Od kako je pre tri godine slika preminulog trogodišnjeg Ajlana Kurdija, čije je telo pronađeno na obali Egejskog mora, obišla svet, čini se da Evropa još uvek nije našla pravi odgovor na to kako obezbediti sigurnost deci i mladima koji su na stari kontinent stigli u izbegličkom talasu.
Dečji fond Ujedinjenih nacija procenjuje da je u 2017. godini u Evropi registrovano oko 20.000 dece koja su stigla sama na stari kontinent.
Na putu do novog doma, ta deca su izložena ozbiljnim pretnjama, naglašava Sara Somer iz belgijske nevladine organizacije Evropski program za integracije i migracije.
"Deca su izložena opasnim pojavama, njihov smeštaj često nije bezbedan, neki žive na ulicama, teško može da im se utvrdi identitet ili su smešteni zajedno sa nepoznatim odraslim osobama. U ovakvim situacijama često su izloženi seksualnom zlostavljanju i drugim vidovima nasilja", navela je Somer, tokom jedne od diskusija organizovanih u okviru Skupštine evropskih regija koja se poslednja tri dana održavala u Novom Sadu.
O tome koliko je dece bez pratnje u regionu Balkana nema pouzdanih podataka, kao ni o tome koliko njih je upravo na Balkanu razdvojeno od ostalih članova porodice kao što to pokazuje i primer petogodišnje sirijske devojčice Allse koja je, prema navodima njenog oca, odvojena od njega u Hrvatskoj. Pre tri dana Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske je objavilo profil nestale u Nacionalnoj evidenciji nestalih osoba.
Psihološkinja Slavica Ranisavljev Kovačev više od dve godine je radila sa decom na migrantskoj ruti kroz Srbiju. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je u regionu najveći problem to što se malo pažnje posvećuje psihičkom stanju dece migranata.
"Najveći psihički teret su podnela deca od devet pa naviše godina jer su generalno bila svedoci različitih nepravednih ponašanja prema sebi i svojim roditeljima, bili su svesni opasnosti u kojoj se nalaze a istovremeno su osetili da ništa ne mogu da urade po tom pitanju", objašnjava ona.
Na drugoj strani Evrope, u Velikoj Britaniji je prošle godine primljeno nešto više od 2.000 dece bez pratnje. Osim pravnih prepreka u spajanju porodica, finansiranje programa integracije predstavlja najveći izazov za opštine i regije, smatra Endrju Gibson iz Regionalnog veća Hempšira.
"Veliki problem je da okruzi dobijaju sve manje novca. Sistem integracije postoji, a izazov je veliki broj dece i manjak novca", rekao je on.
Na istoku Evrope, u Rumuniji, službe imaju dovoljno novca i kapacitet da prihvate decu, jer je broj maloletnika relativno mali. Međutim, jezičke i kulturološke barijere su i ovde prisutne, kaže Agneta Kardoš iz Tamiškog okružnog veća.
"Sistem se suočava sa problemom komunikacije, a bez komunikacije teško možemo da im obezbedimo sve što im je neophodno, iako imamo ozbiljan budžet za to. Prosto nemamo mogućnost da za sve dijalekte imamo prevodioce. Uz to, tu je i strah. Deca su prošla ratove i ona često imaju strah i od dodira, ovo je jako složen problem", rekla je ona.
Jezičke barijere lakše je preći ako se podrži stvaranje bezbednog okruženja. Švedska je samo prošle godine primila više od 1.000 dece bez pratnje. Novi dom za njih se traži u hraniteljskim porodicama. Članica Okružnog Veća Vermland Ferešteh Jalajer vidi dobre rezultate ovakvog programa.
"Najbitnija stvar je da tako brzo nauče švedski jezik i jednostavnije se integrišu u švedsko društvo u odnosu na svoje vršnjake koji nisu u hraniteljskim porodicama", rekla je Jalajer.
Pre dve sedmice Evropski parlament izglasao je početak aktivacije Člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji protiv Mađarske zbog njene antimigrantske politike, što bi moglo da dovede do oduzimanja prava glasa optuženoj državi u svim institucijama EU.
Na jugu Mađarske na granici sa Srbijom nalazi se Županija Čongrad. Potpredsednica Skupštine te županije Ana Mađar smatra da rešenje treba tražiti u zemljama porekla dece.
"Problem je u Siriji, u Iraku. Škole, kuće, crkve i sve što je neophodno za život, moraju biti obnovljeni, da bi deca ostala tamo. I ne samo deca, već i njihove porodice. Ovo nije rešenje za one koji su već tu, ali ni Evropa ne može više dece da primi. Takođe, ti ljudi su potrebni svojim zemljama", smatra Mađar.
Evropska policijska služba - Evropol procenjuje da od ukupnog broja registrovane dece, najmanje 10.000 njih je do sada nestalo iz izbegličkih kampova i prihvatilišta širom Evrope. Ona ponekad sama pobegnu, ali često postaju žrtve trafikinga, organizovane prosjačke mreže ili dilera narkotika.
Njihovo nestajanje uglavnom ostaje neprijavljeno.
Facebook Forum