Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Minhenska bezbednosna konferencija: Zapad na prekretnici


Sa Minhenske bezbednosne konferencije, 2019.

Da li je fenomen "zapadnjaštva" u kontekstu sistema vrednosti ustuknuo pred jačanjem nacionalista i neliberalista u svetu? Ovo je ključno pitanje kojom će se baviti učesnici 56. Minhenske bezbednosne konferencije koja će od danas (14. februar) u nemačkom gradu okupiti više od 35 predsednika država i Vlada.

U diskusijama o pitanju geopolitičke bezbednosti učestvovaće i lideri Zapadnog Balkana - predsednik Kosova, Hašim Tači (Hashim Thaci) i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Oba predsednika najavila su da će u Nemačkoj imati niz bilateralnih susreta na marginama minhenskog skupa.

Dan uoči Konferencije, u četvrtak 13. februara, Vučić i Tači su se, u odvojenim susretima, već sastali sa specijalnim izaslanikom predsednika Sjedinjenih Američkih Država za pregovore Srbije i Kosova, Ričardom Grenelom (Richard Grenell).

Nakon sastanka Vučić je najavio da će u petak biti potpisan okvirni sporazum o uspostavljanju železničke linije između Beograda i Prištine, objavio je Glas Amerike (VOA).

Da će 14. februara doći do potpisivanja pisma namere o železničkom saobraćaju između Srbije i Kosova, nagovestio i Hašim Tači.

"Biće i ostalih novih sporazuma nakon dogovora o direktnoj avionskoj liniji između Prištine i Beograda. Angažujemo se oko železničkog saobraćaja između Kosova i Srbije", izjavio je predsednik Kosova nakon susreta sa Ričardom Grenelom u Minhenu.

U okviru konferencije, koja traje do nedelje 16. februara, učešće dvojice predsednika planirano je u okruglom stolu posvećenom Zapadnom Balkanu. Hašim Tači i Aleksandar Vučić i prošle godine su učestvovali na Minhenskom bezbednosnom forumu u okviru kojeg su govorili na panelu o bezbednosti u jugoistočnoj Evropi.

Svetska pozornica

Ove godine bezbednosna Konferencija u Minhenu u fokus stavlja pitanje snage Zapada. Kako je navedeno u godišnjem izveštaju objavljenom uoči početka skupa, postavlja se pitanje šta za svet znači situacija u kojoj Zapad pozornicu prepušta drugima u trenucima kada ne može da usaglasi zajednički strategiju. Navode se i primeri jačanja nacionalista i protivnika liberalizma u samim državama Zapada. U Evropi, u tom kontekstu, najpre se navodi primer premijera Mađarske Viktora Orbana.

"Mađarski premijer Viktor Orban predstavio se kao pionir u kritikovanju 'liberalne' Evrope, redefinisući 'hrišćansku demokratiju' kao suštinski 'neliberalnu demokratiju'. To na domaćem terenu za njega znači odbranu tradicionalnih porodičnih vrednosti protiv 'liberalne dekadencije' a na međunarodnom planu, prema Orbanu, neliberalne demokrate moraju da se suprotstave liberalnim elitama koje zagovaraju svet bez nacija i otvorena društva. Orban i drugi odbacuju liberalni internacionalizam i zagovaraju novi nacionalizam koji predstavljaju kao jedini način zaštite suvereniteta svojih nacija", navodi se u izveštaju ali i uz konstataciju da isti ti lideri, bez obzira na sve kritike i dalje "rado prihvataju novac Evropske unije za unapređenje svojih privatnih interesa".

'Putemkinova sela'

U okviru godišnjeg izveštaja organizatori Konferencije su se na neki način poigrali rečima analizirajući određene oblasti i države. Tako se uloga Rusije u svetu obrađuje kroz naslovom "Putemkinova sela" (Putemkin's State).

U analizi se zaključuje da je Rusija u 2019. godini, "odigravši dobro sa lošim kartama u rukama, ostvarila nekoliko diplomatskih pobeda".

"Uprkos tome što nije bilo značajne promene u spoljnoj politici Kremlja, protekla godina svedočila je ponovnom prijemu Rusije u Savet Evrope, isporuci ruskog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 članici NATO-a - Turskoj i učvršćivanju statusa Moskve kao moćnog aktera na Bliskom istoku", piše u izveštaju.

Na spoljnom planu naglašava se jačanje odnosa na relaciji Moskva – Peking. Rusija je, navodi se, "oživela prodaju oružja Kini", dok je prema podacima zvaničnog Pekinga, trgovinska razmena dve zemlje porasla za 27 procenata u 2018.

"Najveća prednost rusko-kineskog saveza čini se bliska lična veza sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koga ruski predsednik Vladimir Putin zove svojim 'dragim prijateljem', sa kojim se sastao oko 30 puta", piše u analizi Konferencije.

Kina: Sila koja se meša

Govoreći o Kini, autori bezbednosnog izveštaja podsećaju da je kabinet predsednika Kine, Si Đinpinga (Xi Jinping) u julu 2019. objavio nezvaničan dokument u kome je osudio "rastući hegemonizam, politiku moći, jednostranost" i provokacije SAD, kako se navodi, uz jasnu poruku da je "Kina je spremna da uzvrati".

"Pored vojnog hardvera, skokovi koje Kina čini u drugim tehnološkim sferama takođe se osećaju širom sveta. U 2019. godini dovršila je prestižne svemirske projekte i utvrdila svoj položaj kao pionirska svemirska sila. Naglašavanje kineske superiornosti u novim tehnologijama poput veštačke inteligencije, kvantnog računanja i tehnologije povezivanja uzrokovalo je zabrinutost na Zapadu i intenzivnu raspravu o tome kako balansirati između bliskih ekonomskih veza sa Kinom naspram ratućih bezbednosnih pitanja", navodi se u Minhenskom izveštaju.

Sve veći izazovi 'kineskog zmaja'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:53 0:00

Dodaje se, takođe, da Peking kontinuirano izvozi tehnologiju namenjenu nadzoru, te da postoji "rastuća zabrinutost da budućnost sa sobom nosi tehnološku podelu sveta na one koji operišu koristeći zapadnu tehnologiju i na one koji to čine uz kinesku".

Konstatuje se i da se zvanična Kina na unutrašnjem planu suočava sa sve većim otporom centralizaciji koju nameće Si Đinping.

"Kina je u 2019. zabeležila najniži privredni rast u poslednjih trideset godina, boreći se da ostane u toku sa rastom nivoa duga i demografskim promenama. Ukoliko nova politička rigidnost uslovi dalji pad, nezadovoljstvo se može povećati", zaključuju organizatori Konferencije.

Evropa: Takmičenje za Evroviziju

Još jedna igra reči. Ovoga puta za Evropu. Zaključuje se da se debata o strateškom pravcu Evrope "zakuvala" tokom 2019.

"U uslovima sve veće konkurencije moćnih sila i rastućeg rizika da se nađe u unakrsnoj vatri, Evropa žustro polemiše na koji način može da utvrditi svoju poziciju kao globalni igrač. Sposobnost Evrope da održi svoju bezbednost i prosperitet i vodi nezavisnu spoljnu politiku već se dovodi u pitanje na raznim frontovima", navodi se u izveštaju i u tom kontekstu dodaje da predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) uporno upozorava da će, ako ne nauči jezik moći, Evropa "geopolitički nestati" ili će, pak, drugi odlučivati o njenoj sudbini.

SAD - podeljena država

Autori bezbednosnog izveštaja smatraju da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp (Trump) već ostavio dugoročan uticaj na američku spoljnu politiku, oslanjajući se na, kao kažu, solidnu podršku i među biračima i u Republikanskoj partiji.

O ulozi SAD u odnosu na krizna žarišta u svetu, u izveštaju se citira ocena američkog istoričara Hala Brandsa koji je Trampovu spoljnu politiku opisao kao seriju "nepromišljenih izbora, loših dogovora i opasnih provokacija".

"Napori SAD-a da reše najveći izazov po svoj nacionalni interes, a to je Kina, su dobar primer za to. Suprotno prvobitnoj tvrdnji Trampa da su ’trgovinski ratovi dobri i laki za dobijanje’, neverovatna razmena recipročnog povećanja tarifa smanjila je globalnu ekonomsku proizvodnju za 0,8 odsto u 2019.", navodi se u izveštaju procena Međunarodnog monetarnog fonda.

Ko će učestvovati?

U najavi konferencije navedeno je da će se od 14. do 16. februara u Minhenu okupiti više od 500 učesnika. Pored predsednika država i vlada, u raspravi o bezbednosti učestvovaće više od sto ministara spoljnih poslova i odbrane.

Kako se naglašava, prvi put na ovom skupu pojaviće se francuski predsednik Emanuel Makron i premijer Kanade Džastin Trudo (Justin Trudeau).

Među zvaničnicima sa spiska učesnika su i državni sekretar SAD Majk Pompeo, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi. Ispred bezbednosnih međunarodnih organizacija očekuje se dolazak generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i Interpola Jirgena Štoka. Iz Rusije je najavljen dolazak ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. U okviru bezbednosti digitalne tehnologije najavljen je i dolazak prvog čoveka Fejsbuka (Facebook), Marka Cukerberga.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG