Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kina pred MSP: Poštovati rezoluciju SB


Rasprava u Međunarodnom sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova nastavljena je u ponedeljak izlaganjem delegacije Kine.

Ambasadorka Sue Hančin (Xue Hanqin) smatra da je deklaracijom o nezavisnosti prekršena obavezujuća rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je garantovala nepovredivost teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ.

"Van svake sumnje, Kosovo je, posle raspada SFRJ, bilo deo SR Jugoslavije, odnosno Srbije. Sastavni delovi suverenih država, po međunarodnom pravu, nemaju pravo na jednostranu secesiju a princip zaštite teritorijalnog integriteta je kamen temeljac međunarodnog pravnog poretka", rekla je Hančin, dodajući da suverene države imaju pravo da spreče jednostranu secesiju.

Ona je odbacila tumačenja po kojim je ta odredba rezolucije bila "neobavezujuća", podsećajući da je upravo vlada u Pekingu, kao stalni član Saveta bezbednosti, insistirala da amandman o garanciji teritorijalnog integriteta SRJ, bude uvršten u ovaj dokument. nakon što je, kako je rekla, NATO izvršio “nezakonitu” intervenciju protiv Srbije, bez saglasnosti Saveta bezbednosti.

Po njenom mišljenju, ni privremene institucije u Prištini niti međunarodna uprava nisu imali pravo da donesu odluku o nezavisnosti Kosova.

“Status Kosova trebalo je da bude utvrđen sporazumom obe strane u političkom procesu, ali je bilo kakvo rešenje moralo poštovati teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije”, ističe Hančin.

Ona se ne slaže sa ocenama da je zbog izostanka saglasnosti jednostrano proglašenje nezavisnosti bilo iznuđeno jer je pregovarački proces o Kosovu bio iscrpljen.

“To je mogao utvrditi samo Savet bezbednosti UN, koji je trebalo da odredi dalje mere”.

Kineska ambasadorka takođe ističe da je Kosovo integralni deo Srbije i stoga je ovo pitanje tiče međunarodnog prava iako ono direktno ne reguliše secesiju.

„S obzirom da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i principom teritorijalnog integriteta, to je važno pitanje za međunarodno pravo.“

Sue Hančin takođe smatra da se pravo naroda na samoopredeljenje može primeniti na proces dekolonizacije, zatim na slučajeve strane okupacije ili potčinjavanja drugim državama, a Kosovo se, po njenom mišljenju, ne odnosi na te situacije.

KIPAR: KOSOVO NIJE POSEBAN SLUČAJ

Predstavnici Kipra takođe smatraju da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244.

Pravni zastupnik Von Lou (Vaughan Lowe): "Nijedna reč u tom dokumentu ne nagoveštava da bi međunarodna administracija mogla biti završena izdvajanjem Kosova iz suvereniteta Srbije".

On je podsetio da je Srbija pod tim uslovom i pristala da prihvati pomenutu rezoluciju.

Drugi kiparski pravni zastupnik Polivijos Poliviju (Polyvious Polyviou)je negirao da je Kosovo "poseban slučaj", upozorivši da bi Međunarodni sud pravde, ako usvoji stav o jedinstvenosti i oceni da je nezavisnost legalna, teško mogao da ograniči takav nalaz samo na Kosovo.

HRVATSKA: NEZAKONITO UKINUTA AUTONOMIJA

Hrvatska smatra da je priznanjem Kosova doprinela stabilnosti prostora bivše Jugoslavije. Andreja Metelko Zgombić, glavni pravni savetnik u Ministarstvu inostranih poslova, ističe da deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Delegacija Hrvatske: prema Ustavu nije bila moguća promena njihovog statusa bez njihove saglasnosti, uključujući i granice

Ona je najpre podsetila da je Kosovo prema Ustavu Jugoslavije iz 1974. bilo direktno zastupljeno u federaciji, uživajući visoku autonomiju i elemente državnosti.

„Stoga, prema Ustavu nije bila moguća promena njihovog statusa bez njihove saglasnosti, uključujući i granice“.


Metelko-Zgombić je citirala tekst predsednika Hrvatske Stjepana Mesića iz zagrebačkog Večernjeg lista da su i republike i pokrajine u SFRJ ušle dobrovoljno i "nisu mogle biti zadržane" protiv svoje volje.

Iz pomenutog teksta navela je i tvrdnju da raspad SFRJ u kojem je Kosovo izgubilo status federalne jedinice "nije podrazumevao da se Kosovo automatski prebacuje Srbiji", već da je neophodno ponovo utvrditi njegov status.

Raspadom Jugoslavije, nestao je širi okvir Jugoslavije za zaštitu prava Kosova, istakla je Zgombić, dodajući da je Srbija nezakonito ukinula autonomiju Kosova. Potom su usledila drastična kršenja prava Albanaca, što je sve pravno utemeljenje za proglašenje nezavisnosti Kosova.

Komentarišući nakon nakon rasprave nastup predstavnika Hrvatske, zamenik šefa delegacije Srbije Saša Obradović je kazao novinarima da ga to podseća na stav Franja Tuđmana da su u bivšoj Jugoslaviji svi imali pravo na samoopredeljenje osim Srba u Hrvatskoj.

DANSKA: PREGOVARAČKI PROCES ISCRPLJEN

Danska smatra da u međunarodnom pravu ne postoji odredba kojom se zabranjuje secesija. Tomas Vinkler (Thomas Winkler), podsekretar za pravna pitanja u Ministarstvu inostranih poslova, smatra da Rezolucija 1244 ne isljučuje nezavisnost Kosova, već je bila otvorena sve opcije.

„Pregovarački proces je bio iscrpljen. Postojala je široka saglasnost da je nastavak pregovaračkog procesa uzaludan a da je status quo neodrživ“.

Po njegovom mišljenju, prema ovom dokumentu nije bila neophodna saglasnost Srbije za proglašenje nezavisnosti Kosova. Vinkler ističe da je slučaj Kosova jedinstven, između ostalog i zbog nasilnog raspada Jugoslavije i velikog angažmana međunarodne zajednice.

"Stoga neće poslužiti kao presedan koji bi vodio ka nestabilnosti" u međunarodnim odnosima”, ocenio je Vinkler.

Rasprava se nastavlja u utorak izlaganjem argumenata Španije, SAD, Rusije i Finske.

ARGUMENTI ZA I PROTIV

Za sutra je predviđeno da svoje argumente iznesu SAD i Rusija, u sredu Francuska, a u četvrtak Velika Britanija.

Prošle sedmice, osim delegacija Srbije i Kosova, nastupilo je još 11 zemalja. Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova do sada su podržali Bugarska, Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija i Austrija, dok su Bolivija, Brazil, Argentina, Azarbejdžan i Belorusija ocenile da je ovaj dokument u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Netherlands - International Court of Justice in The Hague debates the legality of Kosovos secession from Serbia, 03Dec2009


U dosadašnjoj debati je dominiralo nekoliko pitanja.

- Pobornici nezavisnosti Kosova smatraju da međunarodno pravo ne reguliše pitanja secesije pa samim tim ni Međunarodni sud pravde nije nadležan da odlučuje o ovom pitanju. Oni ističu da je to politički čin koji druge države mogu da priznaju ili ne. Srbija i zemlje koje je podržavaju, naglašavaju da su države ključni akteri međunarodnog sistema, pa je samim tim, stvaranje novih državnih tvorevina pitanje međunarodnog prava par excellence.

- Pristalice nezavisnosti Kosova ukazuju da se pravo naroda na samoopredeljenje ne može posmatrati samo u kontekstu dekolonizacije, kada su se kolonije oslobađale tuđinske vlasti, već i kao univerzalno demokratsko pravo. Protivnici, s druge strane, instistiraju da je se prevashodno mora voditi računa o očuvanju teritorijanog integriteta država, jer u suportonom preti nestabilnost i haos u međunarodnim odnosima.

- Prva grupa zemalja kao i institucije u Prištini, tvrde da Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 ne sprečava nezavisnost Kosova. Štaviše, njome je predviđen politički process koji bi trebalo da omogući pronalaženje konačnog rešenja i da je jednostrano proglašenje bilo iznuđeno zbog blokade Srbije. S druge strane, druga grupa zemalja i Beograd insistiraju da se u Rezoluciji 1244 nigde ne pominje nezavisnost Kosova kao opcija, već da je rešenje moguće samo dogovorom obe strane.

- Pristalice nezavisnosti Kosova ukazuju i na drastična kršenja prava Albanaca počev od ukidanja autonomije 1989, pa do nasilja i proterivanja 1998-9, kao osnov za nezavisnosti Kosova, što po njima, regulišu i različiti međunarodni dokumenti (remedial secession). Zemlje koje se protive nezavisnosti Kosova ističu, pak, da kršenje prava Albanaca ne može da bude izgovor za secesiju, već je trebalo ta prava uspostaviti. Po njima, Rezolucija 1244 je već osiguravala dovoljnu autonomiju Kosova u prelaznom peridou uz nadgledanje Ujedinjenih nacija dok se ne pronađe rešenje.

- Pobornici nezavisnosti Kosova smatraju da je ono jedinstveni slučaj, koji je proizišao iz nasilnog raspada bivše Jugolsavije, zatim da je na osnovu Ustava Jugoslavije iz 1974, bilo direktno zastupljeno u Federaciji i da je, kao i ostale federalne jedinice, imalo pravo na samoopredeljenje. Takođe, da je raspadom Jugoslavije nestao širi okvir, odnosno mehanizam zaštite prava Kosova ukoliko bi ostalo u Srbiji. Beograd i zemlje koje podržavaju njegovu poziciju ukazuju, međutim, da je tačno da je Kosovo imalo ista prava kao i republike, osim jednog – da se otcepi.

* Pročitajte i ovo:

SAD priznale nezavisnost Kosova

Srbiji je nanesena istorijska nepravda

Početak kraja poslednje balkanske tragedije

Država Kosovo - kraj raspada SFRJ?

Rezolucija SB UN 1244 (1999)
Proglašenje nezavisnosti

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu

Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.

Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
XS
SM
MD
LG