Piše: Abubukar Sidike
Zarjali je jedan od više stotina avganistanskih muzičara koji su pobegli u susedni Pakistan pošto su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Talibani su ubrzo posle preuzimanja vlasti u avgustu zabranili muziku i mogu se videti snimci na kojima njihovi borci javno tuku i ponižavaju muzičare i pale njihove instrumente.
Incidenti su potvrdili najgore strahove avganistanskih umetnika koji kažu da se talibani prema muzičarima odnose s istim prezirom kao tokom svog prvog boravka na vlasti 90-ih kada su zabranili muziku kao "neislamsku".
Međutim, čak i u Pakistanu, avganistanski muzičari kažu da nisu bezbedni. Vlasti su pokrenule mere protiv avganistanskih migranata i izbeglica bez dokumenata i deportuju ih nazad u Avganistan. Pakistan, u kojem već ima više od milion Avganistanaca, želi da izbegne još jedan veliki priliv izbeglica.
Policija u severozapadnoj provinciji Hajber-Pahtunva nedavno je uhapsila četiri avganistanska muzičara zbog ilegalnog boravka u zemlji. Hapšenja u glavnom gradu provincije, Pešavaru, pokrenula su proteste pakistanskih muzičara i aktivista koji su pozvali vlasti da ne deportuju avganistanske kolege zbog straha za njihovu bezbednost.
"Avganistanski umetnici koji su ovde stigli žive u strahu i velikoj bedi", rekao je Zarjali za RSE.
Pevač kaže da se mnogi avganistanski muzičari u Pešavaru, koji se nalazi blizu avganistanske granice, plaše da izađu i uglavnom sede zatvoreni u svom privremenom smeštaju.
"Nekima od njih su istekli pasoši, dok su drugima istekle vize", rekao je Zarjali. "Ne mogu da nastupaju ili da nađu bilo kakav posao. Žive u strahu da će biti deportovani nazad u zemlju u kojoj ne mogu da žive bezbedno jer su im životi u opasnosti."
Povezani 'jezikom i verom'
Dok su vlasti sprovodile mere protiv Avganistanaca bez dokumenata, neki pakistanski muzičari i aktivisti su organizovali skupove podrške avganistanskim muzičarima.
Jedan od njih je Rašid Kan, pakistanski pevač koji je na čelu lokalne nevladine organizacije Hunari tolona. "Muzika je tim ljudima jedina strast i izvor prihoda. Oni ne mogu da žive bez nje", rekao je Kan za RSE.
Desetine avganistanskih i pakistanskih umetnika i aktivista 2. juna je protestovalo ispred zgrade provincijske skupštine u Pešavaru. Demonstranti su pozvali vlasti da prestanu da hapse i deportuju avganistanske muzičare koji su u opasnosti.
Nekoliko dana ranije, 30. maja, demonstranti su održali još jedan skup. To se dogodilo dva dana pošto je policija uhapsila četvoricu avganistanskih muzičara. Očekuje se da će u narednim danima sud u Pešavaru doneti odluku o njihovoj deportaciji.
Kan kaže da je njegova organizacija ponudila novčanu pomoć avganistanskim muzičarima, kao i da im je pomogla da se prijave za boravišne dozvole. Takođe se sastao s lokalnim zvaničnicima kako bi podigao svest o ovom pitanju.
"Rečeno nam je da su Avganistanci naša braća i da su s nama povezani verom i jezikom, tako da će biti zbrinuti na svaki mogući način", rekao je on.
"Umesto toga, naše avganistanske kolege su uhapšene zbog kršenja Zakona o strancima", dodao je on, misleći na pakistanski zakon koji vlastima omogućava da deportuju strance koji nemaju odgovarajuću dokumentaciju.
Hajat Rogani, šef lokalne nevladine organizacije Mafkoora u Pešavaru, rekao je za RSE da je najmanje 216 avganistanskih muzičara došlo u Pakistan od kada su talibani preuzeli vlasti u Avganistanu.
Avganistanski muzičari koji su pobegli u Pakistan kažu da je dobijanje vize dugotrajan i skup proces. Oni kažu da pakistanska viza može da košta i do 600 dolara, što je ogromna svota za mnoge Avganistance.
Mnogi avganistanski muzičari su Paštuni koji čine većinu stanovništva pakistanske oblasti Hajber-Pahtunhve.
"Rekli smo sudu da su pobegli od progona i da bi se mogli suočiti s pretnjama po život ako budu primorani da se tamo vrate", dodao je Kan. "Zamislite da Evropljani nateraju ukrajinske izbeglice da se vrate u svoju zemlju."
Burna istorija
Više od 3 miliona Avganistanaca pobeglo je u Pakistan posle sovjetske invazije na Avganistan 1979. Sledeći talas je usledio 90-ih kada je Avganistan bio u građanskom ratu, posle čega su talibani došli na vlast.
Posle invazije pod vođstvom SAD 2001. godine, neke avganistanske izbeglice u Pakistanu vratile su se kući, mada se procenjuje da je ostalo 1,3 miliona dokumentovanih izbeglica, kao i stotine hiljada izbeglica bez dokumenata.
Mnoge avganistanske izbeglice su optuživale pakistanske vlasti za uznemiravanje i premlaćivanje, arbitrarna zatvaranja i izbacivanje iz domova. Čak i avganistanske izbeglice s dokumentima kažu da su bile primorane da odu iz te zemlje.
Pakistan, koji nije potpisnik međunarodnih konvencija o pravima izbeglica, pripremio se za veliki priliv Avganistanaca pošto su talibani opet došli na vlast prošle godine. Međutim, vlasti su uspele da spreče još jedan talas izbeglica uvođenjem strožih graničnih kontrola i zahtevom da Avganistanci za ulazak imaju vize.
Procenjuje se da je više od 100.000 Avganistanaca, uglavnom obrazovanih, došlo u Pakistan otkako su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom 15. avgusta.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) Ujedinjenih nacija zabeležila je da se ove godine u Avganistan vratilo oko 34.000 avganistanskih izbeglica iz Pakistana.
"Stigli smo u ovu zemlju da tražimo azil iz očaja", rekla je za BBC Hafta Gul, avganistanski pevač iz Pešavara. "Nemamo više gde da idemo".
Facebook Forum