“Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu postupa po dopunskoj molbi Javnog tužilaštva Republike Bugarske, po nalogu datom u dopisu od 24. oktobra 2019.”, saopštio je taj sud na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je doneta odluka po zahtevu Bugarske za ekstradiciju bugarskog državljanina Cvetana Vasileva.
U odgovoru suda se navodi da se “sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu 3. decembra 2019. godine obratio zamolnim putem, preko Ministarstva pravde Srbije, nadležnim organima Republike Bugarske radi postupanja po dopunskoj molbi bugarskog Javnog tužilaštva”.
Prethodno je Ministarstvo pravde Srbije za RSE saopštilo da je postupak ekstradicije bugarskog državljanina Cvetana Vasileva pred nadležnim sudom u toku, bez davanja više detalja o eventualnom izručenju ovog bankara kog od Srbije skoro šest godina potražuje pravosuđe u Sofiji.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, kaže za RSE da je neobično da postupak toliko traje.
"Prava je retkost u svetu da se 5,5 godina odlučuje o jednom u osnovi pravno ne tako teškom pitanju. Jedino što može u vezi sa tim da padne na pamet je da postoji neki interes domaćeg pravoduđa do vodi neke postupke protiv dotičnog. Ili, možda, da je on na neki drugi način stekao nekakve specijalne zasluge u Srbiji zbog kojih se našim pravodudnim organima ne mili da ga izruče Bugarskoj", rekao je Milosavljević.
Pisma žalbe bugarskog državnog tužioca
Kako je RSE preneo 5. februara, državni tužilac Bugarske Ivan Gešev poslao je pisma Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope i Evropskom komitetu za probleme kriminala u kojima kritikuje vlasti u Srbiji jer nisu odgovorile na zahtev Bugarske za izručenje državljanina te zemlje Cvetana Vasileva, za kojim je Bugarska raspisala crvenu poternicu Interpola 2014. godine.
Bugarsko tužilaštvo, kako je objasnio tužilac Gešev, bankara Cvetana Vasileva između ostalog tereti za izazivanje bankrota Korporativne komercijalne banke (CCB), četvrte po veličini u toj državi. Od tada su, po informacijama objavljivanim iz nadležnih sudova, pravosudni organi Srbije u nekoliko navrata razmatrali zahtev Bugarske ali odluka još nije doneta.
"Takvo kašnjenje predstavlja slučaj bez presedana", napisao je, između ostalog, Ivan Gešev, generalni tužilac, u dopisu Vrhovnom kasacionom sudu, koji je prosledio i predsednicima Evropskog parlamenta i Evropske komisije, Davidu Sasoliju i Ursuli fon der Lajen.
Evropska pravila
Saša Đorđević, analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da Srbija još nije spremna da prihvati evropska pravila.
"Da smo članica Evropske unije morali bismo da izručimo traženu osobu koja se već više godina nalazi u Srbiji", ocenjuje Đorđević.
Prema podacima Tužilaštva Bugarske, Cvetanovu u Srbiji nije određen ekstradicioni pritvor već mu je samo oduzet pasoš, a Sofija je u Beograd poslala dva zahteva za njegovu izručenje - u septembru 2014. i maju 2015. godine. Generalni tužilac Gešev početkom 2020. poslao je i Višem sudu u Beogradu pismo u kom ga obaveštava da zahtev za izručenje Vasileva još važi.
Profesor Bogoljub Milosavljević smatra da to može biti problem Srbiji, jer je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
"Srbija svakako ne bi trebalo sama sebi da stvara probleme. Verujem da bi to moglo da nađe mesto i u izveštaju Evropske komisije kao primer lošeg rada pravosudnih organa ili onoga što u širem smislu potpada pod vladavinu prava, a to je pre svega efikasnost u radu nezavisnog pravosuđa", naveo je Milosavljević.
Pronevereno više od milijardu evra
Proces u slučaju bankrota CCB-a u Sofiji traje od februara 2018. Prema saopštenju bugarskog tužilaštva, Cvetan Vasilev, bivši većinski akcionar te banke koji je 2014. izbegao u Srbiju, optužen je za umešanost u 144 slučaja pronevere novca i preti mu kazna od 10 do 20 godina zatvora. Osamnaest optuženih u tom procesu, prema navodima optužnice na 11.000 strana, opisani su kao kriminalna grupa odgovorna za proneveru 2,6 milijardi leva (1,3 milijardi evra), čije malverzacije su "ugrozile stabilnost bugarskog bankarskog sistema i njene finansijske sigurnosti".
Viši sud je, kako je prenosio beogradski portal Insajder, još krajem 2014. doneo rešenje o izručenju Cvetana Vasileva ali je tu odluku Apelacioni sud ukinuo po njegovoj žalbi. Kako je tada Apelacioni sud naveo u svom obrazloženju, Viši sud je rešenje doneo "uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka i na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja". Viši sud je u ponovnom odlučivanju još jednom doneo rešenje da Vasilev bude izručen ali ga je Apelacioni sud u aprilu 2017. opet ukinuo sa identičnim obrazloženjem.
Optužbe opozicije i Vučićeve tvrdnje
Ovaj slučaj ponovo je pomenut i u Skupštini Srbije gde je opozicioni poslanik Zoran Živković rekao da to objašnjava spore evrointegracije Srbije.
"Imamo puno dokaza da je on pod zaštitom vlasti. On tu vlast plaća. Postoje i sumnje, koje mogu da se ispitaju od nadležnih organa, da je on sponzorisao i izborne kampanje SNS-a i verovatno i SPS-a", rekao je Živković, predsednik Nove stranke, na press konferenciji 6. februara u parlamentu.
Aleksandar Martinović, šef Poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS), izjavio je za RSE da nije tačno to što je rekao Živković.
"Mi sa tim gospodinom nikakve veze nemamo. Niti on nas finansira, niti ima sa Srpskom naprednom strankom bilo kakve veze. Pa ne znam ni ko je taj čovek", rekao je Martinović.
Zoran Živković je slične optužbe iznosio i ranije ali ih je Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS), prema pisanju portala Istinomer, odbacio 1. marta 2017. rekavši da ne zna ko je Vasil Cvetanov.
"Nemam pojma o kome je reč, niti je bilo ko ikada finansirao naše kampanje. Mi od tajkuna ne uzimamo novac", rekao je tadašnji srpski premijer Vučić za Televiziju Pink.
Kako navodi Istinomer, 17. jula 2015. Vučić je pomenuo Vasileva, vlasnika paraćinske Staklare, govoreći da "bugarskom tajkunu neće dozvoliti da trpa pare u džepove na račun države".
Propala Vasilevova investicija u Srbiji
Državljanin Bugarske Cvetan Vasilev je 2012, pre nego što je za njim raspisana poternica, kupio Srpsku fabriku stakla u Paraćinu (SFS) u kojoj su, kako su obaveštavali nadležni u državi, od njegovog preuzimanja dugovi ovog preduzeća uvećani 70 puta. Danas je ta paraćinska fabrika sa 800 radnika je u stečaju, a protiv Vasileva je 2017. Nadzorni odbor SFS podneo krivičnu prijavu sa optužbom da je namerno fabriku odveo u stečaj.
Analitičar pitanja bezbednosti Saša Đorđević smatra da zbog Vasileva Srbija može trpeti političke posledice.
"Ovako se ne šalje poruka da je spremna da se zaista suoči sa organizovanim kriminalom i korupcijom", zaključuje Đorđević.
Biznismen Cvetan Vasilev, 2014. uplatio je fondaciji Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, donaciju od 1,2 miliona dinara (10.277 evra po kursu Narodne banke Srbije iz jula 2014), što je odgovarajući na pitanje Insajdera potvrdio Tomislav Nikolić, ali i negirao "lične kontakte" sa njim.
Cvetan Vasilev je u julu 2018, u izjavi za list Kurir negirao da su političke veze razlog njegovog bekstva sa porodicom u Srbiju, nego da su tu jer "više veruju srpskom pravosudnom sistemu nego bugarskom sudu".
Facebook Forum