Dostupni linkovi

Ministarstvo pravde Srbije uputilo je bugarskim vlastima zvaničan zahtev za izručenje Agima Čekua koji je uhapšen na granici Bugarske i Makedonije, izjavio je za naš radio Slobodan Homen, državni sekretar u tom ministarstvu. U Srbiji se očekuje da mu se sudi za ratne zločine, ali uzimajući u obzir njegova ranija hapšenja i oslobađanja, i ovoga puta to je neizvesno.

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde Srbije, izjavio je za naš radio da od vlasti Bugarske u najkraćem roku očekuje odluku o ekstradiciji Agima Čekua. On je rekao da je bivši kosovski premijer i lider Oslobodilačke vojske Kosova uhapšen po crvenoj Interpolovoj poternici koju je raspisala Srbija, koja ga traži zbog ratnih zločina na Kosovu i Metohiji:

“Ovde se konkretno radi o krivičnom delu genocida iz člana 141 krivičnog zakona, odnosno, Čekuu se stavlja na teret ubistvo 669 Srba i 18 drugih nealbanaca. Nadamo se i očekujemo da će pravosudni organi Bugarske po kratkom postupku i u hitnom roku odgovoriti na naš zahtev.”

Homen je rekao da se Čeku tereti po komandnoj odgovornosti, i da je procedura takva da srpske vlasti sada čekaju odgovor Ministarstva pravde Bugarske:

“Nakon toga mi dostavljamo kompletnu dokumentaciju i u roku koji odredi bugarski sud došlo bi do izručenja. Inače, kompletan postupak se sprovodi po konvenciji Saveta Evrope i ekstradicioni rok za izručenje je godinu dana.”


Agim Čeku do sada je u inostranstvu hapšen četiri puta po srpskoj poternici, ali nije izručen Srbiji, već je uvek oslobađan. Vladan Batić, bivši ministar pravde Srbije, rekao je za naš program da pozdravlja odluku bugarskih vlasti da uhapsi Čekua, ali da nije preterani optimista kada se radi o izručenju:

“Upravo zbog dosadašnjih iskustava, jer on je prvo bio uhapšen na aerodromu Brnik u Sloveniji, pa je bio uhapšen u Budimpešti, kada je na intervenciju tadašnjih civilnih administratora UNMIK-a brzometno bio pušten. On će za ovo vreme koje provodi u pritvoru u Bugarskoj barem moći, na neki način, da razmišlja o zločinima koje je počinio, jer su mu krvave ruke do lakata. Čeku je pojedinačno, pored Haradinaja, jedan od najvećih zločinaca u Evropi posle Drugog svetskog rata.”

Dokaze o njegovoj odgovornosti, kaže Batić, srpske vlasti odavno su prosledile Haškom tribunalu i pravosuđu UNMIK-a:

“Ako se ne izručuju pravosudnim organima Srbije, onda pitanje njihove odgovornosti treba da se pokrene pred pravosuđem UNMIK-a. Na žalost, sve to je ostalo bez odjeka i on je čovek koji za brojna ubistva do sada nije procesuiran. On ima trostruki nivo odgovornosti, on je lično učestvovao u ubijanju i otmicama, on je naređivao ubijanja i otmice i on bi kao komadant Oslobodilačke vojske Kosova, po principu komandne odgovornosti, morao da bude na optuženičkoj klupi.”


Advokat Dragoljub Todorović, iz nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo, ocenio je za naš program da će se ovo hapšenje Čekua završiti kao i u prethodnim slučajevima:

“Bugarski organi će da provere o čemu se tu radi, da li ta poternica ima osnova, jer oni moraju to da provere, ali imajući u vidu da su ga Mađari i Slovenci pustili, smatram da će ga pustiti. Lično smatram da on nije glup čovek i da ne bi napuštao Prištinu. Videćemo, ali poučen iskustvom verujem da od toga neće biti ništa.”


Ukoliko bi Agim Čeku ipak bio izručen Srbiji, sudilo bi mu se pred ovdašnjim pravosuđem, kaže Slobodan Homen:

“Ako smo kadri da sudimo i srpskim državljanima za učinjena najteža krivična dela, siguran sam da može da se organizuje jedno adekvatno i pošteno suđenje.”


Ipak, upozorava Vladan Batić, najlošije je to što u slučajevima hapšenja, pa oslobađanja, Agima Čekua ima dosta nepravnih uticaja:

“Očito je, na žalost, da politika ima prevagu nad pravom i pravdom, očito je da je to poraz čitavog sistema međunarodnog prava, da to nije dobra poruka i da stvara određenu dozu nezadovoljstva i revolta u Srbiji. To nezadovoljstvo i revolt su opravdani, jer proizilazi da se sprovodi neka selektivna pravda.”

Kako god da se završi ova Bugarska epizoda Agima Čekua, zaključio je Slobodan Homen, jedno je jasno:

“Za ova krivična dela ne postoji zastara, odnosno, ona ne zastarevaju i ova lica će pre ili kasnije biti dostupna srpskim prvosudnim organima.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG