Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Jačanje nacionalista, ali proevropski blok ima većinu u Evropskom parlamentu


Brojanje glasova u Francuskoj

Gubitak većine koju su četiri decenije u Evropskom parlamentu držali tradicionalni desni i levi centar, zakomplikovaće ionako složeni proces odlučivanja u Evropskoj uniji, ali se ne očekuju dramatične promene u evropskoj politici, pošto su, uprkos jačanju populističke desnice, komotnu većinu zadržale proevropske partije sa više od dvije trećine mandata, pišu svetski mediji.

Prema preliminarnim rezultatima, Evropska narodna partija (EPP) je osvojila 180 mesta (2014. je osvojila 216), Progresivana alijansa socijalista i demokrata (S&D) 146 mesta (185), Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE) 109 (69) i Zeleni 69 (52) u proevropskom bloku dok su na drugoj strani Evropski konzervativci i reformisti sa 59 (77), Evropa nacija i slobode (ENF) 58 (36), Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD) 54 (42) i Ujedinjena evropska levica i Nordijska zelena levica (GUE/NGL) 39 (52), dok ima još 37 neopredeljenih poslanika.

Uzdrmani establišment

Evropski glasači uzdrmali su politički establišment na izborima za Evropski parlament i najavili period neizvesnosti dok Evropska unija pokušava da se nametne u odnosima sa SAD i Kinom, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Partije koje podržavaju EU, prema prvim zvaničnim projekcijama, zadržale su većinu u Evropskom parlamentu, dok su evroskeptici osvojili menje nego što se očekivalo, ukazuje američki list, ističući da će desni i levi centar koji su decenijama dominirali evropskom politikom sada morati da se oslone na liberale u centru.

Ishod izbora i neizvesnost oko izlaska Velike Britanije iz EU će dodati nove poteškoće u već složnom procesu odlučivanja u Evropi, povećavajući rizik od razvlačenja debata, ocenjuje Volstrit džurnal.

Mejnstrim grupe će takođe imati problema s evroskepticima u svojim redovima, ističe list - EPP s desnog centra će morati da odluči da li da se dalje smanji izbacivanjem Fideša (Fidesz) mađarskog premijera Viktora Orbana, dok levi centar S&D ima isti problem s rumunskim vladajućim socijaldemokratama koji su vodili snažnu anti-EU kampanju, a centristički liberali će morati da razmotre da li da nastave savez s evropskeptičnom partijom češkog premijera Andreja Babiša.

Velika izlaznost

Izlaznost širom Evropske unije premašila je 50 odsto prvi put u poslednje dve decenije, što, kako ocenjuje portal Politiko (Politico), ukazuje na obnovljenju relevantnost Unije dok Velika Britanija, zasad neuspešno, pokušava da izađe iz Unije, ali i sa sve većim spoljnim izazovima iz Rusije, Kine i SAD.

Ipak, kako navodi Politiko, haotični rezultati teško da će doneti jasnu situaciju u predstojećim pregovorima za najviša mesta u EU, među kojima su šef Evropske komisije, predsednik Evropskog saveta, predsedavajući parlementa, kao i visoki predstavnik za spoljnu politiku.

Sve zajedno, pro-EU partije imaju značajnu većinu ali bez jasne ravnoteže moći, ocenjuje Politiko, dodajući da iako Evropska narodna partija ima najviše mesta, druge proevropske grupe - socijalisti, liberali i zeleni - zajedno kontrolišu 317 mesta i tražiće da se ukine monopol konzervativaca u vodećim institucijama EU.

Zeleni talas

Jedan od većih događaja na Evropskim izborima je "zeleni talas" širom Evrope, sa značajnim dobicima Zelenih, ocenjuje Juronjuz (Euronews).

U nedeljama uoči izbora širom Evrope su, navodi Juronjuz, organizovani klimatski protesti, s masovnim učešćem đaka koji su propuštali nastavu kako bi digli svoj glas.

Zeleni su dvocifrenim rezultatima u najvećim evropskim zemljama, uključujujući zapanjujućih 20 odsto u Nemačkoj, ostvarili rekordne dobitke s mladim glasačima kao vodećim pozivom za akciju da se zaustavi globalno zagrevanje, ističe agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Ekološka partija je na putu da udvostruči rezultat u Nemačkoj iz 2014. godine, zbacivši socijaldemokrate s drugog mesta, dok su u Francuskoj Zeleni na trećem mestu s 12 odsto, a i u Austriji, Irskoj i Holandiji takođe su došli do dvocifrenog rezultata.

S gubicima desnog i levog centra, Zeleni bi mogli imati odlučujući glas u Evropskom parlamentu, ukazuje AFP.

Neuspeli nalet populista

Populistički napad na EU nije uspeo uprkos njihovim dobicima u Francuskoj i Italiji, ocenjuje Blumberg (Bloomberg), dodajući da, prema prvim zvaničnim rezultatima, evroskeptične stranke nisu prošle kako se pre izbora strahovalo među mejnstrim strankama.

Dva velika izuzetka od šireg trenda u EU su Francuska i Italija, ukazuje Blumberg. Dok je u Francuskoj Nacionalni savez Marin le Pen (Marine) zabeležio tanku pobedu, u Italiji je nacionalistička Liga Matea Salvinija (Matteo) ubedljivo prva s preko 30 odsto, znatno više nego 17 odsto na prošlogodišnjim izborima u toj zemlji. S druge strane, dodaje Blumberg, opoziciona stranka levog centra Demokratska partija je na drugom mestu, prestigavši populistički Pokret Pet zvezda, koalicionog partnera Lige.

Niz antiestablišmentskih, evroskeptičnih i populističkih partija će, prema preliminarnim zvaničnim rezultatima imati 29 odsto mesta u Evropskom parlamentu, nešto manje nego u dosadašnjem sazivu, ukazuje Blumberg i podvlači da su različiti stavovi među njima o ključnim evropskim pitanjima dosad ometali njihovu saradnju.

Rezultati izbora, ističe Blumberg, ukazuju da će EU verovatno nastaviti dosadašnju politiku - distanciranje od protekcionističke trgovinske strategije predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), postepenu integraciju zone evra, traženje načina da se podeli teret imigranata i čvrst stav prema pokušaju Velike Britanije da ponovo otvori pregovore o Bregzitu.

Makronov neuspeh, ali ne i katastrofa

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) doživeo je neuspeh, ali ne i katastrofu na izborima, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times), ističući da tanka pobeda Nacionalnog saveza ekstremne desničarke Marin le Pen verovatno neće usporiti njegov reformski program kod kuće ili omesti njegove evropske ambicije.

Poraz jeste nezgodan za Makrona, ali, kako dodaje britanski list, politički analitičari ukazuju da je razlika između Nacionalnog saveza i Makronove Republike u pokretu mala i da je zapravo stranka Le Pen dobila nešto manje glasova nego na prethodnim evropskim izborima 2014. kada je nad drugom strankom, tadašnjim desnim centrom UMP imala četiri odsto prednosti.

Analitičari takođe ocenjuju da su francuski zeleni, koji su proevropski orijentisani i koji mogu da sarađuju s liberalima i levičarima u Evropskom parlamentu - prošli mnogo bolje nego što se očekivalo. Izbori su, međutim, potvrdili da su Makronova stranka i Nacionalni savez dve glavne političke partije u Francuskoj, dok su tradicionalne desne i leve partije, koje su vladale više od 50 godina, sada osvojile manje od 10 odsto.

EU možda dobila ono što joj je bilo potrebno

Podeljeni Evropski parlament je baš ono što je potrebno Evropskoj uniji, ocenjuje Gardijan (The Guardian), dodajući da bi komplikovana većina mogla evropskoj skupštini doneti prikladnu političku ulogu umesto dosadašnje tehničke, uz veću međustranačku saradnju, ali i potencijalno veće interesovanje javnosti, što ukupno može podstaći zdrav razvoj EU.

Nedavni izbori u članicama EU su otrkili sve usitnjeniji politički pejsaž - velike partije postaju manje, manje postaju veće, a sada je ta fragmentacija pogodila i Evropski parlament, ukazuje Gardijan i ističe da je komplikovana ali i dalje prilično komotna proevropska većina manje uzbudljiv narativ od populističkog talasa koji naleće na temelje EU, ali je to izgleda ishod ovih izbora.

Rad u parlamentu, koji je poslednjih godina dobio dodatna ovlašćenja i sada ima glavnu ulogu u zakonodavnom procesu u EU, nesumnjivo će biti komplikovaniji, ali ne samo zahvaljujući napredovanju populista, podvlači Gardijan.

Od prvih evropskih izbora 1979. parlament su kontrolisali levi i desni centar, odražavajući činjenicu da je velika većina građana EU živela u zemljama kojima su vladale te stranke, piše Gardijan i ocenjuje da sa stalnim slabljenjem centrističkih partija - u više članica vladaju stranke koji nisu ni u EPP ni u S&D - ima smisla što su dve glavne grupe izgubile mesta i što prvi put zajedno nemaju većinu.

I sam tabor "manje EU" koji okuplja nacionaliste, suvereniste i evroskeptike, ukazuje Gardijan, odražava fragmentaciju s dubokim razlikama - poljska nacionalistička stranka Pravo i pravda i ekstremno desne Švedske demokrate su odbacile Salvinijevu alijansu zbog njegovog pozitivnog stava o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu; ekonomski, neke od njih su za ultraliberalno slobodno tržište, dok je Le Pen protiv "nekontrolisane globalizacije" i za veću javnu potrošnju; Salvini želi obavezan sistem raspodele imigranata, dok iliberalne demokratije na istoku EU odbacuju takav sistem.

XS
SM
MD
LG