Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lažnim vestima i protestima protiv migranata


Migranti u Beogradu, decembar 2019.

Mashal iz Avganistana u Beogradu je dve nedelje. Na put ka Nemačkoj, u kojoj mu je porodica, pošao je pre četiri meseca. Došao je preko Irana, Turske, Grčke i Makedonije.

Dok traži način da pređe čvrsto čuvanu granicu ka Mađarskoj ili Hrvatskoj i da nastavi dalje, spava ispod jednog od beogradskih mostova ili na klupi, u parku.

Upravo poslednjih nedelja, ta mesta noću obilaze samozvane "narodne patrole", grupe mladića sa crnim kapuljačama na glavama koje presreću migrante i obaveštavaju ih da im "zabranjuju kretanje", te prete da će "imati problema" ukoliko neko napadne "srpske žene i muškarce".

Protesti protiv migranata

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je o "narodnim patrolama" obavestilo Tužilaštvo, a jedan od organizatora saslušan je u policiji.

Uprkos tome, na društvenim mrežama se pojavljuju novi snimci presretanja migranta. Poslednji je objavljen 1. marta.

Istog dana, u Požarevcu, gradu na oko 80 kilometara istočno od Beograda, održan je protest protiv migranata na kome je, sa improvizovane bine – kamiona, jedan od organizatora najavio da će protestovati i ispred zgrade vlade Srbije u Beogradu.

Lažne vesti kao strategija

Pred okupljenima u Požarevcu je, kako se može videti na snimku koji su objavili, između ostalog rečeno i da je Srbija, potpisivanjem Sporazuma iz Marakeša, "prihvatila da se u njoj, do 2025. godine, naseli 700 hiljada migranata".

U Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije ističu da je u pitanju lažna vest.

"Globalni sporazum o sigurnim, redovnim i regularnim migracijama (koji je potpisan u decembru 2018. godine, dod. aut.), ne sadrži nikakvu odrednicu kojom bi 700 hiljada migranata moglo da bude naseljeno u Srbiji. Pomenuti sporazum sadrži 23 proklamovana cilja čijim bi se ispunjavanjem zaustavile iregularne migracije i poboljšala kontrola i upravljanje regularnim migracijama", stoji u pisanom odgovoru koji smo dobili od Komesarijata.

Upravo širenje takvih dezinformacija podstaklo je strah kod stanovništva, najpre u pograničnim gradovima kroz koje migranti prolaze već pet godina i u kojima, baš kao ni u ostatku Srbije, od tada do danas nisu zabeleženi veći incidenti.

Služeći se montiranim video snimkom koji je zbog govora mržnje uklonjen sa portala Youtube, Facebook grupa pod nazivom "Udruženi građani Subotice" pozvala je na sredinom februara na protest koji je potom, 29. februara, i održan u tom gradu na krajnjem severu Srbije, na granici sa Mađarskom.

Okupljeni su uzvikivali "Nećemo migrante", a na početku kolone koja je prošetala Suboticom bio je istaknut transparent "Stop migrantima, Migrants go home".

Prethodno su iz Šida stigle fotografije ljudi sa četničkim obeležjima, koje su humanitarni aktivisti međunarodne organizacije "No Name Kitchen" optužili za napad.

Ovoj organizaciji koja godinama unazad pomaže migrantima su malo potom na kombiju nepoznate osobe iscrtale kukaste krstove.

Bez reakcija na govor mržnje

Mnogo više primera pretnji je na internetu, na društvenim mrežama, gde se uz lažne vesti pojavljuju i pozivi na obračun sa migrantima.

Na Facebook stranici desničarske organizacije "Srbska čast" nedavno je objavljen poziv na proteste protiv migranata uz poruke poput "Migranti ruše pravoslavne crkve", da "siluju žene i ćerke". Komentari ispod te objave, obiluju govorom mržnje, pa i pretnjama.

"Sve te stvari o kojima možete da čitate na Facebook-u, na to niko ne reaguje", kaže Gordan Paunović iz "Info Parka", nevladine organizacije koja u Srbiji pruža pomoć izbeglicama i migrantima, istakavši da bi to trebalo da učini odeljenje tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Paunović kaže i da je cilj migranata da što pre prođu kroz Srbiju i da se trude da izbegavaju incidente sa lokalnim stanovništvom, pa da iz tog razloga i nije bilo incidenata van oblasti remećenja javnog reda i mira i sitnijih krađa, koji su, kako kaže, mogli da se reše efikasnim delovanjem policije.

"Baš kao što bi", dodaje, "trebalo da se spreči i širenje lažnih vesti koje uznemiruju građane", dodaje Paunović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem februara je najavio veće prisustvo policije u Šidu, mestu na granici sa Hrvatskom, kako bi, kako je rekao, u tom gradu obezbedili red i mir nakon "više slučajeva upada migranata u kuće i na imanja".

Na društvenim mrežama je veliki broj lažnih vesti, ali i pretećih poruka usmerenih ka migrantima
Na društvenim mrežama je veliki broj lažnih vesti, ali i pretećih poruka usmerenih ka migrantima

Dezinformacije šire desničarski portali

"Postoji čitav niz desničarskih portala koji su vrlo malih kapaciteta i vrlo opskurnih sadržaja koji šire dezinformacije o migrantima", rekao nam je Stefan Janjić, urednik novosadskog portala Fakenews tragač koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti.

"Dezinformacije se kreću od nekih zaista potpuno apsurdnih - poput recimo vesti da su u Vrnjačkoj Banji pojeli sve pse, pa do nekih dezinformacija u koje je lakše poverovati o nekim izvršenim zločinima, silovanjima, napadima… Ono što nama komplikuje poziciju jeste činjenica da vi za većinu tih vesti koje se bave zločinima morate da imate i informaciju od Ministarstva unutrašnjih poslova, a te informacije dosta sporo stižu i vi ne možete da demantujete dezinformaciju ukoliko nemate informaciju od MUP da li je opisano krivično delo zaista i počinjeno", rekao je Janjić, istakavši da se takve lažne vesti istovremeno i veoma brzo šire.

"Ta histerija koja u sebi sadrži i ogroman nivo ksenofobije porasla je do tog nivoa da se veoma lako šire sadržaji iz drugih zemalja i da se predstavljaju kao da su se desili u Srbiji ili se šire sadržaji, vesti od pre osam ili 10 godina koje se predstavljaju kao aktuelne. Imali smo slučaj veoma viralne vesti koja je uključivala kolaž slika 12 ranjenih žena. Uprkos tome što je pisalo da su te žene žrtve migrantskih napada u Evropi, ispostavilo se da ni jedna od njih nije žrtva migranata već saobraćajnih nesreća, porodičnog nasilja, policijskog nasilja…", kaže Janjić i dodaje da se čini da "čitaoci imaju veoma slabu kritičku distancu".

"Čim vide sadržaj koji se tiče migranata, aktivira se sistem predrasuda i zbog toga tako lako poveruju", dodaje Janjić.

Antimigrantska retorika u politici

Antimigrantska retorika prisutna je istovremeno i u politici, a u njoj prednjači politički pokret Dveri, koji je deo opozicionog Saveza za Srbiju.

Njihov lider, Boško Obradović objavio je Youtube snimak na kome govori kako će migranti "okupirati Srbiju", što je ilustrovao koristeći čašu čiste vode koju je mešao sa nepoznatom tečnošću tamne boje.

Istovremeno, došao je i u konflikt sa vlastima, jer je, povodom aktuelne krize na grčko-turskoj granici, pozvao vojsku i policiju da, kako je rekao, "preuzmu vlast" i "zaštite državne granice od migranata".

Zbog te izjave Ministarstvo odbrane je protiv njega 4. marta podnelo krivičnu prijavu za "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je dan kasnije da "Srbija neće biti", kako se izrazio "parking za migrante", ali da zatvaranje granica u ovom trenutku nije potrebno. Takođe je rekao da ne može da razume antimigrantsku histeriju.

"Šta god se bude desilo u Srbiji, takav odnos prema ljudima nikada neće prihvatiti, već će se boriti protiv "istinski fašističkih izjava u društvu", rekao je Vučić.

Kampanja koja ne donosi poene

Za razliku od nekih evropskih zemalja, ukazuje istovremeno politikolog Boban Stojanović, kampanja usmerena protiv migranata, u Srbiji neće doneti političke poene.

"Pre svega jer verujem da je veliki deo biračkog tela svestan činjenice da je Srbija samo tranzitna zemlja, za razliku od nekih zemalja Evropske unije koje znaju da veliki broj migranata želi da se nastani kod njih i gde je 'podno tle' za populizam i desničare da probaju da na toj temi osvoje veći broj glasova", kaže Stojanović i dodaje da pokušaj političkog profitiranja na ljudima koji beže od rata "nije ni pogodno, ni normalno".

"Tim ljudima bi trebalo pokazati solidarnost i razumevanje", ističe Stojanović.

Mashal iz Avganistana potvrđuje da nema nameru da se zadržava u Srbiji, uz napomenu da su njegovi problemi veći od rastuće netrpeljivosti u zemlji u kojoj je trenutno zaustavljen.

"Brine me samo da me neko ne pokrade", kaže Mashal čija je cela imovina trenutno smeštena u jedan ranac.

Gordan Paunović iz "Info Parka" dodaje da je od političara i krenula antimigrantska kampanja koja je sada izrazito naglašena, kao i da na njih nije bilo reakcija. Potom su, dodaje Paunović, za njima krenule formalne i neformalne desničarske grupe.

"Pokušavaju da se nametnu, da preuzmu poziciju lidera te neke identitetske, nacionalističke politike", kaže Paunović i izražava bojazan da to neće prestati i da će antimigrantska retorika biti prisutna i tokom predizborne kampanje.

U Srbiji su 4. marta raspisani parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori koji će biti održani 26. aprila.

Zaustavljeni na 'Balkanskoj ruti'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:34 0:00

Posledice netrpeljivosti koja se oseća prema migrantima, kako upozorava Gordan Paunović, mogu biti urušavanje sistema odgovora na migracije koji je Srbija formirala od 2015. godine do danas, a koji ocenjuje kao solidan.

U Srbiji je trenutno, prema podacima policije, oko 6.000 migranata. Većina je smeštena u neki od 17 centara kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice.

Oko 700 ljudi je trenutno van tih centara, mahom u pograničnim područjima prema Mađarskoj ili Hrvatskoj.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG