Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Briselski blog: Zapadni Balkan u Borelovom fokusu


Žozep Borel

Bilo bi pošteno reći da je u pojedinim delovima Zapadnog Balkana i istočne Evropske unije (EU) sa blagom nelagodom dočekana vest kada je tokom leta objavljeno da je Žozep Borel nominovan za sledećeg šefa spoljne politike EU.

Može li se 72-godišnji katalonski socijalista zaista suprotstaviti Rusiji? Da li ga uopšte zanimaju mesta poput Ukrajine, ili će fokus radije usmeriti na južne delove EU i Latinsku Ameriku? I možda još važnije, šta će uraditi sa dijalogom Srbija – Kosovo, koji podržava Evropska unija, budući da je Španija jedna od pet zemalja EU koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova?

Sve ove strepnje Borel je odagnao 7. oktobra, na početku tročasovnog izlaganja pred odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta. U prvom minutu uvodne izjave rekao je da je teritorijalni integritet Ukrajine od strateškog značaja za EU, a zatim dodao da će Zapadni Balkan, zajedno sa istočnim granicama Evropske unije, biti njegov najviši prioritet u rešavanju problema.

Zatim je, kao jedinu pravu vest sa izlaganja, najavio da će njegovo prvo zvanično putovanje, ukoliko bude izabran za šefa diplomatije, biti na Kosovo, čime se osvrnuo na glasine da će prepustiti odgovornost za dijalog u svojoj budućoj ulozi.

Izlaganje je nastavio rekavši da Kosovo mora da povuče takse od 100 odsto na robu iz Srbije, dok će sa druge strane Srbija morati da se obaveže na "potpun, dubok i iskren dijalog" – dijalog za koji Borel tvrdi da traje "previše dugo" i garantovao da će dogovor između dve države biti postignut.

Zatim se osvrnuo na špansko nepriznavanje Kosova rekavši da na kraju uopšte nije važno kakav stav ima Madrid, kada Kosovo neće postati prava država dok sile poput Kine, Indije i Rusije ne priznaju njenu nezavisnost. U nastavku izlaganja izneo je zaključak i po pitanju migracija uopšte: "Ja ne volim granice. I prva stvar koju smatram da treba da uradimo na Balkanu je da otvorimo granice".

Po pitanju Rusije, čini se da je zauzeo neutralnu poziciju između onih država članica koje žele više saradnje sa Moskvom i onih, posebno u istočnim delovima Unije, koje žele da zadrže tvrd stav. Izričito je naglasio da će sankcije EU prema Rusiji, uvedene nakon ruske aneksije Krima 2014. a zatim i rata u istočnoj Ukrajini, ostati na snazi sve dok Rusija ne promeni svoju politiku.

U isto vreme, u nekoliko navrata je spomenuo da sankcije ne mogu biti jedina mera Evropske unije prema svom istočnom susedu, budući da EU ne može zanemariti zemlju iz koje uvozi gas i sa kojom generalno ima pristojnu trgovačku razmenu. Obećao je i da će "selektivno sarađivati sa Rusijom u onim oblastima gde postoje najveći izgledi da se nađe osnova za dijalog".

Nastavio je zatim u diplomatskom tonu. (Nastavio je da udovoljava obema stranama.) Spontano i samouvereno, izjavio je da mu se čini "da je opšte poznato da postoje kampanje za dezinformacije vođene sa servera na ruskoj teritoriji" – što je rečenica koja se čini sasvim očiglednom za većinu onih koji se bave ovom temom, ali koja se nikada nije mogla čuti kao zvanična izjava njegove prethodnice Federike Mogerini. Govoreći o istoj temi, dodao je da EU mora da više da se posveti problemu dezinformacije, što je bio melem za uši pristalicama tvrdog stava prema Rusiji.

Ipak, upitan šta bi uradio da spreči dalje rusko mešanje u politike tamošnjih država, Borel je izbegao da kritikuje Kremlj i diplomatski odgovorio da je "najbolji način da se Rusija zauzda da se pruži podrška Ukrajini koja i dalje ima središnje mesto u strateškom izazovu koji predstavlja Rusija". Ali se ne bi dalje bavio onim što bi to u stvari podrazumevalo.

Borel će zasigurno biti otvoreniji kao šef spoljne politike Evropske unije. Ipak, susrešće se sa istom dilemom kao i Mogerini i Ketrin Ešton pre nje - da malo šta može učiniti ako ne postoji jednoglasnost svih 28 država članica EU. To znači da je svaki ministar inostranih poslova, zahvaljujući svom pravu na veto, u jačem položaju od najvišeg diplomate EU.

Borel je stoga jednostavno zavisan od volje svake prestonice od Lisabona do Helsinkija. Imajući u vidu različite prioritete koje zemlje članice EU imaju, verovatno je to onaj zajednički imenitelj koji će dominirati spoljnom politikom EU, čak i u budućnosti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG