Evropska unija (EU) putem Evropskog investicionog fonda (EIF) obezbijedila je 12 miliona evra garantnih sredstava za kredite za mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini (BiH) koji će se plasirati putem komercijalnih banaka, kao podrška za prevazilaženje negativnih ekonomskih posljedica pandemije korona virusa.
Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske kaže da privrednici u ovom entitetu nisu upoznati da li su ova sredstva dostupna i pod kojim uslovima.
˝To su kreditne linije gdje evropske institucije obezbjeđuju sredstva bankama uz povoljnije kamatne stope, ali ne vidim neki poseban uticaj takvih projekata na stabilnost privrede u današnjoj situaciji˝, smatra Trivić.
Raiffeisen banka BiH ima potpisan garantni ugovor sa Evropskim investicionim fondom od 12 miliona evra, za pokriće kreditne izloženosti prema malim i srednjim preduzećim pogođenim pandemijom COVID-19.
Za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz banke navode da se ovo odnosi na trajni obrtni kapital do 36 mjeseci, te da je pojedinačni iznos po klijentu maksimalno 150.000 eura.
˝Da bi klijentu/pravnom licu banka odobrila kreditna sredstva, generalni uslovi koje klijent mora ispunjavati jesu, između ostalog, zadovoljavajući finansijski pokazatelji, zadovoljavajuća kreditna historija klijenta, te da klijent nema blokiran račun˝, navodi se u odgovoru Reiffeisen banke BiH za RSE.
Navode i da su dodatni uslovi koji klijent mora ispunjavati dokaz da je klijent pogođen pandemijom COVID-19, te da je to negativno uticalo na njegovo poslovanje.
˝Pri tome je potrebno da klijent popuni poseban upitnik banke, te konkretno navede negativne posljedice koje je pretrpio uslijed pandemije. Banka je već dobila određeni broj zahtjeva klijenata koji su pogođeni COVID-19 pandemijom. Sredstva osigurana ovom garantnom linijom raspoloživa su do 31.decembra 2020.˝, stoji u odgovoru za RSE.
Mala i srednja preduzeća preferiraju grantove EU umjesto kreditnih linija
Zvonimir Miletić, iz Centra za međunarodnu i saradnju sa EU fondovima Privredne komore Federacije BiH kaže da mala i srednja preduzeća više preferiraju grantove EU u odnosu na kreditne linije.
„Jer se radi o bespovratnim sredstvima u odnosu na kreditne linije, pa bile one i podržane od strane evropskih institucija. Kreditna sredstva i druga investicijska sredstva su teško dostupna i nose veliku premiju na rizik, zbog čega su jako skupa i predstavljaju veliki rizik za mala i srednja preduzeća da uđu u takve aranžmane za razliku od grantova iz EU fondova˝, ističe Miletić.
EU je izdvojila i 250 miliona evra makrofinansijske pomoći za BiH, za rješavanje posljedica pandemije virusa korona u obliku kredita, pod vrlo povoljnim uslovima, u okviru finansijskog paketa pomoći za Zapadni Balkan teškog tri milijarde evra.
BiH za razliku od ostalih država koje su uključene u program makrofinansijske pomoći, još nije potpisala Memorandum o razumijevanju na osnovu kojeg bi sredstva mogla postati operativna.
EU odobrila je kreditna sredstva od ukupno tri milijarde eura za pomoć partnerskim zemljama čije su ekonomije u najvećoj krizi. Za razliku od aranžmana sa MMF-om, ovaj kredit nije bez uslova.
Iz Evropske komisije (EK) navode da uz njega ide implementacija određenih politika koje se odnose na poštovanje ljudskih prava, demokratskih principa i vladavinu prava.
Vlada Federacije BiH je na sjednici održanoj 10. juna podržala inicijativu da kreditnim zaduženjem kod EU budu osigurana sredstva za makrofinansijsku pomoć Bosni i Hercegovini u iznosu do 250 miliona eura. Konačna raspodjela između entiteta i Brčko Distrikta BiH biće usaglašena do ili tokom pregovora.
Konačna odluka o zaduženju biće donijeta po okončanju pregovora sa EK koja djeluje u ime EU, s kojom će biti utvrđeni konačni uslovi kreditnog zaduženja.
˝Ono što mi znamo da sredstva iz paketa makrofinansijske pomoći, u iznosu od 250 miliona evra za BiH, bi trebala ići preko Savjeta ministara BiH, i dalje na račune entitetskih Vlada. Ne znamo ni da postoje ti neki fondovi, a za očekivati je da ako se pojave ta sredstva da će neko možda napraviti neke posebne fondove˝, ističe Trivić.
Znaju li privrednici za fondove EU?
Olivera Radić, rukovodilac centra za unapređenje poslovanja u Privrednoj komori Republike Srpske kaže da postoje programi i fondovi EU sa kojima su privrednici već godinama upoznati i u kojima učestvuju.
˝Jedan od njih je EU4Business, projekat EU kojim se nastoji ojačati kapacitet ekonomskog rasta i zapošljavanja u BiH unaprjeđenjem konkurentnosti i inovativnosti u odabranim sektorima.
"EU4Business je projekat vrijedan 16.1 miliona evra, od čega 15 miliona finansira EU, a 1.1 milion evra Savezna Republika Njemačka. Projekat zajednički implementiraju GIZ (Njemačka agencija za saradnju), UNDP (Razvojni program Ujedninjenih nacija) i ILO (Međunarodna organizacija rada) u periodu od aprila 2018. do marta 2022.˝, pojašnjava Radić.
Drugi projekat je EU4Agri koji je podrška poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
˝Radi se o dodjeli bespovratnih sredstava za poljoprivredno-prehrambeni sektor u BiH vrijedan 3,7 miliona maraka (1,85 miliona evra) za ublažavanja negativnog uticaja pandemije˝, ističe Radić.
Na nedavno objavljenoj rang lista preduzeća koja trebaju dobiti bespovratna sredstava iz projekte EU4agri nalazi se kompanija Frutii Funghi iz Visokog.
Edin Zukan, direktor i vlasnik ove firme koja se bavi uzgojem i preradom bobičastvog voća kaže da bi trebali dobiti pomoć u vidu mašina i opreme koja im pomaže u radu.
˝Prijavili smo se na taj projekat krajem maja, bilo je 93 firme, smatram da uslovi i kriteriji nisu bili teški i ko je zadovoljavao sve uslove, taj je prošao. Konkretno, mi nismo angažovali nikog dodatnog da napiše projekat, jer je to nešto što smo i sami znali da uradimo. Mi smo ispunjavali sve uslove i iskreno, bilo bi smiješno da nismo prošli. Pošto se bavimo preradom i uzgojem bobičastog voća, nama je pomoć dodijeljena u vidu mašina koje će nam pomoći da povećamo svoju proizvodnju˝, pojašnjava Zukan.
Pomoć kaže još uvijek nisu dobili, jer je rok od tri mjeseca za implementaciju projekta.
˝Međutim, pomoć će nam svakako dosta značiti, naročito u ovom trenutku kad su svi proizvođači u teškoj situaciji izazavane korona virusom. Nama će konkretno značiti, jer ćemo novim mašinama obrađivati više plantaža, što će značiti i više proizvoda˝, ističe Zukan.
Kada su u pitanju EU fondovi kaže da njima nije teško pristupiti, jer je sve dostupno na internetu.
˝Ne mislim da je teško pristupiti ovim fondovima. Sve objave su na web stranicama i ko prati, taj može lako i pristupiti. Ima sigurno i firmi koje su mogle učestvovati, ali nisu pratile sve objave. Mi pratimo, mada imamo i kolege koji takođe apliciraju na te fondove, tako da o toj pomoći saznajemo i usmenim putem˝, dodaje Zukan.
Delegacija EU u BiH sredinom maja najavila je provođenje 34 razvojna projekta, vrijedna 4.7 miliona evra kao pomoć sektoru turizma, poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnom razvoju.
EU je do sada izdvojila više od 300 miliona eura za BiH, od čega 250 miliona evra makro-finansijske pomoći, te 80 miliona hitne pomoći za medicinski sektor i mala preduzeća.
- Saradnja na tekstu Dragana Erjavec
Facebook Forum