Medicinski tehničar Miloš Jovanović iz naselja Kaona kod Kučeva, u istočnoj Srbiji, pre nešto više od godinu dana je otišao u Nemačku. Danas živi u gradu Tutlingenu (Tuttlingen) na jugu te zemlje, nadomak granice sa Švajcarskom, gde radi u lokalnoj bolnici.
"Osećam se sigurnije. Imam posao za stalno, imam redovna primanja, ne kasne plate", rekao nam je Jovanović.
Upravo je sigurnost radnog mesta bio osnovni razlog iz koga je napustio Srbiju u kojoj su mu i dalje i supruga i svi prijatelji. Odlazak mu, kako ističe, nije bila namera, ali mu za posao u Domu zdravlja u Srbiji, nikada nije bio ponuđen stalan ugovor.
"Ugovor za rad je bio na po mesec dana. Svaki mesec se potpisuje ugovor, pa ponovo otkaz, pa ponovo ugovor... To je realno stanje u Srbiji, nisam samo ja radio tako nego i veliki broj mojih kolega i to je zapravo razlog iz koga sam se odlučio na ovaj put", kaže Jovanović.
Do posla u Nemačkoj Miloš Jovanović je došao preko programa "Tripl vin" (Triple Win) koji od 2013. godine sprovode nemačka agencija za zapošljavanje, srpska Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka organizacija za saradnju. Cilj projekta bio je da nadomesti nedostatak medicinskih sestara u Nemačkoj.
Srbija je međutim sada najavila da će suspendovati svoje dalje učešće u ovom programu.
Ministar zadužen za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da se država na to odlučila "kako bi zadržala deficitaran kadar da ostane i radi u zemlji". Istovremeno je rekao i da "to ne znači da država zabranjuje odlazak i rad u Nemačkoj".
GIZ: Poštovaćemo odluku Srbije
U pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Nemačka organizacija za saradnju (GIZ) navodi da će poštovati odluku Vlade Srbije o učešću u programu "Tripl vin".
"Ako se državne službe u partnerskoj zemlji usled izmenjene situacije na domaćem tržištu rada opredele za to da ne žele da ciljano podržavaju radne migracije ka Nemačkoj u određenim strukama, nemačka Savezna služba za zapošljavanje i GIZ će to da poštuju. U duhu dobre saradnje, tri partnera će se dogovoriti oko daljeg zajedničkog postupanja", navodi se u izjavi za RSE.
Preko programa "Tripl vin" iz Srbije je, prema podacima GIZ-a, do novembra 2019. godine otišlo 784 ljudi.
'Desetkovani smo'
Ukupan broj medicinskih sestara i tehničara koji su napustili Srbiju u prethodnim godinama nije međutim moguće utvrditi, ali iz strukovnih udruženja upozoravaju na trend koji označavaju alarmantnim.
"Desetkovani smo", kaže za RSE doktor Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
"Jedan lekar bi u ambulantni opšte prakse trebalo da primi između 30 i 35 pacijenata za radno vreme. Često smo u prilici da moramo da primimo 60, 70, a nekada specijalistička ambulanta zbrine i preko 100 pacijenata", ističe Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Zahtev za povećanje broja zaposlenih bio je i glavna poruka štrajka upozorenja zaposlenih u Kliničkom centru Srbije, krajem decembra prošle godine.
Tada su u Novom sindikatu zdravstva koji je organizovao štrajk, istakli da su uslovi rada sve teži, zaposlenih sve manje.
Najavljenu meru napuštanja programa "Triple vin", u Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije ne vide kao način da se reši problem odlaska zdravstvenih radnika iz zemlje.
"Ono što bi moralo da se uradi u Srbiji da bi se zaustavio odliv, egzodus zdravstvenih radnika jeste da za plate bude iste odnos (ne iznos) kao u stranima zemljama. U Nemačkoj je palata lekara 1:4:8 u odnosu na minimalnu zaradu. To isto tražimo u Srbiji. Dakle, ako je minimalna zarada 30.000 dinara (blizu 250 evra), prvi lekar mora biti puta 4 odnosno na 120.000 dinara (blizu 1.000 evra). Tu bi negde medicinska sestra bila na najmanje 70.000 dinara (blizu 600 evra). Ali, ono bitnije od novca jesu normalni uslovi za rad – da imamo lekova, materijalnih sredstava za rad, bezbednost na radnom mestu, veći broj izvršilaca. To su neke mere koje bi sigurno smanjile razmišljanje o odlasku", ističe doktor Rade Panić, inače zaposlen u Zdravstvenom centru Studenica u gradu Kraljevu.
Šta kažu nadležna ministarstva?
U nadležnim ministarstvima uveravaju da se radi na poboljšanju uslova rada i na motivisanju zaposlenih da ostanu u Srbiji.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je u odgovoru na pitanje RSE o tome koje se konkretno mere sprovode u tom cilju, navelo "odgovornu kadrovsku politiku, zapošljavanje najboljih među studentima medicine - diplomcima sa prosečnom ocenom 9 i 10, omogućavanje usavršavanja i profesionalnog razvoja mladih lekara, unapređenje uslova rada, velika ulaganja u izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih bolnica, unapređenje materijalnog položaja zdravstvenih radnika".
U pisanom odgovoru se ističe i da je, prema podacima lekarske komore Srbije, sertifikate dobre lekarske prakse za rad u inostranstvu u 2019. godini tražilo 766 lekara, što je, kako navode, za oko sto manje nego pre tri ili pet godina.
"Dakle beležimo jasan i evidentan trend smanjenja odlazaka naših lekara na rad u inostranstvo, bilo trajan ili privremen", navode u Ministarstvu zdravlja.
Takođe se dodaje i da su medicinskim sestrama u 2019. godini plate povećavane za 12 odsto u januaru i za 15 odsto u novembru, te uveravaju da će "takav trend biti nastavljen i u narednom periodu".
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije za RSE kažu da se radi na "usporavanju odlaska ne samo medicinskog osoblja, već radno sposobnog stanovništva" i da je u tom cilju 27. januara usvojen Predlog Strategije o ekonomskim migracijama za period 2021.-2027. godine.
"Stanje se prikazuje boljim nego što jeste"
Miloš Vučković, urednik portala radnik.rs koji se bavi pravima zaposlenih, za RSE kaže da je njegov utisak da država pokušava da prikaže da je situacija za medicinske radnike u Srbiji povoljnija nego što realno jeste.
"Država hoće da prikaže da ima dovoljno radnih mesta za medicinare, ali kada pogledamo situaciju u državi Srbiji ne izgleda da ih ima toliko i da puno medicinara zapravo rade godinama kao stažisti, kao radnici na ugovorima, kao neko ko nema ni sigurno radno mesto, a kamoli zaradu koja u Nemačkoj iznosi dva, tri, ako ne i četiri puta više za nekoga ko je kvalifikovan kao oni", kaže Vučković.
On ističe i da napuštanje programa "Tripl vin" neće smanjiti odlaske, jer i dalje posluje veliki broj agencija posreduju pri zapošljavanju.
Ono što je problem jeste što je "Tripl vin" bio najsigurniji način da se ode, odnosno gde su dve države, Srbije i Nemačka, garantovale da će dogovoreni uslovi biti ispoštovani i da će medicinski radnici pod njima biti zaposleni.
Da je državni sporazum bio najsigurniji način da se ode, potvrđuje i Miloš Jovanović, koji upravo zahvaljujući "Tripl vinu", danas radi u Tutlingenu.
Od 01. marta lakše do posla u Nemačkoj
Najava o povlačenju Srbije iz sporazuma sa Nemačkom, dolazi u nedeljama uoči stupanja na snagu izmena nemačkog Zakona o useljavanju radne snage (stupa na snagu 01. marta 2020. godine), koji će olakšati prijem stručnih radnika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.
To praktično znači da će i stanovnici Srbije moći da dođu do posla u Nemačkoj pod istim uslovima kao i njeni građani, ali za ona zanimanja koja su označena deficitarnim.
U ovom slučaju, to su i medicinski radnici, objašnjava Miloš Vučković, urednik portala radnik.rs.
"Oni koji su zaista potrebni državi Nemačkoj će moći brže da dođu do radne dozvole, da nostrifikuju svoje diplome i da započnu rad u Nemačkoj. Važno je reći da se to tiče lica koja idu legalno i koja su potrebna nemačkom tržištu. Ukoliko se radi o licima koja imaju samo srednju školu i struku koja nije potrebna Nemačkoj, njima se faktički ne menjaju stvari na bolje", objašnjava Vučković.
Nakon što je objavljeno da će Srbija suspendovati svoje učešće u programu ostala je neizvesna sudbina 70 medicinskih radnika koji su se prijavili na poslednji konkurs i čije su biografije već ušle u proceduru.
"Ako bi Srbije ukinula saradnju sa "Tripl vin", to bi bila velika šteta za šanse koje bi se pružile našim sugrađanima za neki bolji život", kaže medicinski tehničar Miloš Jovanović koji je prošao kroz ovaj program.
U prošloj godini 52.000 ljudi iz Srbije dobilo je po prvi put dozvolu boravka na teritoriji Evropske unije, pokazuju podaci evropske agencije za statistiku "Eurostat".
Takođe, Britanski Ekonomist je početkom februara na svom "Instagram" profilu objavio grafikon "odliva mozgova" što je metafora za masovno iseljavanje visoko obrazovanih i talentovanih nekog društva u bogatije i naprednije zemlje u kojima mogu bolje kapitalizovati svoja znanja i veštine, na kojem je na prvom mestu Haiti, a na 10. mestu Srbija.
Facebook Forum