Dostupni linkovi

Srpska odbrana Kine preko leđa 'Danasa'


April 2020, Beograd

Kada su objavili autorski tekst ministra spoljnih poslova Tajvana Džozefa Vua, poslednje što su očekivali u nezavisnom beogradskom dnevniku Danas jeste oštra reakcija sa državnog vrha u Srbiji. Miloš Mitrović, urednik spoljnopolitičke u Danasu, podvlači da je isti tekst objavljen i u svetskim medijima.

„Reč je o njegovom ličnom stavu (Džozefa Vua, prim. aut.), a ne o tome da list Danas kreira spoljnu politiku zemlje. Mi smo slobodna novina i imamo pravo da prenosimo izjave različitih aktera na međunarodnoj sceni“, navodi Mitrović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) izdalo je saopštenje nakon što je Danas 1. septembra objavio autorski tekst koji potpisuje Džozef Vu (Jaushieh Joseph Wu), kako je navedeno, „ministar spoljnih poslova Republike Kine (Tajvan)”.

U saopštenju MSP se ocenjuje da „objavljivanje ovakvih tekstova narušava ugled i spoljnopolitičku poziciju Republike Srbije”.

Miloš Mitrović reakciju Ministarstva tumači kao, kako kaže, već viđenu „preporuku“ vlasti da se mediji ne bave temama koje mogu zasmetati vladajućim strukturama.

„To je isti stav kao – nemojte pisati o aferama, o korupciji, skandalima, o namenskoj industriji jer time ćete da uništite industriju, naš ugled“, ističe Mitrović.

On kaže da se ne seća slične reakcije Ministarstva na neki od tekstova u listu Danas.

„Kada su neka osetljiva pitanja, oko nekih spornih teritorija, oglašavaju se nekada ambasade, ali ne Ministarstvo spoljnih poslova“, kaže on.

Šta piše u tekstu?

U tekstu lista “Danas” pod naslovom „Tajvan može pomoći svetu da se oporavi od virusa” Džozef Vu ističe uspeh Tajvana u borbi sa korona virusom.

U tekstu se takođe ističe i nemogućnost Tajvana da u uslovima krize „participira i razmenjuje iskustva u okviru sistema UN“ zbog protivljenja Kine koja, kao i većina država članica Ujedinjenih nacija (UN), Tajvan smatra јednom od provincija Kine.

Promptna reakcija MSP

Za MSP, kako se ističe u saopštenju, tekst lista Danas je „u potpunoj suprotnosti sa državnom politikom Srbije koja dosledno i principijelno podržava politiku jedne Kine i teritorijalni integritet Kine“.

Republika Srbija, prema navodima iz saopštenja, ne priznaje državnost Tajvana i smatra ga, kako se ističe, neodvojivim delom Kine.

U saopštenju se takođe ističu i “izvanredni politički odnosi i ukupna saradnja sa Narodnom Republikom Kinom“, a odnosi sa tom državom se nazivaju „strateškim partnerstvom“.

MSP je saopštenje podelio i na društvenim mrežama, a u objavi na Tviteru ministarstvo je obuhvatilo (mentioned) i zvanični Tviter nalog ambasadorke Kine u Srbiji Čen Bo.

RSE je pitanja o reakciji na tekst u Danasu uputio i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali odgovor nije stigao do zaključenja ovog teksta.​

Medijsko udruženje o potezu Ministarstva

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić reakciju MSP-a vidi kao birokratski potez države koja „ne priznaje Tajvan“, ali, prema njegovom mišljenju, ne sme da se meša u uređivačku politiku nezavisnih medija.

„List Danas nije prekršio ništa od novinarskih postulata i ne treba da se osvrće na naredbu, ili kako to da shvatim, Ministarstva spoljnih poslova. Danas je preneo nešto što je jako značajno u kontekstu pandemije“, tvrdi Bodrožić.

On navodi da je uloga medija da prenese informacije koje su značajne za javnost bez obzira na to da li one dolaze iz „nepriznatih entiteta“.

„To je kao što intervjuišemo i pozivamo za izjave skoro svakog dana političare sa Kosova bez obzira na to što Srbija nije priznala Kosovo“, kaže Bodrožić.

Odnosi Srbije i Kine

Vuk Vuksanović, doktorand međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, smatra ovu reakciju Ministarstva na pisanje, kako ističe, privatnog lista u Srbiji izuzetno neuobičajenom i neprimerenom.

„Zvaničnici Tajvana, iako to nije priznat entitet, komuniciraju sa medijima širom sveta i daju izjave najvećim medijskim kućama nezavisno od toga da li vlade tih država priznaju ili ne nezavisnost Tajvana“, kaže on.

Vuksanović ovakvu reakciju vidi, pre svega, kao još jedan oblik „podizanja partnerstva Srbije sa Kinom na viši nivo“. Srbija, kako tvrdi, umesto suzdržanosti koja je bila princip u prošlosti, pruža otvorenu podršku Kini po pitanjima koja su često sporna na međunarodnom planu.

„Pruža se otvorena podrška Kini po pitanju položaja Ujgura, zatim po pitanju politike prema Hongkongu“, ističe on.

Zvanični Beograd je, inače, početkom jula 2020. podržao deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava muslimanske manjine Ujguri u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao „borba protiv terorizma i ekstremizma". U reakciji koju je RSE objavio 24. jula po ovom pitanju, EU je navela da očekuje da će se Srbija ponašati u skladu sa obavezom usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa politikom tog bloka.

Takođe, mediji u Srbiji pisali su u junu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio pismo zvaničnom Pekingu u kom se navodi da Srbija „odlučno podržava Kinu u zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nacionalne bezbednosti, a povodom odluke u vezi sa Hongkongom“.

Kineski parlament je, inače, u maju usvojio odluku o primenjivanju kontroverznog zakona o nacionalnoj bezbednosti na Hongkong kojim se zabranjuje secesija, strano mešanje, terorizam i sve druge separatističke aktivnosti usmerene na rušenje centralne vlasti.

Aktivisti u Hongkongu smatraju da će ovaj zakon potkopati građanske slobode i da bi mogao biti iskorišćen za suzbijanje političkih aktivnosti.

O odnosima Tajvana i Kine

Vlasti i stanovništvo ostrva Tajvan decenijama raspravljaju o svom statusu i odnosima prema Kini, između ostalog, i o imenu jer Tajvan zvanično zovu „Republika Kina“. Tajvan ima demokratsko uređenje, a tajvanske vlasti ne prihvataju koncept „jedna zemlja, dva sistema", koji omogućava veliku autonomiju, a što vlasti u Pekingu vide kao najbolje rešenje za ovo ostrvo. NR Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije.

Pandemija korona virusa je to pitanje ponovno aktualizovala.

Kako je RSE pisao u maju, Tajvan je uložio velike lobističke napore kako bi kao posmatrač bio uključen u rad dvodnevnog virtuelnog sastanka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i dobio je snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država, Japana i nekoliko drugih zemalja, među kojima su Haiti i Paragvaj.

Naime, Tajvan želi da promoviše svoje uspešno iskustvo u borbi protiv korona virusa, budući da je to ostrvo od 22 miliona stanovnika zabeležilo oko 440 obolelih i sedam smrtnih slučajeva zahvaljujući ranom otkrivanju i prevenciji virusa.

Međutim, taj napor Tajvana da bude uključen u rad SZO nije bi uspešan jer su iz SZO ponovili svoj raniji stav da se drže UN-ovog protokola prema kom predstavnik Tajvana može učestvovati na sastancima samo ukoliko zemlje članice donesu takvu odluku.

Toj inicijativi Tajvana odlučno se usprotivio zvaničan Peking nudeći tajvanskim vlastima da na sastancima SZO budu prisutni po principu „jedne Kine", odnosno da tajvanske vlasti prihvate da su deo Kine, što je Tajvan odbio.

Šta Peking zamera Tajvanu

NR Kina se, inače, aktivno suprotstavlja i osuđuje kontakte zvaničnika na ostrvu i stranih zvaničnika.

Tako je zvanični Peking 5. avgusta ove godine optužio SAD da „ugrožavaju mir" posle najavljene posete američke delegacije Tajvanu.

„Kina se oštro protivi razmeni zvaničnih poseta između SAD i Tajvana", izjavio je tada portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin, preneo je AP.

SAD su tada saopštile da će se sekretar za zdravstvo Aleks Azar uskoro otputovati u Tajpej, glavni grad Tajvana.

Azar je na Tajvan stigao pet dana kasnije, a neposredno pred posetu Kina je na kratko poslala borbene avione J-11 i J-10 na tajvansku stranu tesnaca.

Ovo je bila prva poseta jednog američkog ministra Tajvanu od 1979, otkako su formalno prekinuti diplomatski odnosi Vašingtona i Tajpeja, podsetio je AP. Od tada SAD i Tajvan održavaju samo nezvanične odnose, ali je Vašington najvažnijih saveznik Tajpeju i snabdevač oružjem.

Tajvan je bio član Ujedinjenih nacija do 1971. godine, ali je zbog zaokreta SAD prema Pekingu sa čuvenom posetom tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona Pekingu, Narodan Republika Kina zauzela to mesto u svetskoj organizaciji.

Prkoseći gnevu Kine, i predsednik gornjeg doma Parlamenta Češke, Senata održao je 1. septembra 2020. govor poslanicima Parlamenta Tajvana, uz oštar ukor autoritarne politike Pekinga i njegove sve agresivnije spoljne politike.

Miloš Vistrčil je govor u kojem je naglasio zajedničke demokratske vrednosti Češke i Tajvana zaključio proglasivši na mandarinskom jeziku: „Ja sam Tajvanac!", što je bila referenca na čuveni antikomunistički govor nekadašnjeg američkog predsednika Džona F. Kenedija u tada podeljenom Berlinu u kom je izjavio da je on Berlinac.

Peking je gnevan zbog posete češke delegacije Tajvanu, te je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo ambasadora Češke da bi mu strogo ukazalo da ta poseta predstavlja „flagrantnu podršku nezavisnosti Tajvana", prenela je tada Beta.

Predstavnica kineskog Ministarstva spoljnih poslova za štampu Hua Chunjing osudila je posetu Vistrčila, rekavši da „on otvoreno podržava separatističke snage i separatističke aktivnosti na Tajvanu koje ozbiljno krše suverenitet Kine i njene unutrašnje stvari".

Ponovila je upozorenje ministra spoljnih poslova Vang Jia koji je rekao da „kineska vlada i narod neće sedeti skrštenih ruku i pustiti da to prođe, već će ih definitivno naterati da plate visoku cenu za svoje kratkovido ponašanje i politički oportunizam".

Vistrčilova poseta usledila je posle prepirke prošle 2019. godine Pekinga i Praga koji su raskinuli sporazum o bratskim gradovima jer je Peking želeo da Prag pristane na princip „jedne Kine", odnosno da je Tajvan deo njene teritorije.

Tajvan je jedna od ključnih tački neslaganja u sve turbulentnijim odnosima dve najveće svetske ekonomije, koje se spore oko trgovine, tehnologije, teritorijalnih pretenzija u Južno Kineskom moru, Tibeta, tretmana Ujgura i drugim muslimanskih manjina u Kini i načina na koji je Peking reagovao na izbijanje korona virusa.

Gradovi u Srbiji bratski sa kineskim

Mnogi gradovi u Srbiji imaju status „pobratima“ sa gradovima u Kini. Tako je Novi Sad, grad na 90 kilometara od Beograda, pobratim sa kineskim gradom Čangčun.

Grad Užice na zapadu Srbije pobratim je sa Harbinom, prestonicom kineske provincije Mandžurija.

Grad Beograd i Peking pobratimili su se 1980. godine, kada je Beograd bio treći grad pobratim Pekingu posle Njujorka i Tokija.

Derogirana sloboda medija u Srbiji

Srbija je inače, od svih država Balkana, u poslednjih godinu dana doživela najozbiljniji pad na listi država po medijskim slobodama koju je organizacija Reporteri bez granica (Reporters sans frontiers) objavila u aprilu ove godine.

Srbija se spustila za tri mesta u odnosu na izveštaj objavljen godinu dana ranije, tako da je sada na 93. poziciji, od ukupno 190 rangiranih država sveta.

U svom redovnom godišnjem izveštaju koji objavljuje pred 3. maj, Svetski dan slobode medija, međunarodna nevladina organizacija Amensti internešnal (Amnesty international) ukazala je ove godine da napadi na novinare usporavaju napore u borbi protiv virusa.

Ova organizacija ukazala je na slučajeve u kojima su vlasti kršenjem slobode izražavanja i pristupa informacijama, možda ugrozile zdravlje javnosti. Među pobrojanim državama sveta za koje to važi, kada je reč o Zapadnom Balkanu, je i Srbija.

XS
SM
MD
LG