Pojačan pritisak na Srbiju i vređanje dostojanstva – tako mediji bliski vlasti, jedan ministar, ali i deo opozicije opisuju posetu pomoćnika američkog državnog sekretara Brajana Hojta Jia.
Prašina zbog njegovih poruka da Beograd ne bi trebalo da sedi dve stolice, nije se slegla ni dva dana posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, dok odgovora na pitanje šta o svemu misli sam Vučić još nema.
Šta je to Hojt Ji u Beogradu rekao novo i neočekivano? O čemu Vučić odlučuje i u čemu je dilema?
Sa jedne strane, podrška Rusije oko Kosova, sa druge politička i ekonomska zavisnost od Evropske unije. Svi već znaju ono na šta je povodom bure oko poruka američkog gosta, podsetio i šef misije EU u Srbiji Sem Fabrici, a to je obaveza usklađivanja sa spoljne politike Srbije sa politikom Unije, koja mora da bude ispunjena do datuma pristupanja.
"Čini se da Srbija želi da zadrži poziciju koja bi omogućila da ta harmonizacija dođe u kasnijoj fazi, u očekivanju da će se odnosi između Rusije i Zapada poboljšati, odnosno da do takve vrste opredeljenja neće morati da dođe", kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku i dodaje da se prostor za ovo balansiranje sužava sa protokom vremena.
Kada se uz političku, u obzir uzme pre svega ekonomska zavisnost Srbije od Evropske unije, pitanje je kako razumeti dilemu u iščekivanju Vučićevog odgovora.
"Ono što je često zabluda i što se u javnosti ne pojavljuje uvek na adekvatan način, je da su Evropska unija, a tu moram dodati i SAD, pre svega najveći donator, zatim najveći investitor i najveća je robna razmena sa zemljama EU. Dakle, u procentu od preko dve trećine, a ako tome dodamo i region, preko 80 posto trgovinske razmene Srbije direktno je vezano za EU", navodi Aleksandra Joksimović.
Tokom 2016. godine, zemlje EU ukupno su u Srbiju uložile oko 1,2 milijarde evra. Prema podacima narodne banke Srbije, prednjače Holandija sa 277 miliona i Luksemburg sa 252 miliona evra, koliko su uložile prošle godine. Slede ih Austrija sa 256 miliona i Nemačka sa 163 miliona evra. Rusija je tokom protekle godine u Srbiju investirala 60 miliona evra.
Ovi podaci domaćoj javnosti manje su poznati od "poklona" iz Rusije, helikoptera ili MIG-ova, u čiji će remont i modernizaciju Srbija uložiti oko 185 miliona evra.
"Tradicionalno bratstvo" sa Moskvom, preskupa je alternativa da bi joj se Vučić okrenuo, saglasni su sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
Sa političkog aspekta, ovo nije prvi put da visoki zvaničnik Stejt departmenta Brajan Hojt Ji govori o ruskom uticaju na Balkanu, te njegovi stavovi ne bi trebalo da budu iznenađenje.
Odnosi između SAD i Rusije, uprkos drugačijim najavama iz američke predizborne kampanje, i dalje beleže negativne trendove, kaže Aleksandra Joksimović i dodaje da je stepen nepoverenja između Vašingtona i Brisela sa jedne, i Moskve sa druge strane još visok.
"U tom kontekstu treba posmatrati i zabrinutost kako Evropske unije, tako i Sjedinjenih Američkih Država da je u odsustvu evropske perspektive u regionu Zapadnog Balkana došlo do pojačanog uticaja drugih međunarodnih faktora, kako Rusije, tako i Turske, Kine i tako dalje", ocenjuje ona.
Za politikologa Bobana Stojanovića, Hojt Ji je u Beogradu "samo ponovio što svi znamo".
"Od pitanja saradnje sa Rusijom ili nekog našeg pozicioniranja do pitanja Kosova, ne vidim šta je novo rekao. Ono ka čemu mi u stvari idemo zadnjih deset godina, sada se odjednom doživljava kao pritisak. Ako je dugoročan cilj Evropska unija, onda ne vidim zašto se ovakve stvari dešavaju, i zašto Vulin govori to što govori, i zašto Vučić ćuti", navodi Stojanović.
Iz kabineta predsednika Srbije je posle sastanka sa američkim zvaničnikom saopšteno da će javnost sa Vučićevim odgovorima biti upoznata "narednih dana".
Vulin služi upravo tome, da priča ono što Vučić ne sme da kaže.– Boban Stojanović
U međuvremenu, prorežimski mediji pokrenuli su tešku artiljeriju na liniji retorike ministra odbrane Aleksanadra Vulina, koji već drugi dan poručuje da je nastup američkog zvaničnika "najava još većih pritisaka i težih napada na nezavisnu politiku Srbije", o kojoj će, dakako, na koncu odlučivati suvereno predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije.
"Vulin priča ono što deo biračkog tela želi da čuje, on tome i služi, da priča ono što Vučić ne sme da kaže. A Vučić ćuti zato što stranci znaju da iz Srbije treba da slušaju samo ono što on ima da kaže. Odnosno, da su svi drugi akteri, njihove izjave i ponašanje manje-više irelevantni. Za mene je bahato to što je rekao otprilike – reći ću vam kad odlučim da kažem", rekao je Stojanović.
Iako ne bi bio prvi put da Vučić menja politički kurs, ćutanje i oklevanje je, prema Stojanovićevom mišljenju, ipak usmereno ka delu domaće javnosti.
"Mislim da je ovo samo opipavanje za neke bukvalno dnevne teme. Verujem da ova vlast, ni Vučić, neće ući u bilo kakav sukob sa Evropskom unijom zato što je njemu potrebna EU, a i njima je u ovom momentu potreban Vučić zbog Kosova", kaže Stojanović.
Zanimljivo je i da se ono što se od zapadnih zemalja i SAD sa zvaničnih pozicija u Beogradu doživljava kao svojevrsan pritisak, u odnosima sa Rusijom predstavlja kao sasvim prirodno.
Ovako burne osude nisu ispratile predsednika Rusije Vladimira Putina kada je uoči formiranja Vlade Srbije, maja 2016. godine, izražavao nadu "da će u njoj mesta zauzeti dostojni ljudi koji će ozbiljno poklanjati pažnju razvoju rusko-srpskih odnosa".
Na osudama dela opozicije završila se i epizoda u kojoj je tek izabrana premijerka Srbije Ana Brnabić na uvid ruskom ambasadoru podnosila stenogram svog intervjua.
Facebook Forum