Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Opozicioni bojkot izbora u Srbiji se komplikuje


Lideri Saveza za Srbiju u Šapcu 1. avgusta 2018.

Ako izađu na izbore kajaće se, i ako ne izađu kajaće se, komentariše za Radio Slobodna Evropa Zoran Stojiljković, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, situaciju u kojoj se našla aktuelna vlast u Šapcu i Paraćinu uoči izbora najavljenih za 26. april.

Ta dva grada su među malobrojnima u državi koje vodi opozicija vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), zbog čega je ideja njihovog rukovodstva da možda učešćem na lokalnim izborima očuvaju vlast uprkos odluci Saveza za Srbiju, najveće opozicione grupacije kojoj pripadaju, o opštem bojkotu.

"Ovo sada potpuno komplikuje stvari. Prosto birače koji su im skloni dovode u situaciju da se pitaju ima li opozicija dovoljno pameti, kompetencije i bilo kakvu strategiju. Koliko god za nju imali razumevanja, jedina dobra procena opozicije bila je da se pretnjom bojkotom izdejstvuju što bolji izborni uslovi", kaže Stojiljković.

Po njegovom mišljenju, pitanje eventualnog izlaska na izbore u malobrojnim gradovima u kojima opozicija ima vlast trebalo je rešti ranije, jer sada sve naknadne i nekonzistentne poruke zbunjuju glasače.

Od 169 opština u Srbiji, 28 sa statusom gradova i posebne teritorijalne jedinice koju čini Grad Beograd, prema podacima beogradskog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, samo u 12 lokalnih samouprava na vlasti nije Srpska napredna stranka, a to su Šabac, Paraćin, Čajetina, Svilajnac, Ćićevac, Ražanj, Sjenica, Surdulica, Bosilegrad, Bujanovac i beogradske opštine Stari Grad i Novi Beograd.

Opozicione stranke i pokreti su u februaru prošle godine potpisali tzv. "Sporazum sa narodom", kojim su se te stranke obavezale na političku borbu za slobodne medije i objektivno informisanje, do ispunjenja uslova za pošten izborni proces, napuštanje nedemokratskih skupština, kao i formiranje zajedničke izborne liste. Potpis na ovaj dokument stavili su, pored ostalih, predstavnici Saveza za Srbiju - Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, Boško Obradović, lider pokreta Dveri, Vuk Jeremić, predsednik Narodne partije i drugi. Dokument su potpisali i lider Nove stranke Zoran Živković, Sergej Trifunović, iz Pokreta slobodnih građana, Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke.

SZS je polovinom septembra 2019. zvanično saopštio da neće učestvovati na narednim redovnim izborima na proleće 2020, jer smatra da nema uslova za njihovo održavanje u poštenim okolnostima. Nakon toga, već 9. oktobra u Beogradu održana je prva runda razgovora izaslanika Evropskog parlamenta sa predstavnicima parlamentarnih i vanparlamentarnih političkih stranaka.

Pozicija stranke Zajedno za Srbiju

Nebojša Zelenović, šabački gradonačelnik i predsednik stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), na konferenciji za štampu 4. februara 2020. rekao je, između ostalog, da nema uslova za demokratske izbore, ali da će tek objaviti kako će oni izgledati u Šapcu.

"Sigurno je da će naša odluka biti dobra. Zato što ćemo jako voditi računa o interesima građana Šapca, kao i o tome da na nivou Srbije podignemo energiju građanskog otpora i borbe za slobodne izbore. Ništa ne brinite, sve je pod kontrolom", naveo je Zelenović.

Savez za Srbiju (SZS), grupacija koja od 2018. okuplja devet opozicionih političkih partija i organizacija, saopštio je 10. februara da je stranka Zajedno za Srbiju, čiji lider je Zelenović, donela odluku da u naredne dve sedmice neće učestvovati u radu SZS-a do zauzimanja stava o lokalnim izborima u Šapcu.

Nenad Kulačin, novinar iz Šapca, aktuelno stanje nazvao je veoma delikatnim.

"Apsolutno podržavam bojkot, ali imam razumevanje za situaciju, posebno u Šapcu. Jer, kao što neko reče, teško osvojena sloboda ne prepušta se tako lako. Nadam se da će u okviru Saveza za Srbiju uspeti da pronađu rešenje koje neće nauditi ni Savezu, ni opoziciji, ni građanima Šapca i da će ga se svi pridržavati", naveo je Kulačin.

'Penal' za naprednjake

Rukovodstvo SZS-a prethodno je 5. februara potvrdilo da čvrsto ostaje pri odluci da ne izlazi na izbore.

"Savez za Srbiju, sve njegove članice, svi pojedinci u njemu, bojkotovaće sve parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore”, jasan je bio Dragan Đilas, lider SZS-a i predsednik Stranke slobode i pravde (SSP).

Profesor FPN-a Zoran Stojiljković smatra da je konfuzija i potencijalna nesloga u opoziciji politički penal za listu Srpske napredne stranke čiji će nosilac biti, kako je najavio 9. februara, partijski lider i istovremeno predsednik države Aleksandar Vučić.

"Međusobno proklinjanje ili podela unutar opozicije na one za i protiv bojkota će sa druge strane biti iskorišćeno. Na primer za propagandu vlasti da, evo, idu samo na izbore gde misle da će postići kakav takav rezultat”, ocenio je Stojiljković.

Evropskoj uniji trebaju koliko-toliko kredibilni izbori u Srbiji, sa parlamentom koji je kako-tako politički šaren, zbog toga što posle toga želi da uđe u ubrzani proces pregovora sa Beogradom o postizanju sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom
Zoran Stojiljković


Posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta u dijalogu opozicije i vlasti o izbornim uslovima u Srbiji, od početka oktobra 2019, u decembru je rezultiralo, kako je saopštila predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, zaključcima o uspostavljanju parlamentarnog Nadzornog odbora i izboru pet novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i odlukom da izbori ne budu u martu. Već 6. februara Brisel je pozvao srpsku opoziciju da učestvuje na izborima jer, kako je u svojoj prvoj službenoj poseti Beogradu ocenio novi evropski izvestilac za proširenje Oliver Varhelji, "stižemo ka uslovima za fer i poštene izbore”.

Profesor Zoran Stojiljković smatra da takav stav Brisela opoziciju dovodi u bezizlaz.

"Evropskoj uniji trebaju koliko-toliko kredibilni izbori u Srbiji, sa parlamentom koji je kako-tako politički šaren, zbog toga što posle toga želi da uđe u ubrzani proces pregovora sa Beogradom o postizanju sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom”, kaže Stojiljković.

Skupština Srbije 9. februara, 77 dana pred najavljene izbore, usvojila je izmene zakona kojima se cenzus sa pet odsto spušta na tri i propisuje da na izbornim listama bude najmanje 40 odsto žena.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG