Safet Demirović i Teuta Fazliu dvoje su od mnogobrojnih Albanaca sa juga Srbije kojima je pasivizirana adresa, odnosno policija ih je obrisala sa adrese na kojoj su prijavljeni. To je učinjeno pod navodnim obrazloženjem da na prijavljenim adresama ne žive.
"Niko mi nije javio, niti me obavestio (da mi je pasivizirana adresa)", kaže Demirović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kroz slično iskustvo je prošla i Teuta Fazliu. Ona u razgovoru za RSE kaže da je sličnih slučajeva, kada je o Albancima reč, bilo i ranije, ali da se poslednjih godina taj broj znatno povećava.
"Spremna sam da idem do Strazbura (Evropski sud za ljudska prava)", kaže ona.
Slučaj Demirovića i Fazliu stigao je do Ustavnog suda Srbije, a u žalbi navode da su žrtve diskriminacije, kao i da ih je policija nezakonito obrisala sa adrese kako bi im uskratila osnovna prava. Pored prava na dokumenta, zdravstveno osiguranje, njima je na ovaj način uskraćeno i pravo glasa na izborima.
Iste tvrdnje iznete su i u nedavno objavljenom izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava. Navode da je procenat pasiviziranih adresa u opštinama na jugu gde su Srbi većinsko stanovništvo, znatno manji odnosno - ne prelazi jedan odsto ukupnog stanovništva.
Sa druge strane u slučaju opštine Medveđa, gde živi mešovito srpsko-albansko stanovništvo, taj procenat je višestruko veći - 21,2 odsto u periodu od 2015. do 2019. godine.
'Obrisan bez obaveštenja'
Pre četiri godine Safet Demirović iz Sijarinske banje, u opštini Medveđa na jugu Srbije, slučajno je saznao da je obrisan sa adrese. U tom mestu ima kuću i registrovanu firmu.
Demirović za RSE kaže da je 2019. otišao u lokalnu policijsku stanicu da "prijavi auto na svoje ime". Međutim, u policiji ga je dočekalo obaveštenje da mu je pasivizirana adresa, te da ne može da dobije dokumenta.
Demirović kaže da je on na privremenom radu u Austriji, ali da redovno dolazi u Srbiju i da bi imao informaciju da je policija dolazila i proveravala da li je na adresi, što je procedura prilikom utvrđivanja boravišta. On dodaje da nije dobio nikakvo obaveštenje o pasivizaciji adrese.
"U Sijarinskoj banji imam kuću i kamere oko objekta i videli bismo da je bila policija", navodi on.
Demirović tvrdi da mu je nakon toga u nezvaničnom, privatnom razgovoru u policiji rečeno da ne može da se prijavi ponovo na adresi u Sijarinskoj banji iz političkih razloga, odnosno zbog "glasova na izborima".
"To je zato što se zovem Safet, a ne, na primer, Goran", kaže on.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu odgovorili na pitanja u vezi sa problemom pasivizacije adresa. Takođe nisu odgovorili ni na pitanje da li su imali prijave građana, kojima je pasivizirana adresa, da im je u policiji savetovano da se prijave u drugom mestu.
Demirović kaže da je nakon svega bio primoran da se prijavi na adresi u Beogradu da bi imao prebivalište u Srbiji.
"Meni je krivo da se ne prijavim na svom ognjištu. Tu su mi živeli deda, čukundeda, mi smo starosedeoci. Ja sam odrastao tu. Tu mi je detinjstvo", kaže, ističući da je to i razlog zbog kog se odlučio da se obrati sudovima u Srbiji.
Tvrdi i da nije jedini kome se to dogodilo u kraju u kom živi i smatra da su pripadnici albanske nacionalne manjine, na taj način - targetirani.
"Moji drugari srpske nacionalnosti isto rade po inostranstvu, ali im nije pasivizirana adresa. Građanska prava su nam uskraćena", kaže Demirović.
Pasivizacija adrese u Srbiji vrši se u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu.
Policija na zahtev suda, državne uprave ili drugog organa koje ima opravdan pravni interes, proverava da li građanin živi na prijavljenoj adresi.
Ukoliko policija utvrdi da tu ne stanuje, zakon predviđa da je građanin kojem je pasivizirana adresa, dužan da prijavi prebivalište u roku od osam dana.
'Politička odluka'
Teuta Fazliu kaže da je 2020. godine dobila poziv iz policije u Bujanovcu na jugu Srbije da se javi povodom utvrđivanja adrese.
"Poziv je došao posle podne, a trebalo je da se javim u 10 časova ujutru. Tu je odmah prekršen zakon. Ne možeš da šalješ poziv nekome tog dana i tog dana da se javi", kaže ona.
Fazliu dodaje da je posle nedelju dana dobila obaveštenje da joj je pasivizirana adresa jer, navodno, ne živi u Bujanovcu.
"Ja sam bila u Bujanovcu od 11. marta 2020. zbog pandemije, radila sam od kuće, bila sam trudna i sve vreme sam sedela kod kuće", kaže Fazliu, tvrdeći da policija nije više puta proveravala da li je na adresi, kako su iz policije tvrdili.
Ona smatra da joj je adresa pasivizirana jer je zaposlena na Kosovu i udata za državljanina Kosova te da je reč o političkoj odluci.
"Ja sam planirala da idem do kraja zato što ne može valjda Srbija zbog političke situacije da uzme Albancima adresu i identitet", kaže Fazliu.
Fazliu ističe da pasivizacijom adrese građani gube pravo da glasaju na izborima, prodaju imovinu, koriste zdravstvenu zaštitu.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022, u Bujanovcu je većinsko stanovništvo albanske nacionalnosti.
Postupci pred sudovima u Srbiji
Aleksandar Olenik, advokat Demirovića i Fazliu, za RSE kaže da je, nakon odluke policije da im pasivizira adresu, u oba slučaja podneo tužbu Upravnom sudu. U oba slučaja Upravni sud je odbio tužbu pozivajući se na tvrdnje policije da oni nisu bili na adresi na kojoj su prijavljeni.
"Upravni sud se nije mešao u svoj posao niti je preispitivao odluku policije. Ponovio je ono što je policija rekla, bez ikakvog postupka provere", navodi Olenik.
Kaže da je sledeća instanca - Ustavni sud. U ustavnoj žalbi koju je podneo navodi da su Demirović i Fazliu žrtve diskriminacije.
"U Vojvodini i centralnoj Srbiji to policija prosto ne radi. Na primer, vi imate studente koji žive godinama neprijavljeni u univerzitetskim centrima, ne žive tamo gde su prijavljeni. Taj slučaj (pasivizacije adrese) nemamo ni kad su druge nacionalne manjine (u Srbiji) u pitanju", objašnjava Olenik.
Na pitanje RSE koliko je do sada Ustavni sud dobio žalbi koje se odnose na diskriminaciju građana albanske nacionalne manjine, a putem instrumenta pasivizacije adrese, iz suda navode da nemaju takav podatak.
Ukoliko Ustavni sud odbije žalbu, Demirović i Fazliu mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
'Sumnjivo sprovedena' pasivizacija adresa
Pasivizacija adresa Albanaca na jugu Srbije bila je tema i izveštaja nevladine Inicijative mladih za ljudska prava objavljenog u oktobru, u kom je spomenut i slučaj Demirovića i Fazliu.
Istraživači ove organizacije su od jula do septembra 2023. godine u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, delu Srbije poznatom kao Preševska dolina, sproveli istraživanje o pasivizaciji adresa građana Srbije albanske nacionalnosti.
Prema njihovim podacima, od 2012. godine u Preševskoj dolini pasivizirana je adresa više od 2.900 građana.
U izveštaju se tvrdi da se pasivizacija uglavnom ne obavlja u skladu sa zakonom.
"Jedan od nalaza je da 72 odsto ispitanika sa kojima smo imali priliku da razgovaramo nije dobilo rešenje o pasivizaciji, već se građani sa tim suoče tek kada dođu da izvade neki od potrebnih dokumenata", kaže za RSE Marko Milosavljević, jedan od autora izveštaja.
On smatra da se na taj način građani uvode u "kafkijanski birokratski proces" jer nemaju ni dokument na koji mogu da se žale. Neki od njih su, prema rečima Milosavljevića, bili su prinuđeni da stalno budu kod kuće kako bi ih policija zatekla na adresi i na taj način dokazali da tu žive.
"Na taj način im je sloboda kretanja ograničena", tvrdi on, dodajući da je građanima sa pasiviziranom adresom ukinut čitav niz prava jer u slučaju da su im istekla lična dokumenta, nisu u mogućnosti da traže im se izdaju nova.
On kaže da su "sumnjivo sprovedenom" pasivizacijom adresa najviše bili pogođeni građani albanske nacionalnosti u Medveđi.
"Na osnovu podatka jednog od izvora koji je ostao tajan zbog bezbednosti, oko četiri hiljade građana je u periodu između 2015. i 2019. izbrisano sa biračkog spiska, a većina tih ljudi je u većinski albanski naseljenim mestima u toj opštini", kaže Milosavljević.
Iz opštine Medveđa su na pitanje RSE o ovom problemu u odgovoru naveli da nije u njihovoj nadležnosti.
Prema popisu stanovništva iz 2022, u opštini Medveđa živi 6.360 ljudi, a broj građana albanske nacionalnosti je 905, Srbi čine većinsko stanovništvo sa 4.927 građana.
Suprotstavljene tvrdnje
Politički predstavnici Albanaca godinama su upozoravali na diskriminaciju putem pasivizacije adresa, što su predstavnici vlasti negirali.
Poslanik iz redova albanske nacionalne manjine u Skupštini Srbije Šaip (Shaip) Kamberi napisao je u pismu specijalnom izaslaniku za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru u januaru da srpske vlasti sprovode takozvanu pasivizaciju adresa prebivališta Albanaca kako bi smanjili njihov broj u Preševskoj dolini.
On je tada istakao i da su Albanci u Srbiji žrtve tenzija između Kosova i Srbije. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova koja je proglašena 2008. godine i od 2011. godine vodi pregovore sa Kosovom o normalizaciji odnosa kojim posreduje Evropska unija.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Martinović odbacio je u septembru kao "apsolutno netačne" tvrdnje bivše predsednice Opštine Preševo Ardite Sinani da se nad Albancima u tri opštine na jugu Srbije sprovodi "administrativno etničko čišćenje", navodi se u saopštenju tog ministarstva.
"Famozna pasivizacija prebivališta građana albanske nacionalnosti na jugu Srbije se ne sprovodi, i u tom smislu građani Srbije albanske nacionalnosti imaju biračko pravo u punom kapacitetu, kao i svi ostali građani Srbije", rekao je tada Martinović.
Bivša ministarka za lokalnu samoupravu Marija Obradović rekla je ranije za RSE da se u slučaju Albanaca kojima je pasivizirano biračko pravo radi o tome da njihovo prebivalište nije utvrđeno na adresi koju su prijavili, te da MUP ima pravo da proveri da li ta lica zaista tamo žive.
Na upit RSE o pasivizaciji adresa, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 15. novembra odgovorilo da se birački spisak formira i menja na osnovu podataka MUP-a, te da službenici koji ažuriraju birački spisak "nemaju podatak na osnovu čega neki birač nema prebivalište na teritoriji te opštine".
U odgovoru takođe navode da je za pitanje prebivališta nadležan MUP Srbije.
Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nisu odgovorili na upit RSE o problemu pasivizacije adresa.
Upozorenja Evropske komisije i Stejt Dipartmenta
Problem pasivizacije adresa spomenut je u izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2022. u delu koji se odnosi na poštovanje prava manjina.
U izveštaju se navodi da su pripadnici albanske nacionalne manjine izrazili zabrinutost u vezi sa tim kako se vrše provere njihovog prebivališta.
"Postoji potreba da nadležni bolje objasne javnosti kako se te provere sprovode", navodi se u izveštaju.
U izveštaju američkog Stejt Dipartmenta (State Department) iz 2022. takođe se praksa pasivizacije adrese u Srbiji smatra spornom.
"Policija rutinski donosi ovu odluku koristeći spontane kućne posete. Iako se te posete često obavljaju u toku radnog vremena, jedna poseta gde lice nije prisutno dovoljno je da se utvrdi nerezidentnost na adresi", piše u izveštaju.
U izveštaju Stejt Dipartmenta se ističe i da mnogi pojedinci čija je adresa pasivizirana nisu bili obavešteni o tome i da su shvatili to tek onda kada su podnosili zahtev za izdavanje ličnih dokumenata.
Facebook Forum