Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ker Lindzi: Ključni trenutak u pregovorima Srbije i Kosova


Postoje naznake da bi dve strane mogle biti voljne da iznesu pitanje o nekoj vrsti korekcije granice, smatra Lindzi

Predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, sastaju se 7. septembra u Briselu na još jednoj rundi dijaloga, od koje se i u Beogradu i u Prištini očekuje mnogo, baš kao i na severu Kosova, regiji sa većinskim srpskim stanovništvom, gde Vučić putuje pravo iz Brisela.

Šta će u petak u Briselu tačno biti na stolu, nije poznato, a dva predsednika su iznela različite prioritete. Ipak, ono što analitičari očekuju jeste da će razgovorom dominirati jedna tema – rešenje koje bi obuhvatalo neku vrstu promene granice.

"Stiče se utisak da se možda zaista nalazimo u ključnom trenutku", rekao je za Radio Slobodna Evropa Džejms Ker Lindzi (James Ker Lindsay), profesor političkih nauka na londonskom Univerzitetu Sent Meri pred Vučićev i Tačijev put u Brisel.

Precizne teme nisu saopštene, a poruka EU koja moderira razgovorima jeste da će se razgovori voditi "u kontekstu nastavka dijaloga o normalizaciji odnosa", te da se moraju "primeniti i svi prethodno postignuti dogovori".

Ono o čemu se međutim učestalo govori, jeste rešenje koje bi obuhvatalo razgraničenje kako ga naziva Vučić, odnosno korekciju granice o kojoj govori Tači.

Šta bi to tačno podrazumevalo, nije još uvek jasno, a predsednik kosovskog Odbora u Skupštini Srbije i funkcioner Vučićeve Srpske napredne stranke Milovan Drecun izjavio je da bi se više moglo znati nakon dijaloga u petak, a tokom posete predsednika Srbije Kosovu koja počinje dan kasnije.

Upravo će rešenje koje zagovaraju Vučić i Tači, mada ga različito nazivaju, prema mišljenju Ker Lindzija, biti i glavna tema u razgovoru dvojice predsednika.

"Ne znamo šta će tačno u petak biti na stolu, ali smo u prethodnim nedeljama dobili brojne naznake da bi dve strane mogle biti voljne da iznesu pitanje o nekoj vrsti korekcije granice, kao dela sveobuhvatnog dogovora o rešenju spora Beograda i Prištine. Očigledno je na to usmerena većina pažnje u ovom trenutku, na tu korekciju granice. To bi bio veliki potez ukoliko bi se izveo i, očigledno, nešto što izaziva dosta nervoze na raznim stranama. Ali, čini mi se da će to i signalizirati da li će to biti deo finalnog paketa ili ne", rekao je Lindzi.

Vučić je u poslednjih godinu dana više puta pozivao na, kako je navodio, realnost, ili da se drugim rečima "glava ne zabija u pesak", a od njega se čula i sugestija da je vreme da se "Srbija oslobodi mitova"... Istovremeno često ponavlja i da nije optimista kada je u pitanju postizanje dogovora, kao i da je mnogo pitanja i dalje otvoreno.

Tako je i pred najnoviju rundu dijaloga, uz ocene da je "vreme da Beograd i Priština preuzmu odgovornost" i da "vremena za gubljenje nema" Vučić rekao i da "Priština ne želi da razgovara o pitanjima od ’suštinskog značaja’", među kojima je naveo postizanje dogovora o Zajednici srpskih opština, statusu severa Kosova, kao i za obe strane značajnog jezera Gazivode koje se 70 odsto prostire na teritoriji severnog Kosova, a 30 odsto u Srbiji.

Prethodno je Hašim Tači rekao da o Mitrovici ili Gazivodama neće biti reči.

Uprkos poslednjim izjavama koje stižu iz Beograda i Prištine, Ker Lindzi navodi kako se "čini da dvojica lidera počinju da prepoznaju šta je zaista potrebno Srbiji i Kosovu, a to je konačna, u potpunosti dogovorena nagodba, kojom bi se zaista rešila sva otvorena pitanja između njih".

Najvažnije je, dodaje britanski analitičar, da postoji volja da se rešenje pronađe i da bi, ukoliko bi se finalni dogovor postigao, on morao da obuhvati, pa time i da reši, i sva ostala otvorena pitanja.

"Ukoliko bi Beograd i Priština postigli sveobuhvatan dogovor koji bi jednom za svagda rešio pitanje statusa Kosova u ’glavama Beograda’ i koji bi vodio ka punom članstvu Kosova u Ujedinjenim Nacijama, zapravo biste odmah rešili čitavu paletu problema u normalizaciji odnosa. Jednom kada bi Beograd priznao Kosovo i kada bi Kosovo postalo članica UN, mnoga od pitanja koja se tiču priznanja i prihvatanja bi jednostavno ’odletela kroz prozor’, više ne bi imala značaja. Dakle, mislim da je to prvo što treba istaći - da bi normalizacija bila kompletna ukoliko bi Srbija priznala Kosovo. Tako bi se ostvarili normalni međudržavni odnosi", rekao je Lindzi.

Prethodna runda političkog dijaloga Vučića i Tačija održana je u Briselu 18. jula. U Međuvremenu su se 25. avgusta sastali u Beču, uz prisustvo kancelara Austrije Sebastijana Kurca i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, a dan kasnije zajedno su govorili na panelu tokom Evropskog foruma u austrijskom Alpbahu.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG