Dostupni linkovi

Raste pritisak u Nemačkoj na Merkelovu da odustane od Severnog toka 2


Severni tok 2 je skoro završen i ostalo je još 160 kilometara da se izgradi (na fotografiji radovi na gradnji Severnog toka 2)

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izložena sve većem pritisku domaće javnosti, uključujući i iz redova sopstvene partije, da okonča podršku gasovodu Severni tok 2 nakon što je potvrđeno da je ruski opozicionar Aleksej Navaljni otrovan.

Ona je prošle sedmice odbacila ideju da bi trebalo povezati slučaj Navaljni sa zajedničkim rusko-nemačkim energetskim projektom, kome se protive SAD i više evropskih zemalja.

Zeleni: Obustaviti Severni tok 2

Nemačka Zelena partija pozvala je kancelarku da iskoristi gotovo završeni gasovod Severni tok 2 kao sredstvo pritiska na Kremlj da odgovori na tvrdnje, koje je izrekla i sama Merkelova, da je želeo da "ućutka" Navaljnog upotrebom nervnog otrova novičok.

"Ovaj otvoreni pokušaj ubistva preko mafijaških struktura Kremlja ne bi trebalo samo da nas brine, već i da ima stvarne posledice”, kazala je Katrin Gering-Ekardt (Göring-Eckardt), kopredsedavajuća Zelenih u Bundestagu.

"Severni tok 2 nije više projekat koji bi trebalo da nastavimo sa Rusijom”, kaže ova političarka iz ekološke partije, koja je trenutno na drugom mestu po popularnosti u Nemačkoj i verovatni takmac za formiranje sledeće koalicione vlade, prenosi "Gardijan" (Guardian).

Zvanična Moskva insistira da nema razloga da je Zapad optužuje zbog slučaja Alekseja Navaljnog. ističući da bi bio preuranjen bilo kakav odgovor Nemačke ili drugih zemalja.

Ruske vlasti tvrde da u testovima koje su sproveli domaći lekari pre nego što je Navaljni prebačen na lečenje u Berlinu, nisu pronađeni bilo kakvi tragovi trovanja.

I saradnici Merkelove protiv Severnog toka 2

U međuvremenu, sve su učestaliji glasovi i unutar Demohrišćanske unije Angele Merkel da se okonča gradnja gasovoda dugog 1.230 kilometara ispod Baltičkog mora – od zaliva Narva u Rusiji do nemačkog grada Lubmin.

Tako je šef parlamentarnog odbora za spoljnu politiku Norbert Retgen i jedan od kandidata za novog lidera Demohrišćanske unije nakon što se Angela Merkel povukla sa čelne pozicije - pozvao Evropu da zauzme jasan, čvrst i jedinstveni stav o ovom pitanju.

"Sada smo se ponovo brutalno suočili sa nehumanom stvarnošću Putinovog režima”, kazao je Retgen za nemačku javnu televiziju ARD.

"Moramo reagovati sa jedinim jezikom koji Putin razume – a to je prodaja gasa”, kazao je jedan od najbližih saradnika Angele Merkel na pitanje o sudbini gasovoda Severni tok 2, dodajući da bi završetak zajedničkog projekta značio ohrabrivanje Putinove "neljudske i politike pune prezira".

"Nakon trovanja Navaljnog potreban nam je čvrsti evropski odgovor. EU treba zajednički da odluči da obustavi Severni tok 2”, istakao je Retgen.

Osim SAD, članice EU iz istočne Evrope, zatim baltičke zemlje, u više navrata su iskazale zabrinutost zbog ovog gasovoda, čiju je gradnju odobrio tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder 2005, a koji se sada nalazi u njegovom upravnom odboru. Ove države smatraju da će time ojačati Putinov geopolitički uticaj.

Iako je projekat Severni tok 2 dogovoren pre nego što je došla na čelo vlade, Angela Merkel ga smatra veoma važnim jer će Nemačkoj biti potrebne dodatne količine gasa u budućnosti (na fotografiji gradnja Severnog toka)
Iako je projekat Severni tok 2 dogovoren pre nego što je došla na čelo vlade, Angela Merkel ga smatra veoma važnim jer će Nemačkoj biti potrebne dodatne količine gasa u budućnosti (na fotografiji gradnja Severnog toka)

Severni tok 2 je skoro završen i ostalo je još 160 kilometara da se izgradi. Međutim, postavljanje cevi je obustavljeno u decembru prošle godine, jer je švajcarska kompanija "Allseas", specijalizovana za ovakve operacije, obustavila rad nakon pretnji SAD da će joj biti uvedene sankcije. Rusija je sada angažovala sopstvene brodove u pokušaju za dovrši postavljanje cevi.

Rusija je prinuđena da sopstvenim snagama dovrši započeti posao, iako nema modernu tehnologiju kao evropski partneri. Za tu namenu raspolaže sa dva broda.

Nemačka kompanija "Uniper", jedan od pet partnera ruskog "Gazproma" u ovom projektu, priznala je prošlog meseca da je sve veća mogućnost da Severni tok 2 nikada ne bude završen.

Iako je projekat dogovoren pre nego što je došla na čelo vlade, Angela Merkel ga smatra veoma važnim jer će Nemačkoj biti potrebne dodatne količine gasa u budućnosti.

Projekat Severni tok 2 od samog početka gradnje 2012. godine izaziva polemike. Finansira ga Gasprom sa 50 odsto, a preostalu sumu pet evropskih kompanija (OMV, Vinteršal Dea, Engie, Uniper i Šel).

Nemačka štampa kritikuje Merkelovu

I pojedini nemački mediji pozivaju Merkelovu da preispita svoju odluku.

"Vlada može da osuđuje trovanje Putinovog kritičara Navaljnog ‘najstrože moguće’”, piše "Bild".

"Može da pokaže svoje ‘gnušanje’. Može da zatraži od Kremlja da ‘urgentno’ objasni o čemu se radi. Međutim, sve dok deluje u dosluhu sa Putinom u vezi Severnog toka 2, sve ove izjave su samo prazne reči”, ocenjuje "Bild".

Iako je Merkelova izjavila da ne treba povezivati Severni tok 2 sa slučajem Navaljni, kako piše list "Zidojče cajtung" (Süddeutsche Zeitung), biće teško pomiriti njenu strogu trovanja ruskog opozicionara sa podrškom ovom gasovodu.

"Vlada se u sredu oprostila od fikcije”, ocenjuje ovaj list. "Fikcija koja je omogućavala da se jednog dana Rusiji uvedu sankcije, a sledećeg da joj se dodvorava kao poslovnom partner”, zaključuje "Zidojče cajtung".

Rastuće potrebe Nemačke za gasom

Nemačkoj su potrebne dodatne količine gasa pošto je odlučila da postepeno prekine upotrebu uglja i nuklearne energije nakon havarije u japanskoj Fukušimi. Gas je u nemačkoj strategiji "prelazni energent" do ostvarenja cilja o potpunoj "dekarbonizaciji" nakon 2050. godine, odnosno upotrebi goriva koja ispuštaju ugljen dioksid.

Nemačkoj su potrebne dodatne količine gasa pošto je odlučila da postepeno prekine upotrebu uglja i nuklearne energije nakon havarije u japanskoj Fukušimi (na fotografiji Fukušima nakon havarije)
Nemačkoj su potrebne dodatne količine gasa pošto je odlučila da postepeno prekine upotrebu uglja i nuklearne energije nakon havarije u japanskoj Fukušimi (na fotografiji Fukušima nakon havarije)

Istovremeno, Holandija kao drugi po veličini snabdevač Nemačke planira da do 2022. smanji isporuke za dve trećine a da do 2030. potpuno prekine eksploataciju gasa zbog nebezbednih uslova. Reč je o godišnjoj proizvodnji od 55 milijardi kubnih metara – od čega najveći deo odlazi u Nemačku - koliki će biti i kapacitet Severnog toka 2. Zato je Berlin toliko insistirao na završetku ovog projekta uprkos pritiscima.

Rusija više zavisi od Nemačke, nego obrnuto

Nemačka je, prema podacima "Dojče Velea", uvezla 2018 iz Rusije oko 40 odsto gasa - mada neki izveštaji sugerišu da je ta brojka već dostigla 50 procenata - 29 iz Holandije i 21 odsto iz Norveške. Ukoliko nakon Severnog toka 1, profunkcioniše Severni tok 2, znatno će porasti udeo ovog energenta iz Rusije na nemačkom tržištu.

Međutim, prema podacima britanske brokerske kuće "Marex Spectron", učešće gasa u ukupnoj potrošnji energije u Nemačkoj je tek oko 20 odsto, tako da su tvrdnje o njenoj prevelikoj zavisnosti od Rusije preterane. Takođe, imajući vidu da na Nemačku otpada 27,5 odsto "Gaspromovog" izvoza gasa, u Berlinu tvrde da, zapravo, Moskva više zavisi od prodaje ovog energenta nego obrnuto.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG