Korupcija ostaje ozbiljan problem Zapadnog Balkana, nacionalistički lideri koriste etničke tenzije, a Kina i Rusija vrše nov uticaj, posebno u Srbiji koja je meta antizapadne propagande, izjavila je bivša državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Medlin Olbrajt (Madeleine Albright) na pretresu pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa.
Olbrajt je, prilikom predstavljanja političkih preporuka za administraciju izabranog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) na Zapadnom Balkanu, istakla i da su države Zapadnog Balkana teško pogođene, i zdravstveno i ekonomski, pandemijom korona virusa.
Bivša državna sekretarka je predložila novu regionalnu strategiju za Zapadni Balkan koja se bazira na tri elementa - bližoj saradnju SAD sa Evropskom unijom, suzbijanju korupcije i regionalnom pristupu koji bi promovisao saradnju SAD i EU ne samo sa državama pojedinačno, već ka zajedničkoj izgradnji ekonomskih veza i političkim reformama.
Olbrajt je istakla i da Srbija ne treba da blokira nezavisnost Kosova.
Na pitanje kongresmena iz Kalifornije da li smatra da Srbija podleže sankcijama zbog kupovine ruskog oruža, Olbrajt je rekla da je potrebno detaljnije istražiti šta se uopšte događa sa kupovinom ruskog oružja.
"To jeste nešto što može biti predmet sankcija ali treba razmotriti šta se tačno kupuje…Potrebna je istraga i akcija Kongresa u tom smeru", rekla je Olbrajt.
Kada je reč o uticaju Rusije, Olbrajt je iznela mišljenje da Rusi u Srbiji "vežbaju" ono što rade u drugim delovima istočne Evrope, da "operišu kako bi podrili demokratiju i odvojili državu od Zapada".
Bivša državna sekretarka je istakla i da Kina širi svoj uticaj kroz ulaganja u okviru inicijative "Pojas i put", te je podvukla nedavno otvorenu kancelariju DFC u Beogradu treba iskoristiti kao sredstvo pomoći državama Zapadnog Balkana kroz investicije.
Olbrajt je u svom izlaganju izrazila očekivanje da će zapadnobalkanske države imati partnera u administraciji Džoa Bajdena, koji je, kako je više puta istakla, dobar poznavalac prilika na Zapadnom Balkanu.
Engel: Srbija da prizna Kosovo
Predsedavajući Odbora, kongresmen Eliot Engel, pozvao je Srbiju da prizna Kosovo.
Engel je rekao da je Kosovo nezavisno, da se to neće promeniti i da nema koraka unazad, a da će Srbija morati da prizna Kosovo kako bi postala članica Evropske unije.
Uz ocenu da je 1999. godine „sprečen genocid na tlu Evrope“, odlazeći kongresmen Engel je deo svog obraćanja posvetio radu Specijalizovanog suda za ratne zločine na Kosovu.
On je rekao da problemi sa sudom ostaju, da međunarodna zajednica nije pozvala Srbiju, već Kosovo da formira specijalni sud i apelovao Sjedinjene Države i saveznike da „ne dozvole da to postane etnički sud“, budući da su do sada optuženi samo Albanci, a da Srbi.
„Čitajte zakon, Sud ima nadležnost za sve ratne zločine koji su počinjeni na Kosovu tokom sukoba, nezavisno od toga koja nacionalnost ih je počinila“, rekao je Engel.
Istakao je i da je u Srbiji, nakon zatvaranja suda u Hagu, vrlo malo počinilaca zločina na Kosovu, uprkos dokazima, privedeno pravdi. Pomenuo je i obećanje sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će rešiti ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla, braće Bitići iz 1999. godine, ali da ništa nije urađeno.
Govoreći o Srbiji, Engel se osvrnuo i na blisku vojnu saradnju sa Rusijom i napomenuo da je prema izveštaju Pentagona ta saradnja porasla od dolaska Aleksandra Vučića na vlast.
Ponovio je reči nekadašnjeg američkog zvaničnika Brajana Hojta Jia da „Srbija ne može sedeti na dve stolice“ i podsetio je da je Fridom Haus Srbiju ocenio kao „hibridni režim“, a da je demokratski prostor smanjen.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, Engel je rekao da je BiH „zaglavljena“ država. On je istakao da je Dejtonski sporazum odveo BiH najdalje dokle je mogao, ali da političko uređenje sada mora da se menja kako bi država mogla da napreduje.
Server: Potrebno savezništvo sa Evropom
Daniel Server (Serwer), profesor vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins (Johns Hopkins) i stručnjak za Balkan, izjavio je da i dalje postoje problemi između Srbije i Kosova, kao i unutar BiH, gde je Srbija, takođe, faktor.
Istakao je da je za rešenje problema na Zapadnom Balkanu potrebno ponovno angažovanje SAD u regionu i savezništvo sa evropskim partnerima.
Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, stav Servera je da bi glavni cilj trebalo da bude „uzajamno priznavanje i razmena ambasadora“.
On je istakao i da bi nemačka kancelarka Angela Merkel i izabrani predsednik SAD Džo Bajden trebalo to da postave kao jasan cilj i da pritisnu evropske države koje nisu priznale Kosovo da to učine najkasnije kad to učini i Srbija.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, Server je ocenio da Dejtonski sporazum sada služi "interesima etničkih pljačkaških barona".
„SAD bi trebalo da pritisnu Evropljane da sankcionišu one koji zagovaraju nezavisnost Republike Srpske, kao i da ojačaju i premeste svoje trupe, uz vidljivu američku podršku, u grad Brčko na severoistoku države kako bi blokirali secesiju“, rekao je Server.
Server je izjavio i da Evropa i SAD žele postdejtonsku BiH koja može postati članica EU, a da bi to podrazumevalo izmenu ustava i državnog uređenja koje se ne temelji na etničkim podelama.
Bugajski: BiH i dijalog Srbije i Kosova glavni izazovi
Januš Bugajski (Janusz), predstavnik nevladine Džejmstaun fondacije i stručnjak za balkanska pitanja, izjavio je pred Odborom da se njegove preporuke oslanjaju na dva regionalna izazova – dijalog Srbije i Kosova i reformu Bosne i Hercegovine, kao i na eksterne pretnje koje dolaze iz Kine i Rusije.
„Cilj dijaloga Srbije i Kosova je da treba da obezbedi međusobno priznanje, kako bi obe države kako bi nastavile ka ekonomskom razvoju i evrointegracijama“, rekao je Bugajski.
Istakao je SAD u dijalogu ne može da se fokusira samo za ekonomske veze dve države, zanemarujući ključne političke odluke.
Dejtonski sporazum u Bosni i Hercegovini, prema rečima Bugajskog, po svom sastavu nije mogao da formira integrisanu državu sa efektivnom centralnom vladom.
„Umesto toga, etno politika je blokirala progres države“, rekao je Bugajski.
Rešenje za izlazak iz ćorsokaka su, kako je naveo, ustavne i administrativne i izborne reforme koje treba da podrže Sjedinjene Države i Evropska unija.
On je istakao i da dva strana aktera, Rusija i Kina, direktno doprinose nestabilnosti u regionu. Kako je rekao, Rusija i Kina vide region kao slabu tačku Evrope, gde mogu da povećaju nadmetanje sa Sjedinjenim Državama i NATO savezom, da manipulišu konfliktima i eksploatišu ekonomske prilike.
