Talibanska delegacija i zapadne diplomate su 24. januara otvorili pregovore u Norveškoj kako bi razgovarali o humanitarnoj krizi u Avganistanu i ljudskim pravima dok se situacija u ratom razorenoj zemlji pogoršava a milioni ljudi su na ivici gladi.
U Oslu se održavaju razgovori iza zatvorenih vrata između petnaestočlane delegacije i predstavnika Sjedinjenih Država, Francuske, Britanije, Nemačke, Italije, Evropske unije i Norveške sa fokusom na humanitarnu situaciju u Avganistanu, koja se drastično pogoršala otkako su talibani preuzeli vlast sredinom avgusta 2021.
Očekuje se da će delegacija talibana zatražiti pristup imovini vrednoj milijarde dolara koja je bila zamrznuta nakon što je grupa preuzela vlast usred povlačenja snaga predvođenih Sjedinjenim Državama, koje su tamo bile dve decenije.
Avganistan se suočava sa pogoršanom humanitarnom krizom, sa 22,8 miliona ljudi koje je pogodila akutna nestašica hrane, a 8,7 miliona skoro umiru od gladi, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija (UN).
Od avgusta je obustavljena međunarodna pomoć, koja je finansirala oko 80 odsto avganistanskog budžeta, a Sjedinjene Države su zamrzle 9,5 milijardi dolara imovine Centralne banke Avganistana.
Nezaposlenost je naglo porasla, a plate državnim službenicima se ne isplaćuju mesecima.
„Tražimo od njih da odmrznu avganistansku imovinu i da ne kažnjavaju obične Avganistance zbog političkog diskursa“, rekao je talibanski delegat Šafiulah Azam (Shafiullah) uoči pregovora.
„Zbog gladovanja, zbog smrtonosne zime, mislim da je vreme da međunarodna zajednica podrži Avganistance, a ne da ih kažnjava zbog njihovih političkih sporova”, dodao je Azam.
On se 23. januara, prvog dana trodnevne posete potpuno muške delegacije talibana, sastao sa članicama i članovima avganistanskog civilnog društva sa kojima je razgovorao o ljudskim pravima.
Azam je za AP rekao da su sastanci sa zapadnim zvaničnicima od 23. januara korak ka legitimizaciji avganistanske vlade, dodajući da će „ova vrsta poziva i komunikacije pomoći evropskoj zajednici, SAD i mnogim drugim zemljama da izbrišu pogrešnu sliku o avganistanskoj vladi“.
Norveška ministarka spoljnih poslova Aniken Hajtfelt (Anniken Huitfeldt) ranije je istakla da razgovori „nisu legitimacija ili priznanje talibana“.
Feministička aktivistkinja Džamila Afgani (Jamila Afghani) rekla je za AFP da je sastanak 23. januara bio pozitivan.
Pregovarači su „pokazali dobru volju... Da vidimo kakve će biti njihove akcije, na osnovu njihovih reči“, dodala je ona.
Dok islamisti tvrde da su se modernizovali, žene su još uvek u velikoj meri isključene iz zapošljavanja u javnom sektoru, a većina srednjih škola za devojčice ostaje zatvorena.
Dve aktivistkinje nestale su ove nedelje u Kabulu.
Oko 200 demonstranata okupilo se 23. januara ispred norveškog ministarstva spoljnih poslova da osudi skupove.
Među članovima delegacije je i Anas Hakani (Haqqani), vođa mreže Hakani, koja je odgovorna za neke od najrazornijih napada u Avganistanu. Mrežu su Sjedinjene Države proglasile terorističkom organizacijom.
