Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Izbori za EP: Veliki rast liberala, uspeh Orbana, Le Pen i Salvinija


Konačni preliminarni rezultati, sastav Evropskog parlamenta prema političkim grupacijama

Institucije Evropske unije u narednom mandatu vodiće - kako su pokazali izbori za Evropski parlament, a nakon izbora izjavili političari - narodnjaci i socijaldemokrati, ali će morati da uključe i liberale, koji su ostvarili veliki rast u broju poslaničkih mesta na izborima završenim u nedelju.

Konačni preliminarni rezultati za Evropski parlament pokazali su da su prva mesta u ovoj instituciji zadržale tradicionalne partije desnog i levog centra, ali da su doživele ozbiljan gubitak u broju stolica u parlamentu. Liberali su ostvarili značajan rast, a u Francuskoj, Italiji i Mađarskoj desničari.

U novom sazivu EPP - Klub poslanika Evropske narodne stranke (hrišćanski demokrati) dobio je 182 poslaničkih mesta, a imao je 216, S&D - Klub poslanika Progresivnog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu sada ima 147, a pre je imao 185, ECR - Evropski konzervativci i reformisti pao je na 59, sa 77 koliko je imao, ALDE - Klub poslanika Saveza liberala i demokrata za Evropu porastao je na 109 poslanika, sa 69 koliko je imao, GUE/NGL Konfederalni klub poslanika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice je pao na 38 poslanika, sa 52 koliko je imao, Zeleni/ESS - Klub poslanika Zelenih/Evropskog slobodnog saveza sada ima 69, a pre je imao 52, EFDD - Klub poslanika Evrope slobode i demokratije porastao je 54 poslanička mesta, ENF - Klub poslanika Evrope nacija i sloboda takođe sada ima 58 poslanika, dok je pre imao 36, a NI - Nezavisni poslanici sada ima tek šest mesta, dok je pre brojao 20.

Ništa bez liberala

Budući da nijedna od tradicionalnih partija ne može da ima većinu u Parlamentu, one su potvrdile spremnost da sarađuju sa bliskim partijama kako bi se radilo za dobrobit Evrope. Predstavnici Narodnjaka i Socijaldemokrata su potvrdili spremnost da zajedno sarađuju i uključe i liberale u pronalazak programa za narednih pet godina.

Predstavnik Narodnjaka Martin Weber, koji je i kandidat za predsednika Evropske komisije iz ove grupacije je potvrdio da oni neće ni u kom slučaju sarađivati ni sa ekstremnom levicom niti desnicom.

Frans Timmermans, kandidat Socijaldemokarata, je takođe potvrdio da "nikad neće postiće sporazum sa ekstremnom desnicom". Sve ostale partije koje imaju viziju progresivne Evrope za Timmermansa su prihvatljive.

Margret Vesthager, predstavnica Liberala i kandidatkinja za najvišu poziciju u EU institucijama, je naglasila da su rezultati ovih izbora signalizirali neophodnost promena.

"Ovo nije više Parlament koji im dve većinske partije. Monopol moći je uništen", poručila je Vestager.

Ona je podvukla da je njena politička grupacija otvorena za nove koalicije, ali za one koje su spremne da naprave promene. Ona je posredno istakla da vidi liberalnog kandidata kao budućeg predsednika Evropske komisije.

Liberali su već najavili da će zatražiti kompromis u poljima poput klimatskih promena, taksama i migrantskoj krizi. Šef liberala u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta Guy Verhofstadt je najavio da će njegova politička grupacija sada biti ključna i u procesima koji će uslediti posle inauguracije novog saziva Evropskog parlamenta, a gde se uključuje i imenovanje nosilaca ključnih funkcija u EU institucijama.

"Nećemo da se ponovi ono što se ponavljalo u prethodnim prilikama, kada su dve glavne partije (narodnjaci i socijaldemokrate) odlučivale o programu i imenovanju predsednika Evropske komisije", istakao je Verhofstadt.

Nemačka: Pad popularnosti CSU i SPD

U Nemačkoj su vladajuće stranke, kako pokazuju preliminarni rezultati doživele ozbiljne gubitke. Hrišćansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija (CDU-CSU), koju je donedavno vodila kancelarka Angela Merkel, prema procenama je dobila 28,70 odsto glasova, što je pad od oko sedam odsto u odnosu na prošle izbore.

Drugi su, iznenađujuće, Zeleni s 20,70 odsto glasova, što je oko 11 odsto više nego pre pet godina. Socijaldemokratska stranka (SPD) dobija samo 15,60 odsto glasova, što je oko 11 odsto manje nego na prošlim izborima i najgori rezultat na bilo kojim izborima za ovu stranku.

Krajnje desna Alternativa za Nemačku dobila je 10,80 odsto, što je oko tri odsto više nego na poslednjim EU izborima, ali oko dva posto manje nego na parlamentarnim izborima 2017. Predsednik AfD-a Alexander Gauland je za slabiji rezultat na izborima optužio "haos oko Bregzita" i Ibiza aferu u Austriji s tamošnjim desnim populistima.

Austrija: Kurz ostaje vodeći

U Austriji je, prema prvim procenama, konzervativna Narodna stranka kancelara Sebastiana Kurza verovatni pobednik s 34,9 odsto glasova, što je oko sedam odsto više nego na poslednjim izborima. Opoziciona Socijaldemokratska stranka Austrije dobila je 23,4 odsto, a ekstremno desna Slobodarska stranka 17,20 odsto, što je oko dva odsto manje nego pre pet godina.

Po svemu sudeći, Slobodarskoj stranci je naštetila afera Ibiza s optužbama za korupciju na račun njenog donedavnog predsednika Heinza-Christiana Strachea, zbog čega je on dao ostavku na mesto potpredsednika Vlade i predsednika Stranke, a premijer Kurz raspustio Vladu. Ipak, mnogi su analitičari očekivali i veće gubitke za austrijske desničare.

Uspeh desničara u Mađarskoj, Francuskoj, Italiji i Velikoj Britaniji

Sastav Evropskog parlamenta birali su građani 21. zemlje članice EU, od ukupno 28 članica, a na osnovu nacionalnih izbornih zakona. Na ovim izborima izlaznost je bila 51 odsto - najveća u posljednjih 25 godina.

Desnica je u nekim državama, kao što su Mađarska, Italija, Francuska i Velika Britanija prevladala, dok su u nekim leve opcije, pogotovo Zeleni ostvarile impresivan rezultat.

Ekstremno desničarska partija Nacionalni front je pobednik na izborima u Francuskoj sa 23,31 odsto, dok je Lista renesanse predsednika Francuske Emmanuela Macrona dobila 22,41 odsto. Le Pen je pozvala na osnivanje "moćne" krajnje desne grupe u Evropskom parlamentu, prenosi AFP.

U Mađarskoj je, s gotovo 100 odsto izbrojanih glasova Fidezs na čelu s premijerom Viktorom Orbanom dobila 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. Demokratska koalicija bivšeg socijalističkog premijera Ferenca Gyurcsanya dobila je četiri mesta, a liberalni Pokret momentuma dva. Krajnje desni Jobbik i levičarsko-zelena koalicija Socijalista i Dijaloga dobili su po jedno mesto.

U Italiji slavi krajnje desna Severna liga koja je, prema izlaznim anketama, na prvom mestu, između 28,70 odsto glasova, dok je na prethodnim izborima 2014. godine imala samo šest odsto glasova. Demokratska partija je druga sa 22,50 odsto.

"Ovo je istorijski rezultat... Prvi put Liga je prva stranka u Italiji", rekao je predsednik Kluba Severne lige u Donjem domu parlamenta Riccardo Molinari.

"Jedna reč Italiji: Hvala", poručio je jedan od vodećih lidera Lige Matteo Salvini u objavi s fotografijom na Facebooku.

Poraz socijalista u Grčkoj, pobeda u Španiji

Grčki premijer Alexis Tsipras pozvao je prevremene izbore nakon što je njegova radikalno leva stranka Syriza izgubila mesta na evropskim izborima. Syriza je dobila 22,89 odsto glasova, a liberalno-konzervativna Nova demokratija 33,29 odsto glasova.

Tsipras je prethodno nazvao ove izbore glasanjem o poverenju njegovoj vladi.

Vladajuću stranku su kaznili i Rumuni. Izlazne ankete pokazuju kako su vladajući Socijaldemokrati (PSD) i opoziciona Nacionalna liberalna stranka izjednačeni na 25,70 posto. To je velik udarac za vladajuće koji su na poslednjim izborima, za nacionalni parlament, osvojili nešto ispod 45 odsto glasova.

Vladajuća poljska Stranka zakona i pravde (PiS) ostvarila je ubedljivu pobedu na izborima za Evropski parlament, što je potvrda podrške nacionalističkoj i evroskeptičnoj platformi uoči nacionalnih izbora kasnije ove godine. Prema podacima državne izborne komisije, na osnovu 99,3 odsto prebrojanih glasova, PiS je u vođstvu sa najboljim rezultatom ikada na ovim izborima - 45,6 odsto glasova. Ova stranka je na evropskim izborima pre pet godina dobila 31,8 odsto glasova, a na parlamentarnim 2015. godine imala je 37,6 odsto glasova.

Opoziciona Evropska koalicija je drugoplasirana sa 38,3 odsto glasova. Partije iz ovog bloka su 2014. godine dobile 48,2 odsto glasova. Odziv glasača u Poljskoj bio je 45,6 odsto, što je rekord za evropske izbore u ovoj zemlji.

Nasuprot padu levice u nekim državama, Socijalisti su pobedili u Španiji, dobivši 32,82 odsto glasova. Narodna stranka desnog centra dobila je 20,21 odsto glasova.

Vladajući su izgubili i u Danskoj. Liberali, stranka desnog centra premijera Larsa Lokkea Rasmussena dobila je 20,6 odsto,a opozicioni socijaldemokrati 23,6 odsto.

U Velikoj Britaniji, koja se donedavno nadala da na izbore neće ni morati, pobedila je Stranka za Brexit Nigela Faragea s 31 odsto glasova ispred Laburista s 19,1 i liberala s 18,9 odsto glasova. Vladajući konzervativci tek su četvrti s 12 odsto.

Hrvatska: HDZ-u i SDP-u po četiri mesta

Državna izborna komisija Hrvatske objavila je da su Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP) osvojili po četiri mandata u Evropskom parlamentu.

Prema rezultatima, nakon obrađenih 99,97 odsto biračkih mesta, HDZ je osvojio 22,72 odsto glasova, a SDP 18,71 odsto glasova.

Treća po snazi je koalicija HRAST-a i Ruže Tomašić sa 8,52 odsto glasova, što je dovoljno za jedan mandat.

Po jedan mandat osvojili su i Mislav Kolakušić, koji je sa 7,89 odsto glasova najveće iznenađenje izbora, te Živi zid i Amsterdamska.

Jedan od najvećih gubitnika ovih izbora je MOST koji je tek sedma politička stranka u Hrvatskoj i neće imati predstavnika u Evropskom parlamentu

Evroizbori i Zapadni Balkan

​Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul. Nakon toga počinje proces izbora novih funkcionera na čelu EU institucija, uključujući imenovanje predsednika Evropskog saveta kao i članova Evropske komisije.

Novi nosioci ključnih EU institucija će preuzeti dužnost 1. novembra. Kandidate za komesare predlažu zemlje članice, ali njihovo imenovanje treba da potvrdi i Evropski parlament, u novom sazivu.

Iako ovaj izborni proces nema direktnu vezu sa Zapadnim Balkanom, ipak će rezultati ovogodišnjih izbora imati posledice na odnos briselskih institucija prema proširenju, koje se tiče država regiona.

Proširenje EU je veoma nepopularna tema među zemljama članicama, zato je u proteklom periodu došlo do potpune stagnacije u svim procesima koji su vezani za proširenje.

Rumunija kao predsedavajuća EU je među prioritetima njenog programa stavila Zapadni Balkan, a u toku njenog predsedavanja nije bilo nijedog koraka, sastanka niti odluke koja bi posredno ili neposredno bila vezana za proširenje. Sve ovo posledica je nedovoljnog raspoloženja među nekim zemljama članicama da odlukama u Briselu doprinesu predizbornoj debati u prestonicama. Najglasnija u ovom pravcu je bila Francuska koja se u evropskim kuloarima smatra “kočnicom” za proširenje.

Odmah nakon što je izabran za predsednika Francuske Emmanuel Macron je stavio do znanja da neće podržavati proširenje EU bez unutrašnjih reformi EU institucija. Za većinu evropskih zvaničnika, unutrašnje reforme su dugogodišnji proces, a perspektiva članstva u EU predstavlja faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. I potencijalno članstvo bilo koje države sa Zapadnog Balkana, zahteva višegodišnje angažovanje, zato se mnogi zalažu da se oba procesa odvijaju paralelno. Do sada ovaj pristup nije naišao na razumevanje francuskog predsednika.

Iako ima više članica EU koje se otvoreno protive proširenju, ipak ključ za naredne procese u ovom pravcu, posle evropskih izbora, jeste u rukama francuskih političara. Oni u ovom trenutku ne pokazuju naznake da bi popustili u nekim pitanjima čak I posle predizborne kampanje.

Štaviše, nosilac liste En Marche, partije francuskog predsednika, Nathalie Loiesau je samo par dana ranije potvrdila da je ona lično blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom te da će francuska strana nastaviti sa ovim tvrdim stavom i posle izbora.

Severna Makedonija je ispunila sve uslove uključujući i rešavanje spora o imenu sa susednom Grčkom uz referendum koji nije imao potpunu saglasnost svih makedonskih građana, a vlada je odlučila da nastavi sa promenom imena upravo zbog perspektive evroatlantskih integracija.

Evropski zvaničnici se nadaju da će francuska strana postati fleksibilnija posle izbora, barem po pitanju Severne Makedonije, ali je već izvesno da ostala pitanja poput vizne librealizacije za Kosovo i ili otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom, trebaju da pričekaju.

Uspeh desničara na evropskim izborima neće, prema svemu sudeći, mnogo uticati na rad te institucije. Mnogo važniji je proces koji sledi posle inauguracije novog Evropskog parlamenta: imenovanje nosilaca funkcija u ključnim institucijama. Novi čelnici EU institucija će biti odraz političkog raspoloženja evropskih građana ali i rezultat takozvanih "političkih trgovina".

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

  • 16x9 Image

    Lejla Sarić

    Diplomirani žurnalista. U novinarstvu od 1996, a u sarajevskoj redakciji RSE od 2002. kao novinar za radijski program i TV Liberty, te urednik vijesti. Od 2005. godine je urednik i web master internet stranice Radija Slobodna Evropa, a od 2016. regionalni web urednik za Balkanski servis.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG