Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Odustajanje od pregovora loš signal za Zapadni Balkan'


Učesnici panela o Zapadnom Balkanu na Beogradskom bezbednosnom forumu

Budućnost regiona je u Evropskoj uniji – poruka je učesnika panela o Zapadnom Balkanu na Beogradskom bezbednosnom forumu, poslata uoči samita EU na kojem će se glasati o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Ako kažemo 'ne' tom procesu, učinićemo uslugu onima koji ne žele vladavinu prava i suzbijanje korupcije u ovim državama ili u regionu", rekla je Suzane Šic, zvaničnica Ministarstva spoljnih poslova Nemačke za Jugoistočnu Evropu i Tursku.

Kako ističe Šic, Evropska unija nije kompletna bez Zapadnog Balkana, te se Nemačka nada pozitivnoj odluci u Briselu za Severnu Makedoniju i Albaniju.

"Naredni potezi moraju se povući odmah. Otvaranje pregovora nije važno samo za za Severnu Makedoniju i Albaniju, nego i dobar signal za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, ali i za Uniju", ističe Šic.

Ona je kazala da EU ne može "samo da odlaže i odlaže odluke" u vezi s procesom pristupanja i dodala da stalno treba imati na umu pretnju jačanja nacionalizma.

Budući da je Francuska prethodno blokirala odluku o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, zvaničnik francuskog Ministarstva spoljnih poslova za kontinentalnu Evropu Frederik Mondoloni ponovio je stav Francuske da države moraju ispuniti sve uslove za kandidaturu.


"Nije istina da su samo Francuska i možda još neke države protiv otvaranja pregovora. EU je trenutno podeljena. Mislim da moramo biti jedinstveni, možda nam treba još malo vremena da diskutujemo o tom pitanju. Ali vrata su i dalje otvorena, to nije francusko ’ne’. Mi kažemo - 'da, ali’. Moramo da budemo sigurni da su države ispunile kriterijume za članstvo ili kandidaturu, i Unija mora da reformiše proceduru pristupanja i politiku pristupanja", rekao je on.

Ali, naglašava Mondolini, Francuska "nedvosmisleno vidi Zapadni Balkan u Uniji".

Moramo da budemo sigurni da su države ispunile kriterijume za članstvo ili kandidaturu: Mondoloni
Moramo da budemo sigurni da su države ispunile kriterijume za članstvo ili kandidaturu: Mondoloni

Bivša šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton rekla je da EU mora da nagradi Severnu Makedoniju zbog Prespanskog sporazuma koji je bilo veoma teško postići, i dodala da se upravo u tome ogleda evropska vrednost.

"Znam da želite jasnu evropsku perspektivu i vremenski okvir. Radite na vladavini prava i borbi protiv korupcije i kriminala zbog sebe, a ja sam uverena da je vaša budućnost u EU i jedva čekam taj dan", rekla je Ešton.

Srbija i Kosovo – opasnost od ’statusa quo’

Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, učesnici panela smatraju da je potrebno što pre postići sporazum o čijem sadržaju treba da se dogovore dve strane, kako bi se ubrzale evrointegracije.

Dijalog Srbije i Kosova jedan je od prioriteta i za Sjedinjene Američke Države na Zapadnom Balkanu, ocenio je zvaničnik američkog Stejt departmenta za Južnu i Centralnu Evropu Dejvid Kostelančik.

"Činjenica da sada imamo dva američka izaslanika za ovaj region, za dijalog Srbije i Kosova, ukazuje na to da obojica imaju punu podršku Sjedinjenih Država da se ovo pitanje reši jednom zauvek", rekao je Kostelančik.


Prema njegovim rečima, pažnja Evrope i SAD-a koja će u narednim mesecima biti usmerena ka nastavku dijaloga, "prilika je koju ne treba prokockati".

"Amerika očekuje da će se na Kosovu formirati Vlada koja će biti za dijalog i koja će biti spremna da suspenduje takse koje su nanele štetu međunarodnoj poziciji Kosova. Kosovu je potrebna vlada koja će imati jedinstven stav, govoriti jednim glasom i imati realistične ciljeve. SAD će uvek podržavati nezavisnost Kosova, ali smo im vrlo jasno stavili do znanja da ne postoji put u budućnost koji isključuje pomirenje sa Srbijom", rekao je zvaničnik Stejt departmenta.

On je istakao i da aktivnosti Srbije na povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova "kvare atmosferu" i sprečavaju i otežavaju napredak dijaloga.

Ketrin Ešton, pod čijem okriljem je počeo dijalog Beograda i Prištine, rekla je da je važno znati da EU od predstavnika dve strane ni u jednom trenutku nije tražila da prelaze svoje crvene linije - od Srbije da prizna Kosovo, niti od Kosova da sebe negira kao državu.

"Morate shvatiti da je Briselski sporazum bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja i namera da bude i poslednji. Trebalo je da ga prate napori da se primeni dogovoreno, kako bi se na taj način olakšao život običnih ljudi. Oni kojima je poverena moć treba da urade sve da omoguće bolji život posebno mladima, a to podrazumeva nastavak dijaloga i razgovora i to je ključna stvar i za Beograd i Prištinu", kazala je Ešton.

Briselski sporazum bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja i namera da bude i poslednji: Ketrin Ešton
Briselski sporazum bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja i namera da bude i poslednji: Ketrin Ešton

Kako bi dijalog Srbije i Kosova bio nastavljen što pre, Francuska je spremna da organizuje sastanak u Parizu nakon formiranja vlade u Prištini, napomenuo je Frederik Mondoloni.

"Spremni smo da organizujemo sastanak, ako to može da pomogne, da ubrza proces. Spremni smo da pomognemo i gospodinu Borelu kad stupi na dužnost i mislimo da pitanje zahteva da se svi više uključimo", rekao je Mondoloni.


I pored otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu koja usporavaju evrointegracije, u prethodnim godinama države su pokazale i "izvestan napredak" na nekim poljima – ocena je učesnika panela "Održiva rešenja za Zapadni Balkan" na devetom Beogradskom bezbednosnom forumu.

Kao primeri napretka istaknuti su Prespanski sporazum kojim je rešeno pitanje imena Severne Makedonije, osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih u Tirani, kao i nedavna inicijativa lidera Srbije, Severne Makedonije i Albanije da se na Zapadnom Balkanu formira "mali Šengen" kojim bi se omogućio slobodan protok robe i ljudi.

  • 16x9 Image

    Nevena Bogdanović

    Novinarka Radija Slobodna Evropa od jula 2019. godine. U ovu redakciju došla je novembra 2018. kao stipendista za regionalno izveštavanje. Prethodno, novinarka informativnog programa Radio-televizije Vojvodine, kao i novinarka emisije Radar. Diplomirala je 2014. na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

XS
SM
MD
LG