Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ima li Vučić 'dvojnika'?


Aleksandar Vučić

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto televizija toliko privlači Aleksandra Vučića. Sagovornici su bili Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju iz Beograda, i Dragan Janjić, glavni urednik srpske nezavisne novinske agencije Beta.

Bilo je reči o tome da li je Vučić po količini pojavljivanja na televiziji svetski rekorder među političarima, zašto najviše vremena provodi na televiziji Pink, koji je interes velikih privatnih televizija u Srbiji da stalno pozivaju Vučića u svoje emisije, kako Vučić uspeva da pored svojih državničkih poslova toliko vremena provodi na televiziji, zašto Vučić otvara svaku fabriku, školu i dečji vrtić koji se izgradi u Srbiji i kakva se poruka time šalje građanima, zašto Vučić ima potrebu da lično odgovori na svaku, pa i najmanju kritiku trudeći se da ismeje svoje kritičare, zašto je Milošević za razliku od Vučića veoma retko gostovao na televiziji, zbog čega Vučić odbija direktne televizijske duele sa svojim oponetima, kao i o tome da li bi zbog silnog pojavljivanja na televiziji Vučić jednog dana mogao dodijati ljudima.

Omer Karabeg: Može li se reći da je Vučić opsednut televizijom?

Bojan Klačar: Aleksandar Vučić najbolje razume šta je televizija i najbolje je koristi za političku komunikaciju. Televizija je ubedljivo najuticajniji medij političke komunikacije u Srbiji. Već petnaestak godina u Srbiji je prosečna dnevna gledanost televizije veća od pet sati. Prošle godine televizija se gledala više od šest sati dnevno. Televizija ima jak ubeđivački potencijal i Vučić to koristi na najbolji način. On korisiti istraživanja javnog mnjenja da bi segmentirao publiku i svakom segmentu poslao odgovarajuću poruku.

Dragan Janjić: Vučić je opsednut potrebom da bude u neposrednom kontaktu sa što većim brojem birača i da im se ponudi kao neko ko rešava probleme. Takav njegov pristup udaljava Srbiju od pravne države, jer u pravnoj državi probleme rešavaju institucije, a ne pojedinac. Vučićev pristup je pre karakterističan za režime koji su skloni autokratskom, a ne demokratkom načinu vladanja.

Svetski rekorder

Omer Karabeg: Gospodine Klačar, vi kažete da Vučić izvrsno koristi televiziju. Ali, da li bi on mogao da tako dobro upotrebljava televiziju da nije non-stop na na ekranu. On verovatno provodi više vremena na televiziji nego ijedan političar na svetu. Sociolog Ratko Božović kaže da bi mogao da konkuriše za Ginisovu knjigu rekorda po broju nastupa na televiziji.

Bojan Klačar: Tačno je da ne bi mogao da ima takvu vrstu medijskih nastupa da na direktan ili indirektan način ne kontroliše tu vrstu javnog prostora. Najveći broj uticajnih televizija - prevashodno mislim na televizije sa nacionalnom frekvencijom - na neki način podržava politiku Aleksandara Vučića. Neke su to čak i javno priznale. To mu u velikoj meri olakšava posao. Vučićeva pojavljivanja na televiziji vrlo često su vezana za događaje koje je sam kreirao, dakle, za pseudo događaje koje on sam pravi da bi poslao neke poruke. Emisije u kojima se on pojavljuje su uglavnom monološkog tipa. U tim emisijama on je ili sam ili sa gostima i publikom koji služe kao podrška onome što on govori.

Dragan Janjić: Ne znam da li je Vučić svetski rekorder u pojavljivanju na televiziji, ali u Srbiji sigurno jeste. Jer, vlast ima odlučujući uticaj na glavne medije, a preko tih medija se informiše 80 procenata stanovništva. Svaka, pa i najmanja aktivnost predsednika republike beleži se na televiziji. Smišljaju se razni povodi da on dođe na televiziju i govori. To je jedan žestoki tempo koji je teško izdržati. On ima kapacitet da to izdrži, ali time se ubija svaki dijalog.

Televizija Pink

Omer Karabeg: Vučić najviše vremena provodi na televiziji Pink. Kad god poželi nešto da saopšti - eto njega na Pinku? Zašto je izabrao baš Pink?

Bojan Klačar: Vučić se najviše pojavljuje na Pinku iz dva razloga. Prvi je što je Pink jedna od najgledanijih televizija u Srbiji, a drugi što su gledaoci Pinka manje-više njegovi glasači. U prvim godinama svoje vladavine Vučić je pokušavao da pridobije i neke birače koji mu nisu naklonjeni i ljutio se što mu to ne uspeva. Međutim, u poslednje tri-četiri godine njegova ambicija je svedena na to da zadrži biračko telo koje mu je verno - i on to postiže, između ostalog, i vrlo čestim gostovanjima na Pinku.

Klačar: Deo vlasnika medija i ljudi koji uređuju program verovatno ima slične političke stavove kao i Vučić
Klačar: Deo vlasnika medija i ljudi koji uređuju program verovatno ima slične političke stavove kao i Vučić

Omer Karabeg: Vučić ne ide samo na Pink već i na druge privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom - na televizije Happy, Prva i O2.Kad neko prigovori što Vučića toliko ima na Pinku, Happy-u, Prvoj i O2, Vučićevi saradnici kažu da su to privatne televizije i da one odlučuju koga će zvati u studio. Koji je interes vlasnika tih televizija da Vučića stalno pozivaju u svoje emisije?

Bojan Klačar: Deo vlasnika i ljudi koji uređuju program verovatno ima slične političke stavove kao i Vučić. Moguće je da postoji i neka vrsta finansijske zainteresovanosti imajući u vidu relativno limitirane oglašivačke potencijale u Srbiji. U načelnom smislu možda je i legitimno da se neki vlasnik televizije deklariše kao neko ko podržava određenu politiku. Toga ima i u svetu, ali onaj ko se tako deklariše mora poštovati novinarske standarde, jer ako ih prekrši reaguju regulatorna tela, a mi nemamo mehanizme koji to obezbeđuju.

Omer Karabeg: Ali izgleda da se vlast odužuje vlasnicima tih televizija. Evo, jednog slučaja koji bode oči. Ovih dana je sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića osuđen na godinu dana kućnog zatvora zbog toga što je na pešačkom prelazu usmrtio sedamnestogodišnju devojku vozeći svoj luksuzni džip nedozvoljenom brzinom. Ne verujem da bi se to moglo desiti i u jednoj normalnoj državi, gde je pravosuđe nezavisno.

Bojan Klačar: Voleo bih da taj užasni, nesrećni događaj nema veze s tim o čemu vi govorite. Nažalost, jeste ostavio neku vrstu oporog utiska.

Dragan Janjić: Slučaj o kome pričamo je neka vrsta paradigme situacije kakva vlada u našem pravosuđu. Nisam pratio proces, ne znam sve detalje iz istrage, ne mogu da optužim sud. Ali u svakom slučaju ostaje činjenica da je osoba o kojoj je reč pobegla sa mesta događaja, nije stala da pomogne devojci koja je stradala. Nije stvar samo u tome što je u pitanju vlasnik televizije Pink. Mislim da bi to moglo da se desi i da je u pitanju neko drugi od uticajnih ljudi u Srbiji. Da li ćete se naći na nekoj optužnici i kako će vam se suditi u mnogome zavisi od toga kakav je vaš društveni uticaj i kakva je vaša finansijska pozicija. Ja, naravno, sa ljudskog stanovišta mogu da razumem da gospodin Mitrović brani svog sina, ali takođe razumem i zahteve javnosti da se svi sudski procesi vode transparentno i da svima bude presuđeno na isti način i po istom kriterijumima, bez obizra da li pripadaju radničkoj klasi ili najvišim slojevima društva.

Ko vodi državu, dok je Vučić na TV?

Omer Karabeg: Kako Vučić pored svojih državničkih poslova stiže da toliko vremena provede na televiziji. Jedan gledalac je na Twitteru u šali napisao:
”Vučić sto posto ima dvojnika koji vodi državu, dok je on non-stop na televiziji”.

Aleksandar Vučić je faktički čitav život političar. Čitav život se zapravo spremao da bude ovo što je danas.
Bojan Klačar

Bojan Klačar: Aleksandar Vučić je faktički čitav život političar. Čitav život se zapravo spremao da bude ovo što je danas. On je posvećen toj vrsti političke igre. On to doživljava kao strast. Kad gleda njegove javne nastupe, kojih ima toliko mnogo, čovek bi pomislio da je nemoguće da on u njih stalno ulaže toliko energije i strasti, ali ta strast očigledno postoji. Vučić u svakoj utakmici ide na pobedu - bilo da se radi o mesnoj zajednici ili o najvažnijim izborima. On se sedam dana u nedelji sasvim sigurno intenzivno bavi politikom, organizacijom svoje stranke i svojim javnim nastupima. Čini mi se da je po količini vremena koje provede baveći se politikom u prednosti u odnosu na opoziciju, s obzirom da za neke ljude iz opozicije politika nije prvo zanimanje. Vučić je sto posto u politici i to se neće promeniti.

Dragan Janjić: Mislim da nije dobro da neko u tolikoj meri okupira javni prostor. Tačno je da se opozicioni političari možda s tolikom strašću ne bave politikom, ali oni nemaju ni mogućnosti jer je sav prostor zauzet. Ako nije zauzet Vučićem, zauzet je drugim predstavnicima vlasti. Reč je o populističkom pristupu koji nije dobar ni za sadašnjost, ni za budućnost ove zemlje. Ne sporim Vučićevu ogromnu energiju i posvećenost politici. Samo ta posvećenost i ta eneregija ne znače da radite prave stvari. Jer, nema razvoja društva bez normalne razmene misli i ideja među političkim blokovima i različitim društvenim grupama. Međutim, danas značajan deo populacije, velikim delom obrazovanih ljudi, nema pristup medijima, a samim tim ni javnom prostoru.

Čišćenje potoka

Omer Karabeg: Vučić je sveprisutan u Srbiji. On stalno nudi sebe u ogromnim količinama. Ne otvara samo svaku fabriku i svaki, pa i najmanji pogon nego i svaku školu i svaki dečji vrtić. Zašto mu je važno da baš on otvori sve novo što se izgradi u Srbiji? Predsednici i premijeri drugih država to ne rade, bar ne u ozbiljnim državama.

Bojan Klačar: Aleksandar Vučić to radi vrlo svesno. Suštinska odrednica njegove političke komunikacije je omnipotentnost, svesprisutnost. On se pojavljuje kao neko ko rešave sve stvari od najsitinijih do najkrupnijih - od čišćenja nekog potoka do pregovora sa Prištinom. Činjenica je da jedan veliki deo birača u Srbiji - istraživanja kažu dva od tri - gaje neku vrstu sklonosti ka autoritarnom modelu vladanja. Oni priželjkuju lidere koji će ih voditi i za takve ljude glasaju. Aleksandar Vučić se tim biračima nudi kao onaj koji će ih voditi.

Vučić otvara sve objekte po Srbiji iz dva razloga. Prvo - da se pokaže da on rešava sve probleme i drugo - da u što većoj meri bude prisutan u javnosti.
Dragan Janjić

Dragan Janjić: Vučić otvara sve objekte po Srbiji iz dva razloga. Prvo - da se pokaže da on rešava sve probleme i drugo - da u što većoj meri bude prisutan u javnosti. Ljudi glasaju za onoga koga vide na televiziji. Koga nema na ekranima - teško može da dobije glasove. Naravno, dok ljudi na televiziji gledaju Vučića kako prisustvuje čišćenju nekog potoka, oni ne razmišljaju o tome da je hiljadu drugih potoka zatrpano smećem. Oni imaju male plate, njihova ulica nema kanalizaciju, ali to im ne smeta. Oni veruju da će i na njih doći red čim predsednik bude stigao da se pozabavi i njihovim problemima, jer eto, on se bavi i čišćenjem potoka.

Vučić i Milošević

Omer Karabeg: Vučić ima potrebu da lično odgovori na svaku, pa i najmanju kritiku i da ismeje svoje kritičare. To, naravno, rade i njegovi tabloidi, ali to njemu nije dovoljno - on lično mora da odgovori svakom kritičaru. Slobodan Milošević, koji je verovatno bio popularniji od Vučića, to nije radio. On se ili uopšte nije osvrtao na kritike, ili je obračune prepuštao režimskim novinarima i svojim saradnicima.

Bojan Klačar: Slobodan Milošević je koristio potpuno drugačiju taktiku od Vučića. On se vrlo retko, čak i preretko pojavljivao u javnosti. On je svoj uticaj ostvarivao nekom vrstom vlastite medijske nevidljivosti, slanjem poruka preko drugih. Za razliku od njega Aleksandar Vučić želi da bude sveprisutan. Kad je reč o popularnosti, rejtinzi Vučića i njegove stranke su bolji nego što ih je imao Milošević kad je bio na vrhuncu svoje vladavine, jer je morao da deli vlast sa nekim drugim strankama. Aleksandar Vučić faktički od decembra 2012. godine non-stop ima rejtinge koji su veći od 40 procenata.

Pitali ste zašto se Vučić, tako da kažemo, obračunava sa svojim kritičarima. Pošto nema javnih debata, niti dijaloga, Aleksandar Vučić improvizuje dijalog obračunavajući s ljudima koji su nešto izjavili na društvenim mrežama ili u nekom nezavisnom mediju. Ti mediji su mogo manje čitani ili gledani od onih na kojima se Aleksandar Vučić pojavljuje. I šta se dešava? Vučić uzme poruku, izvučenu iz konteksta, koju je na društvenoj mreži Twitter ili Facebook videlo dve ili tri hiljade ljudi, i prebaci je iz mikroprostora pred milionski auditorijum da bi vodio neku vrstu dijaloga, da bi se s njom obračunao. On tu poruku približi ljudima koji je ne bi ni videli da je on nije ubacio u glavne medije. On zapravo koristi tu izjavu za neke svoje ciljeve.

Dragan Janjić: Vučić ima potpuno drugačiji pristup od Miloševića. Vlast mora da ima sve, a protivnici ne mogu da postoje.
Dragan Janjić: Vučić ima potpuno drugačiji pristup od Miloševića. Vlast mora da ima sve, a protivnici ne mogu da postoje.

Dragan Janjić: Vučić i Milošević su dva različita tipa političara. Vučić je ponikao u Srpskoj radikalnoj stranci koja je delila vlast sa Miloševićem, ali je Milošević nikada nije pustio u samo srce vlasti. Uvek ju je upotrebljavao kao neku vrstu strašila nastojeći da za sebe veže srednji sloj. U skladu s tim dozvoljavao i više prostora opoziciji. Uostalom, u Miloševićevo vreme je u jednom trenutku veliki broj gradova bio pod vlašću opozicije. Vučić ima potpuno drugačiji pristup. Vlast mora da ima sve, a protivnici ne mogu da postoje. To su odlike visoko autoritarnih režima u kojima svi opozicioni glasovi moraju da budu ućutkani.

Monolog umesto dijaloga

Omer Karabeg: Vučićeva gostovanja na televiziji uglavnom se svode na monologe. Zašto on izbegava svaku polemiku oči u oči. Zašto on u studiju nikad nema oponenta nego novinara koji mu namešta pitanja i nikad mu ne postavi provokativno pitanje?

Bojan Klačar: Ja ne delim mišljenje onih koji smatraju da se Vučić plaši da uđe dijalog s protivnicima. On nije nimalo lak sagovornik, nije neko ko se ne bi umeo da snađe u duelu. Mislim da on izbegava duele i debate sa opozicionim političarima kako im ne bi davao političku vidljivost. On se trudi da njegovi birači uopšte ne dođu u priliku da saznaju da postoji politička alternativa. Aleksandar Vučić bi iz većine tih duela vrlo verovatno izašao ili u egalu ili bi pobedio.

Međutim, on je svestan da bi ulazeći u tu vrstu političke borbe dao vidljivost, a samim tim i legitimitet, svojim političkim oponentima, pa bi do njegovog biračkog tela doprli drugačije političke ličnosti i drugačiji programi. U jednom našem istraživanju s kraja prošle godine pitali smo ljude šta znaju o aktivnostima tada najmoćnijeg opozicionog političkog saveza - Saveza za Srbiju. Za njih je znalo svega 20 procenata ispitanih. Jasno je onda zašto Vučić nastoji da opoziciju učini nevidljivom na mainstream medijima - i to je ključni razlog zbog čega on izbegava političke duele.

Ne znamo kako bi Vučić prošao u političkim duelima, jer naprosto takvih duela nije bilo.
Dragan Janjić

Dragan Janjić: Ne znamo kako bi Vučić prošao u političkim duelima, jer naprosto takvih duela nije bilo. On bi verovatno bio prilično uspešan, ali bi morao da odgovara na pitanja na koja mu ne bi bilo lako da odgovori. On na televiziji stalno govori da je za sve što se sada dešava na Kosovu kriva vlast koja je bila na čelu Srbije od 2000. do 2012, kada je on došao na vlast. On može to stalno da ponavlja zato što u studiju nema nikoga ko bi bi mu rekao:”Čekajte, ko je potpisao Kumanovski sporazum nakon čega je JNA napustila Kosovo, ko je potpisao Briselski sporazum”? Postoji i mnogo drugih stvari koje sadašnja vlast ne bi mogla lako da odbrani, pa zbog toga nije zainteresovana za dijalog.

Omer Karabeg: Veruju li ljudi Vučiću?

Bojan Klačar: Prema poslednjim istraživanjima poverenje u instituciju predsednika republike je manje-više stabilno. Oko 40 i nešto više posto. Predsednik republike je odmah iza vojske i crkve. Aleksandar Vučić i dalje veoma dobro stoji među svojim biračima i njegova nastojanja poslednjih nekoliko meseci se svode na to da to biračko telo održi. A on vrlo dobro zna koje su to njegove ciljne grupe. To su ljudi sa osnovnom i srednjom školom, penzioneri i ljudi koji žive na selu i u prigradskim naseljima. Oni u ovom trenutku mnogo više veruju Vučiću nego njegovim oponentnima. I to je karta na koju on igra.

Dragan Janjić: Ja mislim da većina veruje Vučiću i verovaće mu sve dok bude sveprisutan u medijima. I dok ima mogućnost da redovno isplaćuje penzije i plate u javnom sektoru. Nedavno, kada je Vučić posetio Borču, gde su bile poplave, jedna žena mu je prišla i plačući rekla: “Ja vas volim, glasam za vas, ali kako ću sada da glasam za vas kad mi je poplavljena kuća, kada nam je pod vodom cela ulica”. Vučić je stupio u razgovor s njom i sve se završilo na tome da je ona rekla da i dalje ima poverenja u vladu. Ljudi veruju onima koje vide na televiziji. To su manje obrazovani ljudi, koji čak i u situacijama kada je ugrožen neki njihov interes, ne žele da okrive vlast. To nije nikakva specifičnost Srbije, to je odlika autoritarnih režima.

Kada će dosaditi ljudima?

Omer Karabeg: Rekli ste da Vučiću veliku popularnost obezbeđuje njegova sveprisutnost na televiziji i u javnosti. Ipak, preti li Vučiću opasnost da zbog silnog pojavljivanja na televiziji dosadi ljudima. Kako danas izgleda televizija u Srbiji: pritisneš jedan program - Vučić, pritisneš drugi - Vučić, pritisneš treći - opet Vučić. Stalno Vučić. Može li on da se potroši od tolikog pojavljivanja? Može li toliko pojavljivanje da počne da iritira ljude, pa da postane kontaproduktivno?

Bojan Klačar: Da li će Aleksandar Vučić dosaditi? Neće, ukoliko se ne promene okolnosti. Ukoliko i dalje politički život bude sličan ovom današnjem, Vučić neće ljudima dosaditi, jer će uspevati da kontroliše politički život budući da nema suštinske političke alternative. Sadašnje Vučićevo ponašanje postaće kontraproduktivno onoga momenta kada se pojavi snažniji otpor, bilo da se radi o masovnim protestima ili o nekoj političkoj partiji koja će postići ozbiljniji rezultat na izborima. Sve dok ne budemo imali više pluralizma, pre svega medijskog, šanse da Vučić dosadi su vrlo male.

Dragan Janjić: Mislim da neprekidno pojavljivanje na televiziji neće srušiti Vučića, naprotiv - to ga održava. I kao što sam već rekao - sve dok može da obezbedi penzije i plate u javnom sektoru i elementarnu ekonomsku stabilnost, Vučić će imati naklonost većine birača i oni će tražiti da ga gledaju. Istovremeno, rašće otpor u obrazovanijim slojevima i u onim grupama koje su ekonomski pogođene. Tek kada taj otpor naraste i zahvati širi sloj stanovništva, ljudi će početi da drugačijim očima gledaju na Vučića i da govore - ovaj nam stalno nešto priča, postao je dosadan, nećemo više da ga slušamo.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG