Dostupni linkovi

Holliday: Ostaci između sedam i 20 ljudi u neistraženoj grobnici na lokaciji Kiževak


Kiževak, lokacija na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci

Procena je da je između sedam i 20 posmrtnih ostataka ljudi pronađeno na lokaciji rudnika Kiževak kod Raške u Srbiji, ali grobnica još uvek nije istražena, kaže šef Programa za Zapadni Balkan Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) Metju Holidej (Matthew Holliday) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije saopštila je 30. novembra da je započeta ekshumacija ovih tela, za koja se sumnja da su albanske žrtve sa Kosova.

Eksperti iz ICMP obezbeđuju forenzičku pomoć na započetoj ekshumaciji tela, na oko 250 kilometara južno od Beograda, a prema rečima Holideja, tim je raspoređen ranije ove nedelje i to je sam početak ekshumacije koja je počela u ponedeljak, 30. novembra.

Holidej: To je bio dug proces, Komisija za nestala lica (Vlade) Srbije je počela da vrši istraživanje lokacije Kiževak u novembru 2015. godine. Oni su sprovodili to istraživanje od tada, pa sve do početka ovog meseca kada su pronađeni konkretni tragovi. Bio je dug proces, ali ljudske kosti je locirala Komisija u Srbiji i Komisija se obratila ICMP-u i tražila da se obezbedi tehnička i forenzička asistencija u vršenju ekshumacije.

Ne želim da prejudiciram šta će biti otkriveno u grobnici, ali ovo je druga grobnica koja se verovatno povezuje sa ekshumacijom u mestu Rudnica kod Raške pre nekoliko godina. Veruje se da žrtve pronađene na području Kiževaka se takođe povezuju sa istim događajem na Kosovu 1999. godine.

RSE: Koliko ekshumacija može da traje (na osnovu prethodnih iskustava)?

Holidej: Teško je reći, procene su između deset i petnaest dana za ovu lokaciju, ali sve zavisi od broja slučajeva koji budu pronađeni i istraženi na lokaciji. Ako je više slučajeva, trajaće duže, ako je manje, ekshumacija će biti brže završena.

RSE: Kada mislite da će rezultati ove ekshumacije biti poznati, odnosno kada će porodice saznati ko je zakopan na toj lokaciji?

Holidej : To veoma zavisi od Odeljenja za ratne zločine u okviru Višeg suda u Beogradu, lokacija je pod jurisdikcijom tužilaštva. Znam da je oformljen tim za forenzičku i antropološku istragu slučajeva i da se uzimaju uzorci koji se posle prosleđuju ICMP-u na DNK analizu. Komplikovano je i teško reći koliko je potrebno da se ti uzorci analiziraju, ima mnogo varijabli.

Prvo, zavisi kada će uzorci biti predati ICMP-u, zavisi koliko se DNK podudara sa uzorcima. ICMP je razvio mnogo tehnika za identifikaciju. Onda počinje proces provere DNK podudaranja sa uzorcima koje obezbeđuju porodice. Tu postoji rigorozna potvrda koja osigurava da imamo DNK podudaranje, a minimum podudaranja je 99,98%. Ima mnogo varijabli, ali mislim da možemo očekivati rezultate da stignu nadležnima, ako imamo poklapanje DNK u odnosu na bazu podataka, do kraja prvog kvartala sledeće godine.

RSE : Šta će biti uloga ICMP u Kiževaku i ko će biti uključen u dalje istraživanje?

Holidej : ICMP je tim sastavljen od dva forenzička arheologa i jednog forenzičkog antropologa na lokaciji Kiževak. ICMP ne predvodi iskopavanje, ekshumaciju vode, koliko znam, arheolozi iz Komisije Srbije za nestala lica.

U smislu budućeg rada ICMP tima, oni rade na grobnici, rade sa Komisijom na uklanjanju vrha tla i očekuje se da se iskopa grobnica u sredu i otkriju ostaci. Onda oni moraju biti dokumentovani i istraženi. ICMP ima ulogu u smislu asistencije Komisiji u Srbiji.

RSE : Da li imate informaciju da li će biti novih ekshumacija na Kosovu ili u Srbiji, drugih potencijalni grobnica ?

Holidej : Postoji više lokacija koje su predmet interesovanja Kosova na teritoriji Srbije, i predmet interesovanja Srbije na teritoriji Kosova. Verujem da postoji plan ekshumacije za proleće 2021, ali ne mogu da dam više detalja. To su pitanja za Odeljenja za nestale na Kosovu i Srbiji.

RSE: Kako komentarišete činjenicu da 21 godinu od sukoba više od 1.400 ljudi se i dalje vodi kao nestalo?

Holidej: Za porodice kojima je neko od bližnjih nestao, to je trajno bolno nasleđe sukoba, sasvim sigurno. Sa druge strane, možemo videti podatak da je bar 2.500, od ukupno 4.500 nestalih tokom rata na Kosovu, jeste locirano i identifikovano DNK analizom ICMP-a. Mislim da ne treba gubiti iz vida da je dosta toga postignuto u poslednjih 20 godina.

Ako pogledamo ekshumacije na teritoriji Srbije kao što su Batajnica, Petrovo Selo, Bajina Bašta, Rudnica kod Raške i sada Kiževak, ako izuzmemo Kiževak, blizu 97% od skoro 900 slučajeva pronađenih u Batajnici, Petrovom Selu, Bajinoj Bašti, Rudnici je identifikovano bazirano na DNK analizi. Mislim da su to značajna postignuća i mislim da obe strane, Kosovo i Srbija, ostaju posvećene rešavanju ovih prioritetnih slučajeva, obe strane su osnovale posvećene komisije da rade na slučajevima i koordinaciji istrage.

Mi bismo voleli da vidimo da se to intenzivira jer je mnogo vremena prošlo, informacije se gube, pamćenje i svedoci se gube, i može se više uraditi na utvrđivanju lokacija grobnica.

Jedan od ključnih problema nije toliko u lociranju novih grobnica, već kako rešiti neidentifikovane slučajeve u prištinskoj mrtvačnici. Tu ima najmanje 350 slučajeva. ICMP radi sa Komisijom na Kosovu u procesu otkrivanja neidentifikovanih slučajeva, šta se može uraditi da se razreše drugi važni slučajevi koji su se pojavili u okviru mandata Komisije.

ICMP će posvećeno raditi kao podrška Komisiji na Kosovu na ovom poslu, mislim da je važno reći da bi ovo trebalo raditi u okviru jedne kompleksne grupe za nestale osobe, regionalnog multilateralnog mehanizma koja uključuje Komisiju u Srbiji, na Kosovu, ali i Hrvatsku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Sve te zemlje se suočavaju sa istim problemom neidentifikovanih slučajeva koji su pronađeni na njihovim teritorijama.

RSE: Koji su to izazovi kada je reč o DNK analizi ? Zašto ti posmrtni ostaci još uvek nisu identifikovani ?

Holidej: Postoji potencijalno tri razloga zašto je to tako. Prvi je da su možda ostaci istorijski, ne potiču iz spomenutog sukoba. Mi smo sakupili više od 14.000 referentnih uzoraka od porodica koji traže bližnje koji su nestali tokom rata na Kosovu, ako su istorijski, neće se poklopiti sa ovim uzorcima. To je jedan razlog.

Drugi, potrencijalni, je da porodice odbijaju da daju uzorke ili su svi članovi porodice nestali tokom rata, pa uopšte nema uzoraka. Osnovni razlog nemogućnosti da se identifikuju žrtve u prištinskoj mrtvačnici je taj što je 2.000 slučajeva identifikovano 1999., 2000. i 2001. bez DNK, tradicionalnom metodom identifikacije bazirane na antropomorfnim podacima, predmetima pronađenim u grobnicama, i ove analize su sklone većoj grešci.

Važno je da Komisija na Kosovu pokrene analizu ovih slučajeva, što bi podrazumevalo analizu kompletne dokumentacije, gde su tela locirana, potencijalno dodatna baza uzoraka. Treba obezbediti kredibilnu, tačnu informaciju za porodice nestalih, to se odnosi i na Beograd, to će pomoći depolitizaciji problema ovih slučajeva.

RSE : Kiževak je peta masovna grobnica pronađena od završetka rata. Koliko je dokaza do sada pronađeno budući da je svaka nestala osoba povezana sa počinjenim zločinom? Koliko dokaza je korišćeno da bi se došlo do pravde?

Holidej: Ne mogu da komentarišem broj slučajeva počinjenih zločina tokom rata na Kosovu koji su procesuirani u Beogradu. Možemo analizirati slučaj Vlastimira Đorđevića (bivšeg pomoćnika ministra policije i načelnika Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, prim. aut) pred sudom u Hagu. Ovaj sud radi sa najviše pozicioniranim predstavnicima tokom rata na Kosovu.

Ne govorim samo o izvršiocima u Srbiji, već i na Kosovu. Bez obzira na nacionalnost, svi izvršioci zločina bi trebalo i moraju da se privedu pravdi, radi njihovih žrtava i radi normalizacije odnosa zemalja u regionu.

RSE: Predstavnici zemalja Zapadnog Balkana 2018. su potpisali u Hagu Okvirni plan u kojim su se obavezali da će uraditi više na rešavanju problema 12.000 nestalih osoba na Zapadnom Balkanu. Vi ste rekli da je to glavna prekretnica u jačanju saradnje država. Šta se promenilo na bolje od 2018. kada je reč o problemu nestalih ?

Holidej : Kada je Okvirni plan potpisan, oformljena je grupa za nestale osobe, jedinstveni multilateralni mehanizam u kom učestvuje Kosovo, uz Srbiju, ali i BiH, Hrvatska, Crna Gora. Time se obezbeđuje multilateralna forma za saradnju i razmenu informacija o nestalim osobama. Pet učesnika u ovoj grupi, domaće institucije, komisije za nestale, oni su napravili temelj, regionalnu bazu za slučajeve nestalih. Oni koriste tu bazu na dnevnom nivou da dele i razmenjuju informacije o nestalima. To je zaista značajno.

Više od 2.500 slučajeva u toj bazi se pojavljuje na dve ili više listi domaćih institucija, tako da oni svi zainteresovani za te određene slučajeve. Ako, na primer, Kosovo zatvori slučaj, identifikuje ga, a on se nalazi na listi u Srbiji i Crnoj Gori, postoji informacija i to je primer transparetnosti i poverenja u ovom procesu. Mislim da je to važno.

Ova grupa je oformila i operativnu grupu koja se bavi pitanjem neidentifikovanih slučajeva. Mislim da je važno da to doprinose depolitizaciji ovog pitanja. Treba reći da pitanje s vremena na vreme nije depolitizovano, to vidimo u izjavama političara, u medijima, ali mislim da je ova grupa depolitizovala to pitanje neidentifikovanih slučajeva, svi rade aktivno zajedno na razmeni tih informacija kako bi se rešili ti slučajevi. Imamo neke slučajeve identifikacije kao rezultat ove saradnje. Mislim da je ovo budućnost saradnje na slučajevima nestalih.

RSE : Pitanje nestalih deo je i Briselskog dijaloga Kosova i Srbije. To je takođe i deo Vašingtonskog sporazuma iz septembra. Da li imate neki kontakt sa Briselom i Vašingtonom i šta se konkretno može očekivati od ovih dogovora kada je reč o problemu nestalih?

Holidej: ICMP nije učesnik Briselskog dijaloga, ali pratimo šta će biti rezultat dijaloga kada ili ako sveobuhvatan dogovor bude dostignut. ICMP se nada da to podstiče odgovornost država za problem nestalih.

To je ključno za taj proces koji je u toku. Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, ICMP je radio sa Ambasadom SAD-a u Beogradu i Prištini i radimo sa kolegama iz ambasada kako bismo im pomogli da utvrde indikatore za utvrđivanje progresa po ovom pitanju.

Beograd i Priština su se obavezali da unaprede saradnju na ovom pitanju i izveštavaju o tome šta je urađeno i postignuto na planu rešavanja problema nestalih.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG