Najavljeni sastanak članova Predstavničkog doma Kongresa SAD Kita Selfa (Keith Self) iz redova republikanaca i demokrate Suhasa Subramaniama (Subramanyam) sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu je otkazan.
Američke kongresmene u Beogradu je 25. maja primila državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Nevena Jovanović.
Kako su iz tog Ministarstva saopštili, tokom sastanka su razgovarali o bilatеralnim odnosima dve zemlje, globalnim temema, situaciji u rеgionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu.
Iz Skupštine Srbije za Radio Slobodna Evropa nisu naveli zbog čega je otkazan sastanak sa Brnabić, koji je prethodno najavljen iz kabineta predsednice parlamenta.
Iz Ambasade SAD u Srbiji nisu odmah odgovorili na upit o razlozima zbog kojih sastanak nije održan.
Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH.
Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu.
Poseta regionu usledila je nakon što je Stejt department uputio Kongresu izveštaj o Zapadnom Balkanu u kom se, između ostalog, Srbija i Kosovo se pozivaju da napreduju u normalizovanju odnosa.
Posetu kongresmena 26. maja očekuju čelnici Preševa, grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom.
RSE nije dobio zvaničnu potvrdu ove posete od Ambasade SAD, ali je Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa u svom postu na Facebook-u objavila dobrodošlicu kongresmenima u tom gradu.
Sinani je za RSE navela da će ova poseta biti važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini.
Prema njenim rečima, sa kongresmenima bi trebalo da se sastanu predstavnici lokalne samouprave, albanskih političkih partija i institucija, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca.
Kongresmen Kit Self inicijator je zakona kojim se od američkog državnog sekretara tražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.
Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u januaru za predlog tog zakona.
Predlog zakona predviđa razmatranje više pitanja koji se tiču ove nacionalne manjine uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku.
Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, a to dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava.
Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu.
Prema rečima Ardite Sinani, gradonačelnice Preševa, ovo su i pitanja o kojima bi trebalo biti reči na sastanku sa kongresmenima.
"Mnogi problemi o kojima govorimo prisutni su godinama i još uvek nisu sistemski rešeni", navodi ona.
Albanci koji žive u Preševskoj dolini, opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često ukazuju na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali ove navode.
Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni.
Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo je obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.