Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Francuske prepreke na evropskom putu Balkana


Macron se u nekim evropskim krugovima smatra “kočnicom za proširenje EU”

Nedavna izjava francuske ministarke za evropske poslove Nathalie Loiseau da "sadašnje stanje u EU" ne omogućava dalje proširenje u stvari predstavlja zvanični stav Pariza, budući da je predsednik Francuske Emannuel Macron u više navrata izneo isto stajalište, smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Macron se u nekim evropskim krugovima smatra "kočnicom proširenja EU", a njegovi stavovi postaju sve tvrđi kako se približavaju evropski izbori, zakazani između 23. i 26. maja ove godine u svim zemljama članicama.

Zvaničnici EU se, sa druge strane, pozivaju na Strategiju proširenja koju je Evropska komisija objavila u februaru 2018. godine, u kojoj se precizno određuju svi koraci koji su neophodni, kako u Briselu tako i u prestonicama regiona, da bi se evropska porodica proširila prema Zapadnom Balkanu.

"Kao što je navedeno u Strategiji za Zapadni Balkan, sama EU mora biti spremna za nove članove porodice - nakon što one ispune uslove - uključujući i institucionalnu i finansijsku perspektivu", kaže s tim u vezi Maja Kocijančič, portparolka EU nadležna za pitanja proširenja.

"Unija mora biti jača, solidnija i efikasnija da bi mogla biti veća", poručuje Kocijančič.

Macron je mogao preuzeti vođstvo u odnosima EU sa Balkanom, ali je odlučio da to ne uradi, zbog ‘sitnih’ domaćih razloga”, smatra Toby Vogel
Macron je mogao preuzeti vođstvo u odnosima EU sa Balkanom, ali je odlučio da to ne uradi, zbog ‘sitnih’ domaćih razloga”, smatra Toby Vogel

Toby Vogel iz Političkog saveta za demokratizaciju sa sedištem u Berlinu smatra da je Nathalie Loisin samo potvrdila već poznat francuski stav.

"Na neki način, to je jednostavno ponavljanje tradicionalne francuske pozicije, koja je uvek bila neprijateljski raspoložena prema proširenju. Naravno, dolazi iz vlade (francuskog predsednika) Macrona, stoga ovo nosi veću težinu. Macron je mogao preuzeti vođstvo u odnosima EU sa Balkanom, ali je odlučio da to ne uradi, zbog 'sitnih' domaćih razloga", kaže Vogel za RSE.

Sličnog mišljenja je i Alexandra Stiegelmayer iz Evropske inicijative za stabilnost u Briselu, koja tvrdi da se ovakvim porukama samo kaže zemljama regiona da se ne mogu priključiti zbog EU, a ne zbog nedovoljnih reformi unutar samih tih država.

"Mislim da je pogrešno i obeshrabrujuće za lidere Zapadnog Balkana da francuski zvaničnici stavljaju teret na stanje u EU kao prepreku za proširenje. To nije nešto na šta vlade Zapadnog Balkana imaju bilo kakav uticaj. Stoga poruka zvuči da šta god oni (u regionu) urade, to nije bitno", kaže Stiglmayer.

"EU neće ništa dobiti od zadržavanja Zapadnog Balkana. Vrlo je verovatno da bi oni ostali nestabilni i siromašni. Ozbiljniji pristup proširenju EU, čineći više kako bi ga napravio uspešnim, daleko je obećavajući pristup od kojeg bi sama EU na kraju imala ogromnu korist", poručuje Alexandra Stiglmayer.

Proširenje je među najnepopularnijim temama u evropskom javnom mnjenju. Stoga se čini sve kako se ne bi potpomoglo moguće jačanje ekstremne desnice koja ove godine, više nego ikad, kuca jako na vrata evropskih institucija.

Ovo polugođe je skoro blokirano kada su u pitanju procesi koji su vezani za proširenje. Ironično, Rumunija predsedava Evropskom unijom, a Zapadni Balkan stoji visoko među prioritetima predsedništva. Međutim neće biti ozbiljnijih koraka u procesima koji s vezani za proširenje upravo zbog nedovoljnog raspoloženja u zemljama članicama da se pokrenu ova pitanja u toku predizborne kampanje.

Stvari bi se trebale pokrenuti već krajem maja, odmah posle izbora, i time Rumuniji ostaje samo par sedmica da se pozabavi raznim dosijeima oko proširenja kako bi na kraju šestomesečnog mandata ostavila za sobom rezultate u prioritetima koje je sebi zacrtala.

Prva stvar koja treba da se desi tiče se objavljivanja godišnjeg paketa za proširenje Evropske komisije - koji je najvažniji dokument kada je u pitanju dalji rast EU. I ovaj korak je takođe direktno povezan sa evropskom izbornom kampanjom, budući da bi po pravilu Evropska komisija trebalo da izađe sa ovim dokumentom u aprilu. Međutim, pod pritiskom zemalja članica, ovo je odloženo za trenutak posle izbora. Prema saznanjima RSE, paket će biti objavljen 28 maja, samo dva dana nakon izbora u EU.

Poznavaoci prilika očekuju da francuska strana i neke ostale članice koje su manje raspoložene oko proširenja ublaže stav posle izbora u maju i time se dozvoli da se pokrenu neki suštinski procesi sa zemljama Zapadnog Balkana. Među prvim stvarima jeste da rumunsko predsedavanje obezbedi jednoglasnu podršku svih zemalja članica EU za paket proširenja, nešto što bi bilo nemoguće ako bi paket bio objavljen pre evropskih izbora.

Stav francuske ministarke iznet u Beogradu da sada nije trenutak za proširenje za mnoge analitičare predstavlja signal obeshrabrenja za zemlje u regionu. Trenutni francuski stav se kosi sa zvaničnim stavovima predstavnika institucija sa sedištem u Briselu.

Juncker je nedavno rekao da “bez izgleda za članstvo, Zapadni Balkan rizikuje da se vrati u 90-te”
Juncker je nedavno rekao da “bez izgleda za članstvo, Zapadni Balkan rizikuje da se vrati u 90-te”

Samo par dana pre posete francuske ministarke Beogradu, Jean-Claude Juncker, predsednik Evropske komisije je ocenio da je proširenje EU prema Zapadnom Balkanu "pitanje rata ili mira". Juncker je nedavno rekao da "bez izgleda za članstvo, Zapadni Balkan rizikuje da se vrati u 90-e".

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG