Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Naprednjaci podržavaju približavanje Srbije i SAD


Izveštaj Atlanskog saveta SAD „prema Srbiji je dobronameran“, ocenjeno je za Radio Slobodna Evropa u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića.

Bez obzira na “duboke ožiljke” koje je NATO bombardovanje ostavilo na odnos javnosti Srbije prema toj Alijansi (kako je to ocenjeno u izveštaju), poslanik SNS-a Dragan Šormaz kaže da je vreme da se krene napred.

Istovremeno, spoljnopolitički komentatori, u delu izveštaja koji se odnosi na uticaj Rusije, ali i dosadašnjeg ignorisanja autoritarnog ponašanja lidera u regionu, čitaju najavu promene spoljne politike SAD.

Atlanski savet SAD u svom izveštaju "Balkan napred - nova američka strategija za region", predlaže “uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi”, ali i zalaganje za "istorijsko približavanje" SAD sa Srbijom,

“To je nešto što je po meni potrebno i što je i interes i želja Srbije”, rekao nam je poslanik SNS-a, Dragan Šormaz, inače predsednik parlamentarne grupe prijateljstva sa SAD i šef delegacije Narodne skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO.

“U svim javnim istupima naših zvaničnika, bilo predsednika države ili predsednika vlade i tako dalje, uvek možete da vidite da i mi imamo isti cilj, a to je popravljanje odnosa sa SAD koji su značajno pokvareni devedesetih godina. To je bio krajnji rezultat nečega što mi 10 godina pre toga nismo dobro radili u odnosima sa celim svetom, a posebno sa SAD. Spoljna politika koju je vodila SRJ ili Srbija u to vreme su bile katastrofalno loše, i to je rezultat svega to. To je moje mišljenje”, kaže Šormaz.

U izveštaju Atlanskog saveta se ističe da je NATO bombardovanje tokom rata na Kosovu „ostavilo gorak trag“ i da su američki odnosi sa Srbijom, iako poboljšani od '90-ih, i dalje „opterećeni i puni sumnji“.

U tom svetlu se ukazuje da, prema nedavnoj anketi, „64 odsto građana Srbije ne bi prihvatilo izvinjenje ukoliko bi ga NATO uputio“.

Dodaje se međutim da srpski zvaničnici, istovremeno, „signaliziraju da žele bolje odnose sa SAD“, te da sami ukazuju na činjenicu da je srpska vojska izvela neuopredivo više zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i NATO, nego sa Rusijom.

Zajednički skok SAD i Srbije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:13 0:00

U izveštaju stoji i da zvaničnici Srbije priznaju da bi, dok NATO kao brend nosi pretežno negativne konotacije kod biračkog tela i da članstvo, barem za sada „nije na stolu“, povećanje saradnje sa SAD bilo veoma poželjno.

Poslanik Dragan Šormaz kaže da, mada je svestan negativnog sentimenta u javnosti Srbije prema NATO, vreme da se krene napred i poprave odnosi.

“Kraljevina Jugoslavija je već 1919. godine imala i diplomatske i ekonomske odnose i sa Bečom i sa Peštom iako je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila milion stanovnika. Znači, na neki drugi način su neki naši prethodnici vodili politiku i vodili računa o interesima naše zemlje. Ovde je prošlo 18 godina od bombardovanja. Ne kažem da treba da se zaboravi, ali prošlo je skoro 20 godina od toga. Mi ne smemo da budemo taoci takvih situacija. Mi moramo da nastavimo dalje i moramo da obnovimo odnose sa najjačima u svetu”, poruka je poslanika Dragana Šormaza.

Izveštaj Atlanskog saveta SAD govori i o odnosu Srbije sa Rusijom i navodi da “Beograd može i treba da bude blizak partner i saveznik, ali da je neophodno da se distancira od Rusije”.

Distanciranje, dodaje se, „ne bi bilo beznačajan zaokret”, ali „SAD i EU oko toga ne treba da prave kompromis”.

Takođe je izneta i ocena da je "okretanje glave od puzećeg autoritarizma lidera u regionu, vredelo na kratak rok”.

„To je očigledan znak da se menja, ili najava ozbiljne promene politike“, ukazuje spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

O sedenju na dve stolice: Hojt Brajan Ji
O sedenju na dve stolice: Hojt Brajan Ji

„Imajući u vidu da smo do sada bili suočeni sa situacijom da se tolerišu ti razni vidovi autoritarizma po regionu, kod raznih lidera, a sve zarad očuvanja stabilnosti. I onda, kada se ispostavilo da nema ni stabilnosti, a da postoji demokratski deficit, onda je, pod jakim uticajem i impulsom dolazećeg ruskog uticaja, očigledno politika počela da se menja. To podrazumeva i rastući pritisak na Srbiju i koji je sve jasniji i direktiniji da se izjasnimo, a to je ono što je Hojt Brajan Ji ovde rekao – nema više sedenja na dve stolice“, rekao je Jakšić. Dodajmo da je visoki zvaničnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji, koji je u Beograd doneo pomenutu poruku, upravo imenovan za ambasadora SAD u susednoj Makedoniji.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić dodaje kako veruje da će deo izveštaja Atlanskog saveta koji se odnosi na politiku, lakše proći od onoga u kome se govori o “stalnom američkom vojnom prisustvu u Jugoistočnoj Evropi”, što je izneto kao jedan od konkretnih poteza kako bi se stabilizovao region kome je, ocenjuje se, stabilnost preko potrebna.

„Takva odluka bi pokazala dugoročnu privrženost bezbednosti u regionu. To bi na duže staze omogućilo SAD da utiče na razvoj događaja. Vojna baza u Bondstilu na Kosovu je idealna za tu svrhu. Trupe bi se koristile za jačanje kapaciteta lokalnih vlasti, kroz treninge i razmenu najboljih iskustava u borbi protiv terorizma, kao i za distribuciju pomoći u slučaju humanitarnih katastrofa. Ovaj potez bi takođe poslao jasan signal regionu da su SAD posvećene sprečavanju bezobzirnog prekrajanja postojećih granica - što podstiče ruski avanturizam", predlaže Atlanski savet u izveštaju.

Iako navedeni detalji ne nude mnogo preciznih informacija, Jakšić smatra da bi se moglo očekivati da bi „stalno američko vojno prisustvo“ moglo biti predmet trazvica. „Mogu da pretpostavim da bi tu moglo da dođe do određenog varničenja na relaciji Beograd – Vašington, jer bilo kakvo stalnije raspoređivanje i zaokruživanje je u suprotnosti sa srpskom doktrinom vojne neutralnosti“, rekao nam je Jakšić.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, svoje mišljenje o izveštaju izneće na konferenciji Atlantskog saveta o Zapadnom Balkanu, koja se održava u Vašingtonu.

Povodom izveštaja oglasila se ambasada SAD u Beogradu, koja je saopštila da “akademske i istraživačke institucije nemaju formalnu ulogu u formulisanju američke politike prema Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji”.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG