Srbija za sada ne odgovara na ponovljenu urgenciju Crne Gore za izručenjem Svetozara Marovića, kako bi u toj zemlji služio kaznu po presudi za finansijske malverzacije.
Zahtev je upućen 12. aprila nakon što se poslednji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore i nekada drugi čovek Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića našao na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog korupcije.
Svetozar Marović već šestu godinu boravi u Beogradu, iako crnogorske vlasti uporno traže njegovo izručenje.
Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li će nakon sankcija SAD odgovoriti na ponovljene urgencije Podgorice.
Na pozive RSE nije odgovorio ni Marovićev advokat Zdravko Begović.
Američki državni sekretar Antony Blinken objavio je 11. aprila da je ta zemlja preduzela akcije kako bi sankcionisala aktere na Zapadnom Balkanu "zbog destabilizujućih i koruptivnih aktivnosti".
Po objavljivanju sankcija, ambasada SAD u Podgorici pozvala je Marovića da se vrati u Crnu Goru i "suoči se sa posledicama svojih aktivnosti zbog kojih je pravosnažno osuđen".
Nakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, Svetozar Marović je umesto na odsluženje kazne polovinom 2016. otišao u Beograd zbog navodnog bolničkog tretmana. Od tada se nije vraćao u Crnu Goru.
Zašto Srbija ne izručuje Marovića?
Od bekstva Marovića, iz Podgorice je u Beograd stiglo više zahteva i urgencija za njegovo izručenje, ali Srbija ni na jedan nije reagovala.
Za razliku od njegovih advokata koji su poručivali da se Marović leči od depresije i da zato ne može biti izručen, vlast u Beogradu nikada nije dala zvanično objašnjenje ignorisanja zahteva iz Podgorice.
Krajem aprila 2019. godine Ministarstvo pravde je za RSE potvrdilo da je primilo zahtev Crne Gore za izručenje Svetozara Marovića, kao i zahtev da njegov sin Miloš kaznu na koju je osuđen u Kotoru izdržava u Srbiji.
"Ministarstvo pravde Republike Srbije će dobijene zahteve zajedno sa propratnom dokumentacijom proslediti nadležnom sudu na dalje postupanje", navelo je tada Ministarstvo.
Crna Gora nije dobila nikakvu povratnu informaciju.
'Komplikovano pitanje'
Kada je bivša vlast koju je predvodila Demokratska partija socijalista (DPS) smenjena posle izbora, obnovljeni zahtev za izučenje Marovića Srbiji je uputila i nova Vlada Crne Gore, odmah po formiranju u decembru 2020.
Zahtev je tokom prve zvanične posete Beogradu u novembru 2021. godine ponovio i tadašnji premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić.
"Izručenje Marovića svakako ostaje prioritet za našu vladu", rekao je Krivokapić posle razgovora sa premijerkom Srbije Anom Brnabić 3. novembra.
Brnabić je odgovorila da ne postoji "neki konkretan pravni ili politički razlog" što Marović nije izručen, te da se "nije bavila tim slučajem".
"Moram da proverim sa našim pravosudnim organima o čemu se tu radi. To je do nadležnih institucija, nije do mene kao predsednice Vlade", rekla je tada Brnabić.
Upitan zašto Srbija ne izručuje osuđenog bivšeg funkcionera DPS-a, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u martu 2021. takođe poručio da je to "pitanje za pravosudne organe", i dodao da je to "komplikovano".
"Mi smo tražili izručenja nekoliko lica koja su nam strahovito važna u istragama o organizovanom kriminalu. Ne biste verovali koliko je komplikovano", rekao je Vučić novinarima tokom otvaranja radova na putu u Beogradu.
Srbija i Crna Gora su još 2010. godine potpisale Sporazum o izručenju koji predviđa međusobnu ekstradiciju državljana osumnjičenih za teška krivična dela koja uključuju organizovani kriminal i korupciju.
Iz Ministarstva pravde Crne Gore je nakon ponovljene urgencije 12. aprila saopšteno da "čudi" izostanak odgovora Beograda jer se međunarodna saradnja u ostalim krivičnim predmetima sa Srbijom odvija "pravovremeno i efikasno".
"Presedan je da se zahtjev za izručenje ponavlja u periodu kraćem od pola godine, s obzirom da je molba sa urgencijama više puta obnavljana, ali da nije bilo odgovora", saopštilo je crnogorsko Ministarstvo.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je 12. aprila da Srbija ne izvršava svoje obaveze iz međunarodnog ugovora.
Za šta je osuđen Svetozar Marović?
Nekadašnji visoki funkcioner DPS-a uhapšen je decembra 2015. godine po optužbama za korupciju.
Godinu dana kasnije osuđen je na tri godine i deset meseci zatvora zbog višemilionskih malverzacija u rodnoj Budvi.
Pušten je iz pritvora u maju 2016. nakon što je priznao krivicu da je bio vođa kriminalne grupe.
Uz zatvorsku kaznu, naloženo mu je da državi plati odštetu od 1,1 milion evra i da 100.000 evra da u humanitarne svrhe.
Novac nije uplatio, niti se pojavio na izdržavanju zatvorske kazne.
Po njenom izricanju Marović je polovinom 2016. pobegao u Srbiju. Osim infomacija o lečenju koje su davali njegovi branioci, nije poznato čime se bivši crnogorski zvaničnik trenutno bavi.
U Beogradu je i njegov sin Miloš, koji je takođe kao član kriminalne grupe u Crnoj Gori osuđen na jedanaest meseci zatvora i novčanu kaznu od 385.000 evra.
On je u međuvremenu dobio srpsko državljanstvo, a novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) objavili su decembra 2020. da je mlađi Marović ušao u posao proizvodnje malina i postao vlasnik zemljišta u Srbiji vrednog više od milion evra.
Miloš Marović je novčani deo kazne izmirio, a po dobijanju državljanstva zatražio je da u Srbiji služi zatvorski deo. Međutim, u septembru 2020. godine je ta kazna zastarela.
Isto se dogodilo i sa jednogodišnjom kaznom zatvora za njegovog oca, koja je bila zamena za novčani deo koji nije platio.
Zastara je nastupila krajem juna 2021, ali je i dalje je aktivna glavna presuda Višeg suda u Podgorici kojom je Marović osuđen na kaznu zatvora od tri godine i devet meseci.
Ko je Svetozar Marović?
Od predsednika državne zajednice do begunca od zatvorske kazne, od pobednika svih izbora do osuđenika koji je priznao da je šef organizovane kriminalne grupe.
Svetozar Marović bio je jedan od osnivača Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, koja je tri decenile vladala Crnom Gorom.
Tokom devedesetih se sa Đukanovićem suprotstavio režimu predsednika tada zajedničke države (Savezne Republike Jugoslavije) Slobodana Miloševića u Beogradu.
Ipak, pre toga je početkom rata u Jugoslaviji 1991. godine podržavao akcije nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), a ostao je upamćen i kao autor krilatice "rat za mir" u periodu napada JNA na hrvatski grad Dubrovnik.
Raspadom Jugoslavije i formiranjem Državne zajednice Srbije i Crne Gore bio je njen prvi i poslednji predsednik od 2003. do 2006. godine, kada je referendumom odlučeno da Crna Gora postane suverena država.
Ostao je u vrhu DPS-a, kao drugi čovek u hijerarhiji sve do hapšenja gotovo svih njegovih prijatelja, poslovnih saradnika i čelnika Opštine Budva zbog korupcije i zloupotrebe službenog položaja. Na koncu je i sam uhapšen. Pušen je iz zatvora nakon sporazumnog priznanja krivice, posle čega je napustio Crnu Goru.
Nakon prebega u Srbiju, Marović se prvi put pojavio u javnosti uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori avgusta 2020. godine na kojima je DPS izgubila vlast.
Uključivši se uživo preko Instagram profila odbeglog crnogorskog biznismena Duška Kneževića, Marović je optužio rukovodstvo DPS-a za korupciju, nepotizam i autoritarnost, a predsednika Crne Gore Mila Đukanovića za lažiranje procesa protiv njega i njegove porodice.
Tadašnji specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić demantovao je Marovićeve optužbe nazivajući ih propagandom.
Facebook Forum