Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Rizik od tursko-ruskog sukoba u Siriji


Stanovništvo napušta okolinu Alepa pred sirijskom vojskom
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:01 0:00

Stanovništvo napušta okolinu Alepa pred sirijskom vojskom

Najmanje 52 hiljade ljudi je izbeglo iz Idliba u Siriji u poslednjih pet dana zbog sve žešćih sukoba turskih i snaga predsednika Bašara el Asada, koje podržava Rusija.

Od decembra je iz ove regije izbeglo 700 hiljada lica, što je najveće pomeranje stanovništa u devetogodišnjem ratu u ovoj zemlji, saopštile su Ujedinjene nacije (UN).

Postoji opasnost od produbljivanje humanitarne katastrofe s obzirom da sukobi ne jenjavaju. Istovremeno, situaciju u Siriji komplikuje i mogućnost oružanog sukoba Turske i Rusije koje poslednjih godina sve bliskije sarađuju.

Mnoge izbeglice žive u šatorima blizu turske granice i, kako javlja „Njujork tajms“ (The New York Times), ima slučajeva preminule dece od hladnoće.

Teška humanitarna situacija

Portparol Ureda UN u Siriji Dejvid Svenson (David Swanson) izjavio je da ljudi beže uglavnom noću – u kamionima ili pešice.

“Oni odlaze ka severu ne znajući gde će pronaći skrovište. Neki pokušavaju da se smeste kod domaćeg stanovništva, u kampovima, napuštenim zgradama, školama, džamijama. Neki su na otvorenim na hladnoći, drugi u svojim vozilima i svi su tamo blokirani”, kazao je Svenson za Rojters.

Deo ljudi se sklonio i u sam grad Idlib, u kome je već našlo utočište nekoliko desetina hiljada izbeglica iz drugih krajeva Sirije. Ovaj grad ima 700 hiljada stanovnika. Idlib kontrolišu opozicione snage, a neke od njih podržava Turska.

Turska, u kojoj je već pronašlo utočište 3,5 miliona izbeglica, pribojava se da bi uspeh sirijske ofanzive mogao da izazove egzodus još skoro tri miliona ljudi, među njima i 10 hiljada naoružanih boraca iz Idliba, od kojih su neki povezani sa Al kaidom.

Ofanziva sirijskih snaga

Idlib je trebalo da bude jedna od četiri zona “deaskalacije” sukoba koja je dogovorena između Sirije i Turske. Međutim, prema tvrdnji Rusije, primirje je prekinuto jer Turska nije ispunila obavezu da obuzda pobunjenike u Idlibu povezane sa militantnom Al kaidom. Moskva je uzvratila podrškom Asadovim snagama da zauzmu Idlib.

Sukobi su intenzivirani u utorak kada je Ankara reagovala na ofanzivu trupa sirijske vlade u kojima je poginulo 13 turskih vojnika u prethodnih 10 dana.

Damask i Moskva ističu da je cilj njihovih operacija proterivanje islamskih militanata iz njihovog poslednjeg utočišta, dok Ankara tvrdi da su meta, zapravo, civili.

Uprkos artiljerijske podrške turskih trupa opozicionim snagama u Idlibu, nisu još u potpunosti zaustavile napredovanje sirijskih snaga koje su, uz podršku proiranskih milicija i ruske avijacije, u utorak osigurale kontrolu strateški važnog auto-puta Damask-Alepo.

Ograničene turske opcije

Turska je uspostavila u Idlibu 12 posmatračkih punktova kao deo sporazuma sa Rusijom i Iranom iz 2018. kako bi se osigurao mir.

Ankara je poslala u ovu regiju u februaru konvoj od pet hiljada vojnika, uključujući i tenkove i radare da bi ojačala svoju poziciju.

“Ukoliko naši vojnici pretrpe najmanju povredu na posmatračkom puntku ili drugim mestima, objavljujem da ćemo gađati režimske snage svuda, bez obzire na granice Idliba ili sadržaja sporazuma iz Sočija,” izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan.

U udarima turskih snaga poslednjih dana poginulo je nekoliko desetina sirijskih vojnika.

Burhanetin Duran, direktor of SETA, uticajnog turskog provladinog istraživačkog centra, ističe da je Ankara spremna da pojača svoje vojno prisustvo kako bi osigurala stvaranje “zone bezbednosti” barem u delu Idliba.

“To označava prelaz sa držanja posmatračkih punktova na držanje teritorije. Turska namerava da pokaže Asadau da ne može da zauzme Idlib i pošalje milione sirijskih izbeglica preko granice (u Tursku),” napisao je Duran u turskom dnevniku na engleskom “Dejli Sabah”.

Turska je već uspostavila “zonu bezbednosti” u blizini svoje granice u severnoistočnom delu Sirije, koji je zauzela u oktobru nakon povlačenja američkih trupa.

Međutim, turske opcije su ograničene na severozapadu Sirije, gde se nalazi Idlib.

Naime, Rusija kontroliše u tom delu vazdušni prostor i turske snage ne mogu da zaustave sirijske snage, ističe Asli Ajdintasbas, analitičarka Evropskog saveta za spoljne odnose (European Council for Foreign Relations).

Stoga, bez obzira na žestoku retoriku, Erdoan nastoji da postigne kompromis tamo gde je nužno. Tako je zatražio povlačenje sirijskih snaga da se povuku na prethodne pozicije, ali im je produžio rok do kraja februara.

Turska šalje dodatnu vojsku u sirijsku provinciju Idlib
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:54 0:00

Rizik od stvaranja sirijske "Oblasti Gaze"

Osim sprečavanja egzodusa izbeglica na svoju teritoriju, Turska želi da sačuva kontrolu nad što većim delom Sirije kako bi osnažila svoju poziciju u pregovorima o novom ustavu i političkom rešenju, ističe Salih Jilmaz, čelnik Instituta za ruske studije sa sedištem u Ankari.

Moskva traži momentalno razoružanje pobunjenika u Idlibu, ali Turska ističe da je to moguće tek nakon političkog dogovora o budućnosti Sirije.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da čak iako Turska ostvari to što želi, rizikuje da se zaglibi.

Naime, sigurnosna zona na severozapadu Sirije omogućiće vlastima u Ankari veoma uski deo teritorije na kome će živeti uglavnom izbeglo stanovništvo iz Idliba, smatra Soner Čaptaj (Cagaptay), direktor istraživačkog programa za Tursku na vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politiku.

“Onda imate sirijsku verziju oblasti Gaze – sa velikim broja stanovnika na teritoriji ne većoj od Roud Ajlenda,” dodaje Čaptaj.

Cena održavanja “zone bezbednosti” na severoistoku Sirije dužine oko 170 kilometara, već se pokazalo previsokom za Tursku, piše “Njujork tajms”.

Naime, njen cilj je da posluži kao tampon protiv kurdskih snaga, koje Turska doživljava kao pretnju. Međutim, od njenog uspostavljanja česti su napadi bombama automobilima i postavljanje eksplozivnih naprava na putu. Takvi incidenti se dešavaju najmanje jedanput mesečno u oblasti pod turskom kontrolom, uključujući i u utorak u Afrinu, kada je poginulo četvoro civila.

Kritike iz Moskve

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da njegova zemlja ostaje privržena sporazumu sa Ankarom, ali da su za nju neprihvatljivi napadi militanata iz Idliba.

“Turska strana je preuzela na sebe obavezu da neutrališe terorističke grupe u Idlibu. One napadaju sirijske snage i naša vojna postrojenja,” dodao je Peskov.

Ruska delegacija je doputovala u subotu u Ankaru, ali je otišla u utorak bez konkretnog dogovora.

Američke snage se povlače sa severa Sirije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:37 0:00

Erdoan i ruski predsednik Vladimir Putin složili su se tokom telefonskog razgovora da će dve strane nastaviti kontakte u vezi sa situacijom u Siriji.

Asli Ajdintasbas smatra da su nerealna očekivanja Ankare da će Moskva posredovati kod Bašara el Asada u cilju zaustavljanja sukoba. Ona podseća da je poslednje primirje, koje je dogovoreno uz posredovanje Rusije, trajalo svega tri dana.

Tako su Putin i Erdoan obavili pomenuti telefonski razgovor nekoliko sati nakon što su sirijske snage zauzele auto-put Damask-Alepo.

Udaljavanje Rusije i Turske

Ovakva situacija može vodi ka produženom sukobu i izmicanju situacije kontroli, ocenjuje “Tajms” (Times).

Tako ruska avijacija gađa ciljeve u neposrednoj blizini turske vojne kolone koja ulazi u Siriju, javlja Rojters.

Postoji rizik da od zahlađenja odnosa koji su stalnom usponu nakon 2015. kada je turska avijacija oborila ruski avion na granici sa Sirijom.

Tako je Ankara 2019. nabavila preuzela deo ruskog raketnog sistema S-400, uprkos protivljenju njenih saveznika u NATO savezu. Takođe, pregovara o kupovini ruskih borbenih aviona nakon što je suspendovana iz zajedničkog programa razvoja aviona F-35 u kome ključnu ulogu imaju SAD.

Erdoan je proglasio odnose sa Rusijom “strateškim” što ga može prilično koštati u odnosima sa SAD-om, ocenjuje “Njujork tajms”.

Međutim, osim nesuglasica u Siriji, interesi Moskve i Ankare sukobljavaju se u poslednje vreme i u Libiji, jer podržavaju suprostavljene strane.

Istovremeno, Turska je kritikovala rusku aneksiju Krima i potpisala je ugovor o snabdevanju Ukrajine vojnim dronovima za borbu protiv proruskih separatista na istoku te zemlje.

Deo te sve zapaljivije retorike je i Erdoanova pretnja da će otvoriti rutu ka Evropi za izbeglice koje teže da je se domognu. Putin je pak obećao da će dozvoliti povratak izbeglica u Siriju u zamenu za priznanje legitimnosti Asadovog režima od strane Evropske unije.

Međutim, pitanje je koliko je to verodostojno, s obzirom da se sirijski predsednik, poreklom alavit, protivi povratku izbeglih sunita, koji su većinsko stanovništvo u zemlji.

Na potezu je i NATO, čiji je Turska član, da li će prihvatiti njen zahtev da interveniše. Američki državni sekretar Majk (Mike) Pompeo osudio je sirijske napade na “našeg NATO saveznika a Džejms Džefri (James Jeffrey), američki izaslanik za Siriju, opisao je poginule turske vojnike kao “mučenike”.

No, to ne znači da će nužno i stići zapadna pomoć. “Tajms” podseća da je Severnoatlantska alijansa razmestila 2012. godine šest raketnih baterija duž tursko-sirijske granice, ali ih je povukla 2015. uprkos protivljenju Ankare.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG