na Kosovu, Alban Kurići smatra da bi uskraćivanje vode Gazivodama prvenstveno trebalo posmatrati kao političku odluku.
Objašnjava da bi takav projekat bio izuzetno tehnički i finansijski zahtevan.
"Međutim, iz dugoročne inženjerske perspektive, delimično preusmeravanje ili značajno zahvatanje vode uzvodno tehnički je moguće i zbog toga ga ne treba u potpunosti odbaciti (kao nemoguć)", kaže.
Ali za to, kako kaže, bila potrebna velika hidrotehnička infrastruktura.
To bi, napominje, zahtevalo izgradnju brane za preusmeravanje vode, vodozahvatnih objekata, velikog kanala, cevovoda ili tunela kojim bi se voda transportovala u drugi sliv ili do drugog rezervoara.
"Ukoliko gravitacioni transport ne bi bio moguć, bila bi potrebna i značajna pumpna infrastruktura, kao i energija za njen rad".
"Takav projekat zahtevao bi i detaljna topografska, geološka, hidrološka i ekološka istraživanja, značajna finansijska sredstva i dosta vremena za izgradnju“, navodi Kurići.
Šta bi bile posledice?
Voda iz jezera Gazivode napaja sistem Ibar-Lepenac, koji snabdeva industrijska postrojenja i omogućava navodnjavanje poljoprivrednih površina.
Odatle se snabdeva nekoliko gradova na Kosovu, koristi se i za potrebe hidroelektrane na Gazivodama, dok je Kosovska energetska korporacija koristi za hlađenje svojih termoelektrana.
"Gazivode u velikoj meri zavise od ovog dotoka uzvodno. Procene Svetske banke ukazuju na to da gotovo sva voda koju Ibar unosi u Gazivode potiče iz Crne Gore i Srbije", ukazuje, Kurići.
"Dugoročni prosečni dotok u akumulaciju procenjen je na približno 11 kubnih metara po sekundi, mada značajno varira između vlažnih i sušnih godina, kao i između različitih godišnjih doba", dodaje.
Kurići objašnjava da akumulacija ovog jezera ima značajan kapacitet za skladištenje vode, te da smanjenje dotoka ne bi značilo da Kosovo iznenada ostaje bez vodosnabdevanja.
On, međutim, ukazuje da bi dugotrajno i značajno smanjenje dotoka imalo ozbiljne posledice po Kosovo.
"To bi smanjilo proizvodnju hidroelektrične energije i vremenom zahtevalo sve teže odluke o raspodeli vode između vodosnabdevanja stanovništva, proizvodnje električne energije, industrije, poljoprivrede i obezbeđivanja ekološkog protoka".
"Posledice bi stoga u velikoj meri zavisile od obima i trajanja smanjenja dotoka, kao i od nivoa vode u akumulaciji u trenutku kada bi takvo smanjenje počelo“, kaže on.
Jedan od ključnih globalnih instrumenata koji regulišu pitanja prekograničnih voda je Konvencija Ujedinjenih nacija o neplovidbenom korišćenju međunarodnih vodotoka iz 1997. godine.
Srbija je potpisnica ove konvencije. Kosovo nije, jer nije članica UN.
Taj dokument, pored ostalog, propisuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama.
Rasprava ministara na društvenim mrežama
Ideja o preusmeravanju Ibra pokrenula je raspravu među ministrima spoljnih poslova Albanije i Srbije na društvenoj mreži Iks (X).
Ministar Albanije za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža ukazao je da se voda ne može koristiti kao instrument političkog pritiska ili kao sredstvo za kažnjavanje druge zemlje ili stanovništva.
Istakao je da "Albanija snažno podržava pravo Kosova na bezbednost, održivi razvoj i zaštitu svojih vodnih resursa".
Na ovu objavu, reagovao je šef srpske diplomatije Marko Đurić, navodeći da će Srbija sama odlučiti kako će upravljati svojim prirodnim resursima.
"Odluka Tirane da se umeša u ovo pitanje, zanemarujući sistematski pritisak na srpsko stanovništvo i napade na srpsku imovinu, neizbežno pokreće pitanja o političkim motivima koji stoje iza njene intervencije", napisao je Đurić.
O svemu se oglasio i premijer Albanije Edi Rama koji je stavove Beograda opisao kao "politički folklor".
"Reka Ibar blaženo nesvesna svih naših istorijskih kartografija, nastaviće da teče u skladu s geografijom, a ne sa folklorom", zaključio je Rama.
Pretnje i politički pritisak?
Za vlasti na Kosovu, ideja o preusmeravanju Ibra je "apsurdna", "preteća" i "šovinistička".
"(Hidrosistem) Ibar-Lepenac i jezero Gazivode deo su vitalnog sistema za vodosnabdevanje, energetiku, poljoprivredu i živote stotina hiljada građana Kosova", upozorila je vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu)
Prethodno je ministarka životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova na dužnosti, Fitore Pacoli(Pacolli), Vučićevu izjavu o promeni toka reke Ibar ocenila “zabrinjavajućom"
"Vodni resursi ne mogu se koristiti kao instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije druge države", saopštila je Pacoli.
Vučić, s druge strane tvrdi i da pokretanjem ove ideje nikome ne preti, već "rešava vodotokove na teritoriji Republike Srbije".
"Kada već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo – imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju", kazao je.
Dušan Janjić podseća da tako nešto ne bi imalo posledice samo po Albance.
"Kako sad da njemu (Vučiću) objasniti da na severu Kosova postoje i Srbi", u šali kaže Janjić.
Jezero Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom pripada opštini Tutin u Srbiji.
Ideja postojala i ranije
Ideja o skretanju toka Ibra nije nova.
U decembru 2024. posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je rekao da od 1985. postoji ideja da se tok reke promeni za potrebe stanovništva u Srbiji.
On je tada izjavio da je bio protiv takve ideje, ističući da ne želi da se "priroda koristi u političke svrhe".
Dušan Janjić kaže da je i sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Srpska akademija nauke i umetnosti razmatrala mogućnost promene toka Ibra, ali da se na kraju odustalo od te ideje.
"Dakle ovo samo po sebi nije ništa novo, postoje te vrste projekata i oni spadaju u ono što se zove geopolitika. Pogotovo kod tih vrsta nacionalističkih ideologija, gde imate vođu koji misli da može da promeni ceo svet", kazao je Janjić.
"To je taj njegov (Vučićev) san – da kad ima vlast može da okrene i tok reke i kretanje zemlje", dodaje.
Šta je sa 'Kolumbijskim modelom' za Gazivode?
Kosovo i Srbija su 2020. godine potpisali Vašinsgtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa dve strane uz prisustvo Donalda (Trump) Trampa.
Jedna od tačaka tog Sporazuma odnosila se i na jezero Gazivode.
SAD su 2021. godine Kosovu i Srbiji predale studiju izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, po ugledu na rešenje koje je postignuto u vezi sa branom na reci Kolumbija na pacifičkoj obali SAD i Kanade.
Sporazum o reci Kolumbija postignut je 1961. godine i prema tom sporazumu izgrađene su četiri brane: tri u Kanadi i jedna u državi Montana u SAD.
Pored ostalog, time je predloženo i formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala diskusiju između strana o mogućnostima upravljanja vodnim resursima.
Međutim, do danas to je ostalo samo na predlogu.
Iz američkog State departmenta, do objavljivanja teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE šta se dešava sa tim planom i da li je on i dalje aktuelan.
Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina