Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Festival 'Mirëdita, dobar dan!' otvoren uz protest desničara


Otvaranje festivala 'Mirëdita, dobar dan!'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:52 0:00

Otvaranje festivala 'Mirëdita, dobar dan!'

Pišu: Nevena Bogdanović i Dušan Komarčević

Šesti po redu festival “Mirëdita, dobar dan!“, na kojem će se beogradskoj publici predstaviti savremeni umetnici sa Kosova, otvoren je u sredu u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) i trajaće do 1. juna.

Prištinski vizuelni umetnik Škumbin Tafilaj se prvog dana festivala predstavio beogradskoj publici izložbom pod nazivom “Hajde da vodimo ljubav”. Centralno mesto njegove instalacije čini zemlja crnica, iz koje smo, kako autor kaže, svi potekli, i koja može da oblikuje novu budućnost.

“Poruka je vrlo direktna. Nemamo više vremena za gubljenje da bi nove generacije mogle na najbolji mogući način da odrastaju. Znate, ljudi ovde imaju tužne uspomene, ali vreme je da stvorimo nove”, kaže Tafilaj za RSE.

Prve večeri festivala, prikazan je i film “Hladni novembar” reditelja Ismeta Sijarine. Radnja ovog igranog filma dešava se početkom devedesetih godina, kada je raspad Jugoslavije u punom zamahu, u trenutku kada tadašnji predsednik Slobodan Milošević pokušava da umanji kosovsku autonomiju u okviru Jugoslavije.

Glavni junak Fadilj, otac dvoje dece, nalazi se pred dilemom između dva rešenja: nastaviti rad u novouspostavljenim institucijma na Kosovu ili izaći iz njih, kaže za RSE Fatmir Spahiju, glumac i producent filma.

“Verujem da će beogradska publika videti jedan prelep umetnički rad i da će se zaljubiti u jednu ljudsku priču. Naš film tretira istinite događaje početkom devedesetih na Kosovu, te veoma teške godine za većinu stanovnika Kosova. Mislim da će film naći razumevanja u beogradskoj publici”, kaže Spahiu.

Kao i prethodnih godina, festival su organizovali Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Beograa, te organizacija Integra iz Prištine.

"Nacionalizam je već dugo filter kroz koji gledamo na Prištinu i Kosovo", rekao je na otvaranju festivala Ivan Đurić, programski direktor nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).

"Ovaj festival je mera normalizacije odnosa između Srbije i Kosova", istakao je Đurić.

Direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović, rekla je da je za nju ova manifestacija veoma emotivna. "Nisu vlade te koje donose normalizaciju, već mi, predstavnici civilnog društva, mladi ljudi sa Kosova i iz Srbije i kulturna scena", izjavila je Stojanović.

Direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je da je on među poslednjim generacijama koje bi, da su živele na Kosovu učile dva jezika, i da se nada da će se ta praksa vratiti.

"Videli smo kako organizovani kriminal na obe strane sarađivao decenijama i nadam se da će ovaj festival biti još uspešniji", rekao je Antonijević.

Cilj festivala je da se iniciraju promene i stvori tradicija saradnje Srba i Albanaca, saopštili su organizatori
Cilj festivala je da se iniciraju promene i stvori tradicija saradnje Srba i Albanaca, saopštili su organizatori

Tokom četiri dana festivala, publika će imati priliku da pogleda dokumentarni film "Ferdonija" o nestalim licima tokom rata na Kosovu, da se upozna sa publikacijama i knjigama o umetnosti i pozorištu, kao i da učestvuje u debatama i razgovorima. Takođe, u okviru muzičkog dela programa, na festivalu će se predstaviti sastav iz Đakovice "Don't listen to your neighbors" i DJ Matale iz Prištine.

Protest desničara

Ispred CZKD-a se pred početak festivala okupila i grupa od nekoliko desetina desničara, mahom mlađih muškaraca koji su pevali navijačke pesme, a koje je kordon policije sprečio da priđu bliže mestu održavanja festivala.

Prethodno je, zbog festivala protestovalo i dvadesetak ljudi među kojima je bila predstavnica desničarskog pokreta 'Zavetnici' Milica Đurđević Stamenkovski, a koji su rekli da je razlog njihovog dolaska to što se "Kosovo tretira kao nezavisna država".

“Smatramo da to nije promocija bilo kakve kulture, jer nažalost, albanski narod na Kosovu i Metohiji nije ostavio nekakav kulturni beleg koji može danas ovde da predstavi. Zbog toga oni jedino mogu da otmu našu kulturnu baštinu, onu koju nisu stigli da popale i razruše. Nedopustivo je da se u Beogradu održava festival koji Kosovo tretira kao nezavisnu državu”, rekla je novinarima Đurđević Stamenkovski.

Desničari su prvobitno pokušali da se probiju kroz kordon policije koja obezbeđuje ulaz, ali u tome nisu uspeli. Ispred kordona su potom razvili transprente, te uzvikivali "Ovo je Srbija" i sa razglasa puštali pesme o Kosovu.

Svi okupljeni su se razišli oko dva sata nakon početka festivala.

Protest desničara na otvaranju festivala 'Mirëdita, dobar dan!'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:46 0:00


YIHR: “Mirëdita“ ove godine u specifičnom trenutku

Kako je saopšteno iz Inicijative mladih za ljudska prava, cilj manifestacije je da se “susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”.

“Mirëdita, dobar dan!“ se ove godine održava u specifičnom trenutku, kada su odnosi Beograda i Prištine na najnižoj tački od početka briselskih pregovora, a festival je otvoren samo dan nakon što su kosovske snage bezbednosti sprovele veliku akciju hapšenja na severu Kosova, zbog čega je zvanični Beograd podigao stepen borbene gotovosti Vojske Srbije.

Izvršni direktor organizacije sa Kosova Kuštrim Kolići rekao je da je teško organizovati festival u današnjem, kako se izrazio, "toksičnom okruženju" nastalom zbog političkih odnosa između Srbije i Kosova, ali je i dodao da neće odustati.

"Kao što vidite, iako bi neki želeli da nas blokiraju, mi ne planiramo da stanemo, jer verujemo u vrednosti koje nosi ovaj festival", kazao je Kolići.

Na dan otvaranja festivala u centru Beograda je osvanuo grafit sa porukom “Sve se vrati sve se plati ni Miredita vas neće prati”.

Zabranu održavanja ove manifestacije zatražila je i omladina Demokratske stranke Srbije (DSS) – desno orijentisane opozicione parlamentarne partije. Oni su dan uoči otvaranja ispred CZKD-a postavili pano na kome su bile izložene fotografije spaljenih pravoslavnih manastira na Kosovu.

Inače, pripadnici desničarskih pokreta i stranaka su i prethodnih godina organizovali proteste i akcije protiv održavanja festivala.

Prošle godine su protest organizovali članovi i simpatizeri parlamentarne Srpske radikalne stranke, čiji je lider Vojislav Šešelj osuđen za ratne zločine u Haškom tribunalu.

Problema je bilo i 2017. godine, kada je kao gošća festivala bila najavljena Atifete Jahjaga, bivša predsednica Kosova, što je bilo propraćeno protestom ekstremističkih grupa. Jahjaga je kazala da joj je ulaz u Srbiju bio zabranjen, a zvanični Beograd se o tome nije izjasnio.

Festival bez političke podrške

Za razliku od prethodne dve godine, kada je danima uoči otvaranja festival bio meta hajke ekstremnih desničara na društvenim mrežama, ove godine to nije bio slučaj. Marko Milosavljević, aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, kaže da se, uprkos protestu desničarskih grupa, vidi izvestan napredak u organizaciji, ali napominje:

“Druga stvar je politička podrška koja izostaje ovom festivalu i tu se tačno vidi razlika između interesa političkih elita Srbije i Kosova, sa jedne strane, i onoga što ljudi imaju kao potrebu – da vide druge ljude i različite kulturne sadržaje. To je ono što im ‘Mirdita, dobar dan’ daje kao svoj sadržaj”, kaže Milosavljević.

Taj sadržaj je, prema rečima Škumbina Tafilaja, važan kako za publiku, tako i za umetnike.

“Mislim da je dobra ideja da upoređujemo naše kulture, ali i da imamo priliku da se međusobno upoznajemo na ovom festivalu. Ali, ovaj festival takođe na jako dobar način promoviše poruku i ideju kako možemo svi zajedno da porastemo u regionu”, smatra Tafilaj.

A, nakon beogradske premijere filma "Hladni novembar", glumac Fatmir Spahiu poneće iz glavnog grada Srbije dva utiska:

“Prvi je ta slika koju sam video kad sam došao u hotel, a to je da nas čuva policija. Kad smo došli ovde u Centar za kulturnu dekontaminaciju, videli smo specijalne snage policije i to je za mene nešto vanredno. To je taj prvi, negativan utisak. Drugi, veoma pozitivan je što ovde vidim ljude koji žele normalan odnos između naše dve države, ljude koji žele da živimo naše živote kao susedi. Nema boljeg recepta nego da se to napravi kulturom,filmom, umetničkim instalacijama.”

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG