Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Španska rampa za Kosovo


Za Španiju ne postoji grupa od šest članica Zapadnog Balkana

Španski non-paper koji je zvanični Madrid predao Evropskoj komisiji, prilikom izrade Strategije o Zapadnom Balkanu najverovatnije neće uticati na sadržaj dokumenta, ali za mnoge poznavoce prilika jeste indikacija da će zvanični Madrid u narednim briselskim koracima oko Kosova stvarati prepreke.

Tekst strategije u više navrata koristi skraćenicu WB6, koja se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana. Najozbiljnija primedba iz španskog dokumenta tiče se upravo ove skraćenice, jer za Španiju ne postoji blok od šest država za proširenje, budući da "Kosovo nije deo procesa proširenja".

Španija je jedna od pet zemalja članica EU koja nije priznala kosovsku nezavisnost i koja se aktivno protivi svakom briselskom koraku koji bi na bilo koji način okarakterisao Kosovo kao državu. ​Evropska komisija, sa druge strane, ne tretira Kosovo kao državu ali za ovu instituciju Kosovo jeste zemlja koja takođe pripada bloku država za proširenje i smatra se "potencijalnim kandidatom".

"Bez obzira na španski non-paper, strategija Evropske komisije će obuhvatiti sve zemlje Zapadnog Balkana", potvdili su za Radio Slobodna Evropa briselski izvori upućeni u izradu ovog dokumenta. Međutim, i tekst Strategije i izveštaji o napretku koji će biti objavljeni u aprilu biće kasnije tema rasprave u državama članicama Evropske unije i tu ponovo može da bude aktueliziran stav Španije da Kosovo ne pripada bloku za proširenje.

Na EU samitu u junu Evropska unija bi trebala da usaglasi zajednički stav o proširenju prema zemljama Zapadnog Balkana, a za konačne zaključke je neophodna saglasnost svih zemalja članica. Bez jednoglasnog stava neće biti ni zaključaka.

U istoriji Evropske unije se već jednom desilo da Brisel ne izađe sa zajedničkim stavom o proširenju. Naime, u decembru 2016. godine, po prvi put, Evropska unija nije uspela da usvoji zaključke, zbog tvrdog austrijskog stava oko Turske – zemlje koja takođe i dalje pripada paketu proširenja.

U međuvremenu, Evropska unija se ozbiljno bavi pripremama samita sa Zapadnim Balkanom, prvim ove vrste nakon Solunskog, održanog 2003. godine. Na tom samitu u Sofiji bi se 17. i 18. maja trebali sastati šefovi država vlada država EU i Zapadnog Balkana.

U diplomatskim kuloarima već, međutim, postoje naznake da će španski stav oko Kosova biti problem i prilikom organizovanja ovog samita. Diplomatski izvori u Briselu su za Radio Slobodna Evropa potvrdili da već postoje naznake da će se Španija protiviti ravnopravnom učešću Kosova sa ostalim zapadnobalkanskim zemljama na ovom samitu. Zvaničnici iz bugarskog predsedništva Evropskom unijom su već potvrdili da se samit organizuje za sve zemlje Zapadnog Balkana, odnosno njih šest.

"Mi ćemo izdati pozivnice za samit već krajem februara. Pozivnice će ići na adresu svih šest prestonica", potvrdio je za Radio Slobodna Evropa diplomatski izvor upućen u proces organizovanja samita.

Ovaj zvaničnik je priznao da su u Briselu svesni da će u toku organizacije biti poteškoća oko Kosova upravo zbog nekih država-članica (pre svega Španije) koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, ali da to neće moći da utiče na broj pozivnica ili na to gde će da budu poslane.

Saznaje se, takođe, da bi Španija bila spremna da prihvati kosovsko učešće uz UNMIK administraciju, međutim, za bugarsko predsedništvo Unijom ova verzija "nije u opciji". Stoga će, prema našim izvorima, pozivnica Kosovu biti adresirana prištinskim vlastima, a ne UN administraciji.

Organizatori samita tvrde da su spremni da preduzmu mere koje će olakšati proces organizovanja i održavanja samita, koji je za njih veoma važan. Među idejama koje kruže jeste da se izbegne postavljanje zastava ili tablica sa imenima učesnika samita iz regiona, što je praksa koja je već utvrđena u više navrata kada je Kosovo učestvovalo u međunarodnim ili regionalnim forumima.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG