Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Mali Šengen': Promovisanje poželjne budućnosti Balkana


Zaev, Rama i Vučić na sastanku u Novom Sadu na kojem je potpisana deklaracija o "malom Šengenu", 10. oktobar 2019.

Ideja o uspostavljanju "malog Šengena" pozitivan je iskorak što potvrđuje i plan za naredne susrete u Sjevernoj Makedoniji, te Albaniji. Ohrabruje i to što je navedno i da su vrata za Kosovo, Crnu Goru i BiH otvorena.

U razgovoru za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) te ocjene iznosi Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.

Nakon sastanka u Novom Sadu 10. oktobra predsjednika Srbije Aleksandara Vučića, premijera Sjeverne Makedonije Zorana Zaeva i premijera Albanije Edija Rame, kada je potpisana deklaracija o namjerama o uspostavljanju "malog Šengena", između ostalog, makedonski premijer je izjavio da je to "istorijski uspjeh".

RSE: Zašto se potpisivanje deklaracije o "malom Šengenu" smatra istorijskim uspjehom?

Majstorović: Usvajanje ove deklaracije je zaista nedvosmisleno pozitivan pokušaj približavanja regiona u skladu sa nečelima na kojima je zasnovana i Evropska unija. Međutim, za njegovu realizaciju biće potrebna dobra priprema i javnosti i svih zainteresovanih strana pri čemu podrazumevam tu i privredu koja će se najviše interesovati za ovaj dogovor.

Ono što je veoma pozitivno to je da je poslata jedna veoma snažna poruka usmerena ka državama Evropske unije o tome da je Balkan 30 godina od pada Berlinskog zida napokon shvatio poruku da je budućnost i regiona u integraciji a ne u zatvaranju u nacionalne granice. Zatim, da Balkan nije više toliko nestabilan kao i da Balkan ovoga puta racionalno procenjuje šta je njegov interes, odnosno šta je interes država Zapadnog Balkana.

Takođe, ovo je bila jedna dobra poruka da je Balkan sposoban da proizvede pozitivne procese koji daju jasan doprinos stabilnosti, ne samo ovog dela Evrope, već i Evrope u celosti.

Pozitivne poruke koje smo čuli sa ovog sastanka u Novom Sadu se svode na to da je po prvi put javno iskazana politička volja nakon nekoliko godina pauze kada je čitava inicijativa pokrenuta 2017. godine.

Takođe, mislim da je veoma važno da je poslata poruka da su ovoj inicijativi dobrodošle i ostale tri države, odnosno zemlje, dakle i Kosovo i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, koje ovom prilikom nisu prisustvovale ovom sastanku.

I takođe, poslana je jedna poruka da iza svega stoji jedan ozbiljan program rada jer su uspostavljeni sastanci u novembru u Severnoj Makedoniji i u decembru u Albaniji.

Ekonomske koristi od ovakve saradnje u regionu su evidentne. Napominjem, sama želja da se realizuje jedna pozitivna ideja o regionalnoj integraciji kao odgovor na izazove i globalizaciji i depopulacije regiona je vrlo pozitivna.

S druge strane, postoje određene nedoumice koje su uglavnom statusno političkog karaktera, međutim, i neke tehničke nedoumice su još uvek tu prisutne.

Test uspješnosti pozitivne inicijative i kreativna rješenja

Prva nedoumica je koliko su, u stvari, svi lideri zainteresovani da se angažuju i objasne građanima šta zapravo znači stvaranje jedne ovakve zone zasnovane na četiri slobode [sloboda kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi]. U deklaraciji se navodi da lideri Zapadnog Balkana treba da se više suštinski angažuju u oslobađanju potencijala razvoja – to će biti pravi test uspešnosti ovakve jedne pozitivne inicijative. Naime, važno je objasniti građanima šta se zbiva sa njihovom svakodnevicom osnivanjem ovakvog jednog procesa regionalne integracije.

Druga vrsta pitanja su, da kažem, statusno političkog karaktera i tiču se pre svega statusa Kosova jer ako idemo u pravcu ukidanja carina, usvajanja zajedničkih propisa i standarda u kvalitetu robe, recimo… postavlja se pitanje priznavanja pečata Kosova i diploma izdatih od strane kosovskih univerziteta posebno na teritorijama država koje nisu priznale Kosovo, poput Srbije i Bosne i Hercegovine.

Postavlja se, na kraju krajeva, i pitanje suštinske zainteresovanosti Kosova, imajući u vidu da Kosovo u ovom trenutku krši svoj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju tako i CEFTA principe, odnosno principe na kojima se zasniva CEFTA kao nekakav najniži stepen regionalne integracije u smislu zone slobodne trgovine.

Ako se ide u pravcu osnivanja "malog Šengena" i uspostavljanja slobode kretanja među državama Zapadnog Balkana postavlja se još jedno tehničko pitanje a to je pitanje spoljnih granica. Posebno na Kosovu, odnosno kako će Srbija i Bosna i Hercegovina tretirati putnike koji ulaze u zonu preko recimo aerodroma u Tirani.

Dakle, to su sve neke nedoumice za koje se iskreno nadam da će u narednim sastancima u Sjevernoj Makedoniji i Albaniji lideri država Zapadnog Balkana uspeti da pronađu nekakva kreativna rešenja u krajnjem slučaju i sama deklaracija spominje potrebu za iznalaženjem kreativnih rešenja jer generalno gledajući ovo je pravi put kojim Zapadni Balkan treba da ide i imajući u vidu sve izazove sa kojima se države Zapadnog Balkana suočavaju kao posledicama i globalizacije ali i nedovoljno jasne perspektive članstva u EU u ovom trenutku mislim da je ovo jako jako pozitivna inicijativa.

Nada za ekonomiju i politiku?

RSE: Deklaracija se uglavnom odnosi na ekonomske aspekte – kako ste i sami rekli – na svakodnevicu žitelja zemalja Zapadnog Balkana – a šta je sa političkim aspektom, sa političkim nesigurnostima?

Majstorović: Mislim da je upravo poruka koju su poslali ova trojica lidera pozivajući i ostale predstavnike preostale tri zemlje Zapadnog Balkana da im se pridruže, bila upravo usmerena u pravcu slanja jedne poruke ka javnosti EU da Zapadni Balkan može da doprinese stabilizaciji prilika u ovom delu regiona. I kao takvo ovo zaista treba posmatrati kao jedan pozitivan iskorak.

U deklaraciji, koliko je meni poznato se pominje i neophodnost iznalaženja rešenja za preostala bilateralna pitanja koja nisu rešena u region i samim tim, opet napominjem to predstavlja jedan korak u dobrom pravcu. Odgovornost lidera u svemu ovome je od izvanrednog značaja jer oni su ti koji sa ovakvom jednom inicijativom pokušavaju da napokon promovišu nadu u nekakvu bolju budućnost građana regiona.

Do sada smo imali uglavnom jaku retoriku obojenu isključivo nacionalističkim sentimentima i mislim da je potrebno pružiti priliku liderima da pokažu da su sposobni da vode i drugačiju politiku.

Sama činjenica da se ova inicijativa dešava u vreme kada se iščekuje odluka Evropskog saveta o započinjanu pregovora za pristupanje S. Makedonije i Albanije Evropskoj uniji, kao i iščekivanje odluke o viznoj liberalizaciji za građane Kosova - mislim da šalje jednu pozitivnu sliku i da se šalje slika uviđanja kompleksnosti situacije u Evropi i potrebe da Zapadni Balkan napokon proizvede nešto što je pozitivno.

  • 16x9 Image

    Asja Hafner

    U novinarstvu od 1993. godine. Bavila se novinarstvom, prevođenjem, medijskim i kulturnim radom, uređivanjem televizijskih projekata i serijala. Od septembra 2017. vodi digitalnu jedinicu Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa u Sarajevu.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG