U događajima koji prate talas protesta na Kosovu, koji je usledio nakon što su četvorica nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) osuđena u prvom stepenu za ratne zločine, za Agona Malićija (Maliqi), iz Centra za Evropu pri Atlantskom savetu, postoji nešto što bi moglo biti pozitivno.
"Ako u ovim događajima postoji nešto pozitivno, onda je to činjenica da se reakcija ne usmerava ka napadima na Srbe niti ka oživljavanju neke vrste etničkog ogorčenja", objašnjava Malići u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE).
Narativi obeleženi javnom ozlojeđenošću presudama, koje Malići opisuje kao emotivne reakcije, nisu usmereni protiv Srba ili Srbije.
Nerešeni odnosi Kosova i Srbije, spora primena ili nepostizanje dogovora trinaest godina nakon što je uz posredovanje Evropske unije (EU) postignut Briselski sporazum, zamišljen kao osnov za buduću normalizaciju odnosa, razlog su frustracija javnosti na obe strane.
Ono što se događa povodom izricanja presuda pred Specijalizovanim većem suda u Hagu po Malićiju je izraz na Kosovu rasprostranjenog uverenja da je na Sudu osporena borba koju je OVK vodila sa jugoslovenskim i srpskim vojnim i policijskim snagama.
"Postoji snažna identifikacija ogromne većine Albanaca sa oslobodilačkom borbom. A jezik koji je korišćen, naročito u optužnici, a potom i u presudi, gde se o elementima OVK govori u kontekstu kriminala, izazvao je, mislim, snažnu odbrambenu reakciju ljudi koji su se osetili uvređeno zbog utiska da presuda kriminalizuje namere i ciljeve Oslobodilačke vojske Kosova", navodi ovaj sagovornik.
Specijalizovano veće Kosova, osnovano 2015. godine, izmešteno je u Hag zbog zaštite svedoka, sa specifičnim zadatkom suđenja samo jednoj etničkoj grupi – kosovskim Albancima.
Za šta su osuđeni komandanti OVK?
Hašim Tači (Hashim Thaci), bivši predsednik Kosova, Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) osuđeni su za dela proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistava.
Kako je sud utvrdio, iskustvo zatvaranja imalo je 385 osoba, dok je 96 osoba ubijeno u periodu na koji se presuda odnosi, od marta 1998. do septembra 1999. godine.
Na presudu, kojom su izrečene kazne u rasponu od 13 do 25 godina zatvora, pri čemu su Tači i Krasnići osuđeni na 25 godina zatvora. U prvom stepenu je više osuđen jedino Saljih (Salih) Mustafa – na 26 godina zatvora. U drugom stepenu kazna je smanjena na 22 godine zatvora.
Inače, sud je utvrdio da su četvorica osuđenih delovala u pravcu zajedničkog zločinačkog cilja, koji je bio usmeren ka protivnicima ciljeva OVK, među kojima su bili i pojedinci albanske nacionalnosti.
To ne znači da je sud razmatrao opravdanost otpora srpskoj hegemoniji, oličenoj u skoro potpunom odstranjivanju Albanaca iz srpskih institucija na Kosovu, niti da je razmatrao prirodu rata u kojem je učestvovala gerila OVK.
Asimetrični konflikt
"Čak i u teoriji istraživanja konflikta i dinamike konflikta postoji teorija o asimetričnim konfliktima – kada je jedna strana jača, a druga slabija", kaže Denisa Kostovicova, profesorka Londonske škole ekonomije (London School of Economics).
U tome vidi, dodaje, jedinu razliku između slika masovne podrške osuđenim komandantima OVK, s jedne strane, i odavanja državnih i vojnih počasti osuđeniku za genocid Ratku Mladiću na sahrani pre manje od mesec dana u Beogradu, s druge strane.
"Konkretno, na Kosovu je jača, moćnija strana bila srpska, dok je na drugoj strani bila albanska, koja je započela pobunu, a zatim je došla i OVK i tako dalje. Albanska strana je u kontekstu asimetričnog konflikta bila slabija strana, što je jako bitno. Tu možemo pričati i o manipulaciji, da kažemo: 'Aha, pa pošto je ta strana bila slabija, onda je praktično nemoguće da bi i oni bili odgovorni za ratne zločine'", navodi Kostovicova.
"Tu je problem što se obe strane smatraju žrtvom i obe strane smatraju da su pretrpele nepravdu različitim presudama. Tu je možda momenat da se postavi pitanje da li su suđenja za ratne zločine, koja su svakako bitna, dovoljna da dovedu do suočavanja sa prošlošću", podvlači Kostovicova.
Kritičari odluka Suda u Hagu, međutim, insistiraju na specifičnosti pozicije u kojoj su se tokom rata 1998–1999. godine našli čelni ljudi snaga OVK, raštrkanih u različitim delovima Kosova. Tako se dovodi u pitanje koliko su četvorica osuđenih mogla da kontrolišu zbivanja na terenu.
"Presuda pripisuje odgovornost Glavnom štabu koji, barem prema mom ličnom mišljenju, nije imao takvu vrstu ovlašćenja ili kontrole nad svim zločinima koji se pominju u presudi", podseća Malići.
"Govorimo, dakle, o oko 300 slučajeva pritvaranja, slučajevima mučenja, više od 90 ubistava. Presuda, dakle, pripisuje odgovornost za sve te događaje širom Kosova na način koji, u izvesnoj meri, izvlači iz konteksta komandnu strukturu i način na koji je OVK funkcionisala", zaključuje.
Šta treba znati o OVK?
Začeta tokom devedesetih, OVK je prve aktivnosti zabeležila tokom 1996. godine, kroz napade na pripadnike policije Srbije. Broj njenih pripadnika vremenom je rastao, dok se organizacija razvijala nezavisno od političkog rukovodstva kosovskih Albanaca, predvođenog Ibrahimom Rugovom.
Od 1998. godine sukobi postaju oružani, a kako je kasnije konstatovao u Međunarodnom krivičnom tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, od tada pa do sloma srpskih snaga nakon NATO intervencije 1999. godine počinjeni su brojni zločini.
U tom poglavlju posebno mesto zauzimaju događaji iz marta 1998. godine, kada su srpske snage napale kuću Adema Jašarija (Jashari), pripadnika OVK, u mestu Prekaze, u opštini Skenderaj (tada Srbica), pedeset kilometara od Prištine.
Ubijen je Jašari, koji je postao simbol OVK, kao i više od 50 članova njegove porodice. To je bio prvi u nizu zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom.
Komandna struktura vojske i policije Srbije i tadašnje Jugoslavije dobrim delom je procesuirana pred međunarodnim sudom u Hagu zbog zločina na Kosovu. Najvišu kaznu dobio je nedavno preminuli jugoslovenski general Nebojša Pavković – ukupno 22 godine zatvora, tri godine manje od prvostepene kazne za Tačija i Krasnićija.
Organizaciona struktura OVK od nastanka pa do njenog raspuštanja i demilitarizacije, ostaje predmet diskusije. U ratu je stradalo oko trinaest hiljada ljudi, većinom Albanaca, ali ne samo od srpske ruke.
Koji slučaj "prati" Tačija?
Behajdin Allaqi (Alaći) posthumno je 2015. godine proglašen za narodnog heroja Kosova. Prema zakonu na Kosovu, ovo odlikovanje "dodeljuje se osobama koje su učinile dela žrtvovanja i hrabrosti za slobodu i nezavisnost Kosova".
Jedanaest godina kasnije njegovo ime nalazi se na listi onih za čiju smrt su osuđeni Tači i ostali. Kako stoji u prvostepenoj presudi, Alaći je više nije viđen nakon što su ga Tači i Veselji, vezanog lisicama, odveli iz štaba OVK u Drenocu, selu kod Orahovca, oko 80 kilometara od Prištine. Sud je zaključio da je ubijen.
Govoreći o kontroverzama koje su se nametnule u slučaju Behajdina Alaćija, te osporavanju Tačijeve veze sa zločinom, na koje se koncentrisala njegova odbrana, Agon Malići sugeriše da bi trebalo sačekati odluku suda u drugom stepenu.
"U ovom konkretnom slučaju reakcija javnosti bila je, mislim, veoma oštra i zato što detalji tog slučaja nikada nisu javno razmatrani tokom javnih sednica suda. Tako da su se oni, praktično, pojavili tek sa presudom. Takođe su postojale javno iznete, međusobno suprotstavljene tvrdnje u vezi s tim slučajem, uključujući i tvrdnje članova porodice pokojnog Alaćija. Zato mislim da moramo sačekati da bude objavljena kompletna presuda i da se završi žalbeni postupak pre nego što možemo bilo šta da kažemo o tom konkretnom slučaju", objašnjava Malići.
Kakva je pozicija DSK?
Alaćijeva porodica se nije oglasila, za razliku od većeg dela političke javnosti na Kosovu, koja je gotovo jednodušno podržala osuđene. To donekle iznenađuje u slučaju Demokratskog saveza Kosova (DSK), čiji su članovi i funkcioneri među žrtavama.
Sa Ibrahimom Rugovom na čelu, 1992. godine održani su paralelni izbori, na kojima je Rugova postao nepriznati predsednik Kosova. Ubeđeni pacifista nije odustajao od mirnog rešenja ni kada je srpska strana pojačavala nasilje nad Albancima, pa ni kada je OVK širila svoj zamah.
U složenim zbivanjima unutar OVK tinjao je i sukob između začetnika formacije i takozvanih Oružanih snaga Republike Kosovo (FARK), povezanih sa Rugovom. Žrtve sa liste onih za koje su prvostepeno osuđeni Tači i ostali dolaze su i iz tog korpusa.
DSK, danas opoziciona partija, takođe je osudila presude, nakon čega je njen predsednik Bedri Hamza zatražio izmenu Zakona o Specijalnom sudu Kosova u Hagu.
"Predlog zakona predviđa da se svaki predmet koji ne ulazi u ovu nadležnost prebaci na Kosovo, zajedno sa spisima, dokazima i ostalim materijalom. Dakle, pravda se nastavlja, ali tamo gde treba da se nastavi", rekao je.
U atmosferi masovne podrške osuđenicima postavlja se pitanje da li se u DSK plaše da postupe drugačije.
"Možda postoje određene izborne kalkulacije, naročito u pojedinim oblastima gde je tokom rata na lokalnom nivou bilo neke vrste političkih sukoba. Ali ne mislim da se plaše. Mislim da izjava kosovskog parlamenta odražava složenost kosovske borbe za nezavisnost i njihovo viđenje onoga što je OVK predstavljala. Odbacivanje njenog označavanja kao kriminalne, odnosno označavanja Glavnog štaba i te formalne strukture OVK kao kriminalne, jeste nešto oko čega, mislim, postoji konsenzus u čitavom albanskom političkom spektru", kaže Malići.
Koji su dometi suđenja?
"Nisu dovoljna da dovedu do suočavanja", uverena je Denisa Kostovicova.
"U tom smislu veliku odgovornost u svim državama bivše Jugoslavije imaju elite. Međutim, mislim da se danas nalazimo u vrlo teškoj situaciji po tom pitanju, jer sada vidimo da postoje elite koje kontrolišu medije i koje imaju interes da podrže i plasiraju takve narative. Narative da smo mi zapravo najveća žrtva, da gledaju samo svoju etničku grupu, pa, ako hoćete tako da kažemo, postoji sprega sa delovima društva", kaže ova sagovornica.
Naglašava da na prostoru cele bivše Jugoslavije nije bilo mnogo drugačijih pristupa sagledavanju prošlosti, iako su u nekim sektorima postignuti značajni rezultati. Kao primer navodi Kosovsku knjigu sećanja, rad Fonda za humanitarno pravo u Srbiji i na Kosovu, u kojoj je, na osnovu izjava svedoka, evidentirano više od trinaest hiljada stradalih ili nestalih.
Umesto toga, kaže Kostovicova, u razmatranju ovih tema sve strane se uglavnom drže pristupa koji je etnički selektivan:
"Mi sada vidimo ponavljanje obrasca koji je ustanovljen otkako je praktično osnovan Haški tribunal pre nekoliko decenija. Imamo obrazac neprihvatanja istine o zločinima koje su počinili pripadnici našeg naroda, s jedne strane, i insistiranje da su, da kažem, isključivi počinioci zločina bili naši neprijatelji, oni protiv kojih smo se borili. Vidimo da se taj obrazac ponavlja sa veoma malim razlikama, u zavisnosti od konteksta u kojem su se sprovodila suđenja. Nebitno je da li je kontekst bila Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska ili Kosovo. Taj obrazac se stalno ponavlja."