Dostupni linkovi

Mogu li SAD da zaustave Severni tok 2?


Izgradnja Severnog toka 2 u Nemačkoj

Nije bilo reči o prodaji Grenlanda SAD, izjavio je šef danske diplomatije Jepe (Jeppe) Kofod na konferenciji za novinare nakon susreta u Kopenhagenu sa američkim državnim sekretarom Majkom (Mike) Pompeom. Tu ideju je prošle godine pomenuo predsednik SAD Donald Tramp (Trump), što su domaćini odbacili kao “apsurdan” predlog.

Iako na pres konferenciji nije pominjan gasovod Severni tok 2, procenjuje se da je bilo reči i ovom pitanju imajući u vidu protivljenje SAD njegovoj izgradnji, najavljujući proširenje sankcija za učesnike ovog projekta.

Pompeo: Kina krade intelektualnu svojinu

Kada je reč o zatvaranju kineskog konzulata u Hjustonu, Pompeo nije izneo detalje, ali je ponovio optužbe o kineskoj krađi američke i evropske intelektualne svojine, što, po njegovim rečima “košta gubitkom stotine hiljada radnih mesta”.

“Predsednik Tramp je rekao – dosta je – nećemo dozvoliti da se to nastavi”.

“Postavljamo jasna očekivanja kako bi Komunistička partija Kine trebalo da se ponaša. Kada to ne uradi, preduzećemo mere u cilju zaštite američkih građana, naše nacionalne bezbednosti, takođe naše ekonomije i radnih mesta,” precizirao je Pompeo.

On je pre Danske posetio London u trenutku kada jačaju tenzije između Zapada i Kine zbog odsustva transparentnosti zvaničnog Pekinga o tome kako je došlo do izbijanja pandemije korona virusa, zatim zaštite intelektualne svojine, 5G tehnologije, te situacije u Hong Kongu.

Pompeo je pozvao sve zemlje koje “poštuju slobodu i demokratiju” da prepoznaju pretnju koju predstavlja Kina. “Nadamo se da možemo da stvorimo koaliciju koja to razume,” poručio je američki državni sekretar.

'Grenland nije na prodaju'

Kofod je istakao da Danska smatra SAD “apsolutno najbližim saveznikom”, te da učestvuje u misijama NATO-a u Avganistanu, Iraku i Libiji.

Kada je reč o Grenlandu, on je precizirao da je bilo reči o jačanju trgovinskih veza i bezbednosnoj saradnji dve zemlje imajući u vidu strateški značaj ovog ostrva i čitave regije Arktika.

Međutim, prošle godine je Grenland, koji ima autonomni status u okviru Danske, bio predmet nesuglasica između Kopenhagena i Vašingtona nakon Trampove izjave da je zainteresovan za njegovu kupovinu.

On je odložio posetu Danskoj pošto što je premijerka Mete Frederiksen poručila da “Grenland nije na prodaju”.

Pompeo je razgovarao i sa predstavnicima ostrva Grenland, na kome su SAD otvorile konzulat pre nekoliko meseci. On je izjavio uoči i tokom posete Kopenhagenu da je region Arktika, u kome se nalazi Grenland, veoma važan za američku bezbednost zbog “militarizacije koju na tom području sprovode Kina i Rusija”.

Iznenadno odobrenje danske agencije

Pretpostavlja se da je jedna od ključnih tema bila Severni tok 2. Ovim cevovodom trebalo bi da se transportuje gas u Evropu, pre svega u Nemačku, ispod Baltičkog mora. Veći deo projekta je izgrađen i ostala je deonica koja treba da prođe kroz danske ekonomske vode pre nego što stigne do konačne odrednice u Nemačkoj.

Specijalizovani evropski brodovi za polaganje cevi ispod površine mora obustavili su radove u decembru 2019. nakon uvođenja američkih sankcija. Evropski zvaničnici, među njima i nemačka kancelarka Angela Merkel, kritikovali su ekstrateritorijalnu prirodu američkih kaznenih mera. Kompanije i lobističke grupe na starom kontinentu pozivaju institucije EU da ih zaštite od kaznenih mera Vašingtona.

U međuvremenu, danska Agencija za energiju (DEA) je na iznenađenje mnogih 6. jula donela odluku kojom se dozvoljava ruskom Gaspromu da koristi brodove sa mogućnošću usidravanja prilikom polaganja cevi.

Prethodno je ova Agencija insistirala na korišćenju samo brodova sa dinamičkim pozicioniranjem (DP), navodeći da u slučaju plovila koja se moraju usidriti postoji rizik da izazove neželjene efekte jer se na dnu Baltičkog mora nalaze hemijski otrov i municija preostala iz Drugog svetskog rata.

Nakon povlačenja brodova švajcarske kompanije “Allseas” iz projekta, Rusija je prinuđena da sopstvenim snagama dovrši započeti posao, iako nema modernu tehnologiju kao evropski partneri. Za tu namenu raspolaže sa dva broda – jedan od njih je “Akademik Čerski” koji je za tu namenu doplovio iz Tihog okeana – koji jedino u sadejstvu mogu da polažu cevi na deonici od 120 kilometara u danskim vodama.

Kako javlja Rojters, ostalo je da se postavi još 160 kilometara gasovoda, dok je preostalih 2.300 kilometara već urađeno.

Inače, Danska je poslednja odobrila gradnju Severnog toka 2 u odnosu na ostale zemlje kroz čije vode prolazi ovaj gasovod. Ona je to učinila tek u oktobru 2019, nakon višemesečnog odugovlačenja.

Kopenhagen negira da je izložen bilo kakvom pritisku sa strane, ali je diplomatski izvor kazao za Frans pres, da se ova mala nordijska zemlja suočava sa velikim teškoćama u balansiranju oprečnih interesa o ovom pitanju svoja dva velika saveznika – SAD i Nemačke.

Nove američke sankcije

Odluka danske agencije olakšava posao Gaspromu. Međutim, ona će stupiti na snagu za četiri sedmice ukoliko ne bude žalbi.

Stoga je Pompeo stigao u Dansku u trenutku kada odluka danske Agencije nije još pravosnažna. U međuvremenu, SAD su reagovale dodavanjem amandmana u zakon za troškove odbrane kojim se proširuju sankcije tako da obuhvataju ne samo brodove za polaganje cevi, već i bilo koju kompaniju koja pomaže Rusiji da završi gasovod.

Radovi na Severnom toku, u mestu Lubmin na severoistoku Nemačke, zabeleženo marta, 2019.
Radovi na Severnom toku, u mestu Lubmin na severoistoku Nemačke, zabeleženo marta, 2019.

Predstavnički dom američkog Kongresa je usvojio ovaj amandman u ponedeljak, 20. jula, ali o njemu treba da se izjasni i Senat i potpiše predsednik Donald Tramp da bi stupio na snagu.

Pompeo je upozorio prošle sedmice evropske kompanije da ne pomažu Rusiji u završetku gasovoda vrednog 11 milijardi dolara.

Vašington smatra da ukoliko Severni tok 2 profunkcioniše, to će povećati zavisnost evropskih potrošača od Moskve i omogućti joj veći geopolitički uticaj na starom kontinentu. Rusija obezbeđuje oko trećine potreba članica Evropske Unije za gasom.

Istovremeno, SAD smatraju da bi Ukrajina bila na taj način kažnjena i izolovana, jer bi ostala bez prihoda po osnovu naplate tranzitnih taksi od nekoliko milijardi dolara, s obzirom da je u prošlosti oko 80 odsto ruskog gasa namenjenog Evropi išlo preko njene teritorije.

Puštanjem u pogon gasovoda Severni tok pre nekoliko godina, ta količina je smanjena na oko 50 odsto. U slučaju da profunkcioniše i Severni tok 2, Ukrajina bi bila skoro u potpunosti zaobiđena, iako se Moskva obavezala u nedavnim pregovorima sa Kijevom uz posredovanje EU da će nastaviti isporuke i preko Ukrajine.

Moskva nastoji da diversifikuje izvore snabdevanja obrazlažući to sporovima sa Kijevom o tranzitnoj taksi te nesigurnosti trase zbog političkih razmirica dve zemlje.

Protivnici novih ruskih gasovoda, pak, smatraju da Moskva time želi da dovede Ukrajinu u još teži položaj kako bi lakše vršila pritisak na nju.

S druge strane, u Moskvi smatraju da SAD pritiska evropske partnere da odustanu od ruskog gasa kako bi otvorile prostor za izvoz svog proizvedenog iz škriljaca.

Podeljene reakcije u EU

EU snažno osuđuje mešanje SAD-a u njenu energetsku politiku. I Nemačka, koja je konačno odredište gasovoda, ističe da je ovaj gasovod važan za energetsku bezbednost, te da su američke sankcije neprihvatljive.

S druge strane, istočnoevropske i baltičke zemlje su protiv Severnog toka 2, tvrdeći da je instrument za realizaciju ruskih ekonomskih i političkih interesa.

U međuvremenu, nakon iskazivanja nezadovoljstva američkim sankcijama, u sedištu Evropske poslednjih meseci se razmatraju i zaštitne mere.

Kako navodi sajt “Oilprice”, ukoliko Akt za zaštitu evropske energetske sigurnosti (PEESCA) postane deo Zakona o odbrani za 2021. godinu, onda SAD neće imati mnogo dodatnih instrumenata na raspolaganju, “jer je direktno sankcionisanje Gasproma, ili velikih evropskih kompanija poput Šela i Totala još uvek teško zamislivo”.

U tom slučaju, Severni tok 2, čiji je završetak bio predviđen za kraju 2019. pa zatim ovu godinu, mogao bi profunkcionisati početkom 2021, procenjuje “Oilprice”.

Projekat Severni tok 2 od samog početka 2012. godine izaziva polemike.

Finansira ga Gasprom sa 50 odsto, a preostalu sumu pet evropskih kompanija (OMV, Vinteršal Dea, Engie, Uniper i Šel).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG