Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Poplave u Beogradu, odgovornost i građana i vlasti


Neko bos, neko u gumenim čizmama (Kotež, 25. juna)

U pojedinim ulicama beogradskog prigradskog naselja Kotež šetnja je i dalje moguća samo u gumenim čizmama. Jako nevreme koje se 23. juna popodne sručilo na Beograd, najteže je pogodilo ovo i druga naselja na levoj obali Dunava. Dva dana kasnije, neke kuće i dalje su pune vode.

Takav je slučaj u domu Dragice Šoškić, sa kojom razgovaramo dok se kroz vodu koja dopire iznad članaka probijamo do njenog dvorišta.

"Ovo je katastrofa. I 2014. godine je ovde bila poplava, ali nije bilo ovoliko. Tada smo same ćerka i ja sredile. Imam bednu penziju, ćerka mi radi, ali je i ona bolesna. Pokušaću da vidim da li ću moći nešto da dobijem od države, ako ne – kako mi bog da", kaže Dragica.

Na pitanje, koga smatra odgovornim za ovakvu situaciju, naša sagovornica odgovara:

„Sve je to nepažnja. Dole su zatrpali kanale. Neki čovek je napravio kuću i onda je taj kanal zabetonirao.“

Da je neodgovornost građana jedan od uzroka zadržavanja velikih količina poplavnih voda, slaže se i Nikola, koga zatičemo u trenutku dok sanira posledice poplave u svom dvorištu.

Njegova kuća nalazi se tik pored jednog od kanala koji u Kotežu trenutno predstavljaju jedini odvod za višak vode. U mutnjikavo zelenoj žabokrečini pluta košarkaška lopta i na desetine plastičnih boca.

"Prošle godine je Opština Palilula čistila kanale, lepo su to očistili, međutim, evo pogledajte: bacaju flaše lopte, razni otpad. Još nešto: mnogi su pregradili te kanale, stavili betonske cevi i uradili ulaz u dvorište i onda dođe voda dotle, a dalje ne može da otiče", kaže Nikola.

Beograd pod vodom
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:52 0:00


Spas u drenažnim sistemima i kontroli gradnje

Ono što se desilo u pojedinim delovima Beograda je splet više nepovoljnih faktora, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta na Katedri za bujice i eroziju.

"Javile su se izuzetno velike količine padavina u kratkim vremenskim intervalima – od 50 do 100 litara kiše po kvadratnom metru za svega nekoliko sati – nivo podzemnih voda je u tom trenutku već bio visok, a mnogi od objekata koji su poplavljeni napravljeni su ilegalno ili su u procesu legalizacije. Takođe, brojni površinski drenažni kanali koji su planski rađeni da bi sabirali i podzemne vode i one iz atmosferskih padavina su ili obrasli ili su ih građani zbog nekih svojih kratkoročnih potreba zatrpali", kaže Ristić.

On napominje da je moguće naći trajno rešenje, ali da to iziskuje dosta vremena i sredstava.

"Rešenje je da se napravi kvalitetan drenažni sistem koji će biti ažurno održavan. Građani moraju da razumeju da su to objekti koji su uslov njihove sigurnosti. Takođe, mora se kontrolisati proces urbanizacije, odnosno gde se grade stambeni objekti, kako se grade i da li uopšte mogu da se grade. Tu nadležne službe i Grada i lokalne samouprave moraju da na jedan vrlo rigidan način sprovode propise da ne bismo došli ponovo u ovu situaciju", objašnjava Ristić.

U utorak su u Kotež izašle i ekipe vatrogasne službe koja pumpama izbacuje vodu iz jednog od zapušenih kanala.


Na terenu je i ekipa Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju koja dezinfikuje teren, pošto su se poplavne vode izmešale sa onom koja se nalazi u septičkim jamama. Zbog toga Dragica Šoškić, naša sagovornica sa početka reportaže, iz prodavnice nosi balion flaširane vode.

"Naša voda je sada verovatno pomešana sa kanalizacijom, pa ne smemo da je pijemo", kaže Dragica.

Bez kanalizacije u 21. veku

Inače, septičke jame su kao vid skladištenja otpadnih voda u ovom delu grada pravilo, pošto kanalizacioni sistem još uvek ne postoji, iako gotovo svaka gradska vlast kaže da je to jedan od prioriteta na levoj obali Dunava.

"Godinama se priča da će nam napraviti kanalizaciju, ali ništa od toga. Sve se ovde rešava kratkoročno. I onda kad se desi nešto ovako, ništa ne može da pomogne", kaže nam Miljka Milošević, čija je kuća takođe poplavljena u Kotežu.

Predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovićić rekao je u utorak za Radio-televiziju Srbije (RTS) da ne postoji opasnost od širenja zaraze, te dodaje da na terenu radi više od 120 pumpi za ispumpavanje vode.

"Ovo je zaista jedna katastrofa, sve i da smo imali kišnu i fekalnu kanalizaciju, mi bismo bili poplavljeni. Naravno da bi bila neuporedivo bolja situacija, ali građani moraju da znaju da je ovo bila velika količina kiše", rekao je Jovičić.

Kanalizacioni sistem je minimalna civilizacijska pretpostavka za jedno ljudsko naselje još od 20. veka, primećuje profesor Ratko Ristić.

"To je nužno ne samo zbog problema odvođenja voda, nego i zbog zdravstvene i sanitarne sigurnosti građana. Sigurno da bi izgradnja kanalizacije za fekalne vode, kvalitetne kišne kanalizacije i kvalitetnog sistema za drenažu terena zbog podzemnih voda, uz poštovanje urbanističkog reda i pravila ponašanja, značajno povisilo stepen sigurnosti na pojave kojima smo bili svedoci pre nekoliko dana", kaže Ratko Ristić.

Kraljevačka sela posle poplave
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:54 0:00


Poplavljena naselja je 24. juna posetio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom najavio da će sledeće godine početi izgradnja kanalizacionog sistema na levoj obali Dunava, šest kilometara od centra Beograda.

"Neka to urade. Ja mu stvarno verujem da će to završiti za godinu i po dana, pa da više ne dežuramo na prozoru celu noć u neizvesnosti šta će nam se desiti", kaže Miljka Milošević.

Republički hidrometerološki zavod najavljuje nestabilno vreme i u narednim danima, pa meštani Koteža i drugih naselja na levoj obali, i dalje sa zebnjom gledaju u nebo dok čekaju od nadležnih da ispune dato obećanje.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

XS
SM
MD
LG