Dostupni linkovi

Bez granica Srbije nema ni puta ka EU


Mapa zemalja bivše SFRJ koje pretenduju da budu deo EU na Balkanu

Ukoliko bi Srbija i Kosovo postigli dogovor o priznavanju međusobnih granica, Srbija bi stvorila uslove da lakše nego što se verovalo pre osam godina kada je ispunjavala Upitnik Evropske komisije, odgovori na ključno pitanje njenih evrointegracija - gde su joj granice?

Međutim, oko 400 kilometara granice sa Kosovom, koju zvanična Srbija (aktuelna vlast i sve ranije) naziva administrativnom linijom, nije i jedino nedefinisano granično pitanje na putu njenih evrointegracija. Srbija do danas nije uspela da pronađe model preciznog razgraničenja ni sa susedima nastalim raspadom Jugoslavije, pre svega sa dva.

“Ono što je kompleksno kod pitanja granice Srbije nije samo gde se nalazi granica sa Kosovom već i gde je granica sa Bosnom i Hercegovinom, gde se više puta pregovaralo o samoj granici i pomeranju granice, a naročito gde je granica sa Hrvatskom i gde se očekuju veliki problema u pregovorima“, ocenio je za RSE Dragiša Mijačić, direktor nevladinog Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i član Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, platforme u okviru koje se vodi dijalog između predstavnika vlade i civilnog društva o temama koje se tiču pristupanja Srbije EU.

Dragiša Mijačić
Dragiša Mijačić

Imajući u vidu slučaj Kipra koji ima granični spor sa Turskom i slučaj graničnog spora dve članice EU – Hrvatske i Slovenije, rešavanje granica jedno je od najvažnijih pitanja u procesu evropskih integracije jedne zemlje, ističe Mijačić.

„I svakako Srbija neće završiti proces evropskih integracija dok ne reši pitanje svojih granica“, dodaje Mijačić.

A to pitanje je u domaćoj javnosti prvi put postavljeno još kada je zvaničnicima Srbije uručen Upitnik Evropske komisije, presek stanja jedne zemlje koja pretenduje da otvori pregovore o članstvu u EU.

Odgovore je 31. januara 2011. godine tadašnjem evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu uručio tadašnji predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Mada pitanje granica u tom dokumentu nije bilo direktno navedeno, u delu Upitnika koji se odnosi na regionalna pitanja i međunarodne obaveze, Vlada Srbije je navela da u bilateralnim odnosima s Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom ima problema u vezi s razgraničenjem.

Odgovori na najteža pitanja - ona koja se odnose na Kosovo – davani su u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji kaže da je “Kosovo njen sastavni deo”, rekao je tada Božidar Đelić, koji je bio na funkciji potpredsednika Vlade, zadužen i za pitanja evrointegracija.

Sedam i po godina kasnije, kada dijalog Srbije i Kosova ulazi u takozvanu finalnu fazu koja bi trebalo da rezultira pravno obavezujućim sporazumom, pitanje – gde su granice Srbije – ponovo je aktuelno.

“Dozvolite da vas pitam gde su granice Srbije, a gde su granice Kosova? Jer, mi Kosovo u skladu sa našim Ustavom i Rezolucijom 1244 UN smatramo delom Srbije, a oni Kosovo smatraju nezavisnom državom. Gde su granice?”, pitao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u austrijskom Alpbahu tokom Evropskog foruma na kome je, zajedno sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, zatražio podršku EU za postizanje dogovora. Rešenje o kome predstavnici Beograda i Prištine sve intenzivnije govore jeste neki oblik promene granice.

Vučić i Tači traže podršku za rešenje za Kosovo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:33 0:00

Ipak, ni pitanje razgraničenja sa Hrvatskom nikako ne bi smelo da bude zapostavljeno, upozorava Dragiša Mijačić.

“Mislim da je pitanje granice sa Hrvatskom naročito teško iz više razloga. Jedan razlog je taj što je Hrvatska deo EU, a Srbija nije. Ako vidimo kako je bilo teško pitanje razgraničenja između Slovenije i Hrvatske u Piranskom zalivu i da i dan danas taj proces nije konačno završen, onda možemo pretpostaviti koliko će to biti kompleksno pitanje u fazama pregovora Srbije sa EU. Naročito, ako imamo u vidu odnose između vlade Republike Srbije i vlade Republike Hrvatske i zvaničnika i sa jedne i sa druge strane, mislim da će to pitanje biti jako, jako teško… Jedno od najtežih pitanja evropskih integracija Srbije”, kaže Mijačić.

Da bi se rešilo pitanje Kosova, pa time i definisale granice, biće neophodno izmeniti i Ustav Srbije koji trenutno Kosovo posmatra kao deo svoje teritorije. Koliko će to biti teško, zavisiće upravo od rešavanja pitanja Kosova, ističe Mijačić.

“Mislim da smo sada u nekoj završnoj fazi ili u nekom istorijskom momentumu kada može doći do nekog rešenja. Ukoliko se postigne neko rešenje na političkom nivou, svakako će to prejudicirati i promenu Ustava i ta pitanja će biti mnogo lakše rešavati u kontekstu evropskih integracija nego što je to slučaj sad. Ako ne dođe do rešavanja kosovksog problema, onda će ta pitanja ostati za neka nova vremena i biće ih jako teško rešavati”, rekao je direktor InTER-a.

Gde su vaše granice?
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:21 0:00

Prema rečima visoke predstavnice EU Federike Mogerini koja moderira u dijalogu Beograda i Prištine, sve strane su posvećene da se pregovori finalizuju do kraja mandata aktuelne Evropske komisije, što je u novembru 2019. godine. Kako je navela, još uvek nisu dotle stigli i i dalje je veoma teško, ali nije nemoguće.

„Sporazum na kome radimo će biti pravno obavezujući i rešiće sva otvorena pitanja“, rekla je Mogerini u Beču, nakon neformalnog sastanka Ministara spoljnih poslova Evropske unije i njihovih kolega sa Zapadnog Balkana i Turske, na kojem je Srbiju predstavljao šef diplomatije Ivica Dačić.

Aleksandar Vučić i Hašim Tači sastaće se u petak (7. septembra), u još jednoj rundi dijaloga u Briselu na najvišem nivou, a dva dana kasnije, u nedelju (9. septembra), Vučić će, kako je najavio, otići na Kosovo da razgovara sa tamošnjim Srbima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG