Vlasti su se menjale, kao i komandanti, ali je ideja o vojsci opstala. Na političkoj sceni koja je često podeljena, pravljenje vojske Kosova jedan je od retkih procesa koji se nastavio bez prekida.
Ovaj institucionalni konsenzus obezbedio je kontinuitet u tranziciji, održiva ulaganja i neprekidno usklađivanje sa NATO standardima.
Prema rečima penzionisanog generala Naima Hazirija, koji je izbliza pratio nekoliko faza razvoja Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), ove snage danas deluju prema savremenim doktrinama ratovanja, imaju funkcionalne kapacitete za aktuelne pretnje i očekuje se da će završiti tranziciju u vojsku do 2028. godine – u skladu s rokovima prvobitnog plana.
"Veoma sam optimističan, iako je ovo najvažnija faza uspostavljanja Snaga. Trenutno se razvijaju vazdušni kapaciteti i jačaju borbeni pukovi s elementima za podršku operacijama. Uveren sam da će BSK dostići pune operativne kapacitete u predviđenom roku i da će biti kredibilna snaga, interoperabilna sa svim vojskama u NATO-u", rekao je Haziri za RSE.
Ovaj put je počeo 2018. kada je Skupština Kosova usvojila zakone kojima je otvoren desetogodišnji proces transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku s punim kapacitetima.
U to vreme, NATO – koji je na Kosovu prisutan u mirovnoj misiji od posleratnog perioda – opisao je ovu odluku kao "neprikladnu u datom trenutku", zbog napetih odnosa između Kosova i Srbije.
Međutim, za razliku od toga, Sjedinjene Američke Države su podržale taj korak, opisujući tranziciju BSK-a kao "istorijsku" i potvrđujući svoju posvećenost podršci njihovom profesionalnom razvoju.
Hašim Tači (Hashim Thaci), tadašnji predsednik Kosova i vrhovni komandant BSK-a, rekao je da je stvaranje vojske Kosova rezultat veka žrtvovanja.
"Uveravam sve zajednice na Kosovu, a posebno srpsku zajednicu, da će BSK nastaviti da služi svim građanima, bez etničkih razlika", rekao je Tači u decembru 2018. godine.
Institucionalni diskurs – BSK kao snage u službi svih građana Kosova – nije se menjao ni pod predsednicom Vjosom Osmani.
"Momci i devojke naših Snaga spremni su da brane teritorijalni integritet i suverenitet naše države – Republike Kosovo – na svakom njenom pedlju", rekla je Osmani u decembru 2022.
BSK i danas mora da traži dozvolu od misije NATO-a na Kosovu, KFOR-a, da bi delovale u severnom delu zemlje, gde je većinsko stanovništvo srpsko.
Ovo operativno ograničenje je nametnuo bivši predsednik Tači 2013. godine, pismom upućenim tadašnjem šefu NATO-a, Andersu Fogu Rasmusenu (Fogh Rasmussen), i ono ostaje na snazi.
Radio Slobodna Evropa pitao je Predsedništvo Kosova da li razmatra preispitivanje obaveze za dobijanje dozvole od KFOR-a za operacije BSK-a na severu, uoči završetka transformacije u vojsku, ali dosad nije dobio odgovor.
Na kontaktu s RSE, portparol NATO-a izjavio je samo da je "od 2016. NATO tim za savetovanje i vezu – koji je odvojen od KFOR-a – pruža značajnu podršku razvoju Bezbednosnih snaga Kosova, u okviru njihovog početnog mandata civilne zaštite, kroz izgradnju kapaciteta, edukaciju i koordinaciju obuke".
Bezbednosne snage Kosova su tokom godina učestvovale u brojnim regionalnim i međunarodnim misijama i aktivnostima, uglavnom u okviru humanitarnih operacija, obuka i mirovnih misija.
Nedavno je vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) najavio da će BSK takođe učestvovati u Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu.
Trenutno je, prema Ministarstvu odbrane, u toku razmatranje oblika i kapaciteta kojima bi moglo doprineti tim mirovnim snagama.
Vršilac dužnosti zamenika ministra odbrane Šemsi Sila (Shemsi Syla) potvrdio je da su BSK već ispunile cilj od 5.000 redovnih vojnika, dok ostaje da se popuni rezervni sastav od 3.000 pripadnika.
Iako puni sastav naoružanja KBS nije javlan, zvanično potvrđena oprema kreće se od oklopnih vozila do dronova.
Prema rečima Sile, kapaciteti su izgrađeni u bliskoj saradnji s međunarodnim partnerima, a naoružanje i oprema su u skladu s NATO standardima.
"Saveznici od kojih smo kupovali naoružanje uključuju SAD, Tursku, Hrvatsku, Veliku Britaniju, Nemačku, Italiju i druge. Danas, u ovoj fazi razvoja, ali i sutra kada budemo imali pune kapacitete, bićemo spremni da osiguramo bezbednost", rekao je Sila za RSE.
Budžet Ministarstva odbrane značajno je povećan poslednjih godina, utrostručivši se sa 67,3 miliona evra u 2021. na 207,8 miliona evra prošle godine.
Strategija bezbednosti Republike Kosovo za period 2022-2027. jasno identifikuje Srbiju i njene teritorijalne pretenzije kao glavnu pretnju po nacionalnu bezbednost.
Od samog početka, stvaranje vojske Kosova nailazilo je na snažno protivljenje Srbije – zemlje koja je u proteklih pet godina potrošila najviše na vojsku na celom Zapadnom Balkanu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Prištinu da "udara u ratne bubnjeve" i da ugrožava srpsku zajednicu.
Taj diskurs je podstakao neprekidni otpor srpske zajednice prema odlukama Vlade Kosova, delovanju snaga bezbednosti i širenju autoriteta države, naročito na severu. Kulminacija tog sukoba bio je oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj 2023.
Prema rečima penzionisanog generala Hazirija, Srbija ostaje glavna pretnja za Kosovo, i vojna i nevojna. On posebno pominje hibridne pretnje, uključujući sajber napade, ali naglašava da BSK, čak i sada, ima dovoljno kapaciteta da odgovore na svaku pretnju.
"Kada se jedna vojska brani a druga napada, tada odnos snaga zavisi od pripremljenog inženjeringa, tri prema jedan, pet prema jedan, osam prema jedan... I BSK je, s kapacitetima koje danas poseduje, spreman da u svakom trenutku zaštiti teritorijalni integritet Republike Kosovo", rekao je Haziri.
Ipak, on ističe potrebu za većim ulaganjima u osoblje BSK-a, podvlačeći da je njihov životni standard ključni faktor za efikasnost i gotovost snaga.
"Mislim da ima prostora da se uradi više za osoblje. U drugoj fazi, investicije su bile usmerene na kupovinu oružja, ali ne treba isključiti ni ulaganje u ljudstvo, kako bi pripadnici bili motivisaniji za odgovornosti koje obavljaju", kaže on.
Plate u BSK-u variraju prema činovima – od najnižih za nove regrute do najviših za potpukovnike i generale. Zakon dozvoljava dobrovoljni odlazak pripadnika, a podaci Ministarstva odbrane pokazuju da se napuštanje službe dešavaju svake godine – uz značajan porast između 2021. godine, kada je otišlo 50 vojnika, i 2023. godine, kada je taj broj dostigao 134.
Vršilac dužnosti zamenika ministra Šemsi Sila ističe važnost nastavka podrške međunarodnih partnera kako bi se osigurali obuka i oprema za vojnike. Dodaje da su BSK uspele da integrišu sve zajednice u svoje redove, iako učešće srpske zajednice ostaje izazov.
"Najveći problem su nam napravili Srbi. Pretnjama i ucenama uspeli su da udalje neke pripadnike. Na konkursima koje smo raspisali stalno je bilo zainteresovanih, ali i dalje postoji strah", kaže Sila.
Zahvaljujući saradnji s međunarodnim partnerima i NATO standardima, Sila navodi da je BSK već spreman da se pridruže Alijansi – što je cilj izražen od početka transformacije. Isti stav podržava penzionisani general Naim Haziri.
"Kosovo je mnogo snažnije nego što neko misli i vidi – u svim aspektima", rekao je on.
NATO je potvrdio za RSE da Alijansa "pruža značajne vojne doprinose Kosovu", ali da je "put ka trajnom miru politički". Stoga, "NATO nastavlja da snažno podržava dijalog pod okriljem EU" za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije... iako je taj proces dugo blokiran, bez napretka koji bi ga izveo iz višegodišnjeg zastoja".