Sedamnaestog februara se navršava četrnaest godina od kako je proglašena nezavisnost Kosova, i isto toliko koliko paralelne strukture Srbije i dalje funkcionišu u srpskim sredinama. Iz budžeta za 2022. godinu, Srbija je izdvojila ukupno oko 96 miliona evra za funkcionisanje ovih institucija.
Dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa je počeo 2011. godine a jedan od ciljeva je bilo upravo ukidanje tih paralelnih struktura, odnosno njihova integracija u kosovski sistem.
Međutim, to se nije desilo u potpunosti jer i dalje funkcionišu Privremeni opštinski organi koje finansira Beograd. Na čelu ovih organa su često osobe koje vode opštine i po kosovskom sistemu.
Primera radi, gradonačelnik opštine Leposavić po kosovskom i srpskom sistemu je Zoran Todić iz redova Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja je formirana 2013. uz podršku zvaničnog Beograda i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Srpska lista je na čelu svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, a ima i deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini Kosova.
Takođe, na Kosovu i dalje funkcionišu Upravni okruzi Srbije, koji deluju na teritoriji određene oblasti. Na primer Kosovskomitrovački okrug obuhvata opštine Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Srbica (Skenderaj) i Vučitrn. Trenutno je na čelu ovog okruga Vučina Janković, bivši gradonačelnik Zvečana po kosovskom sistemu.
Tu su i obrazovne i zdravstvene institucije, koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa kosovskim sistemom, odnosno funkcionišu samo u sistemu Srbije.
Gde ide novac iz Srbije?
Od oko 96 miliona evra, koje Srbija izdvaja za Kosovo, Kancelarija za Kosovo dobija 68,3 miliona evra, od čega najveći deo tog iznosa ide za "podršku funkcionisanju ustanova i organizacija na Kosovu", odnosno oko 46 miliona evra, dok za "podršku unapređenju kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva" ide 22,3 miliona.
U okviru budžeta Ministarstva prosvete za "podršku radu prištinskog Univerziteta”, koji se je nakon sukoba izmešten u Severnu Mitrovicu, Srbija izdvaja oko 26,6 miliona evra.
Za "Upravne okruge na Kosovu, osnovane radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave", izdvojeno je oko 373.700 evra.
U okviru sredstava namenjenih kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, na "podršku unapređenju inovacionih kapaciteta" na Kosovu ide oko 237.000.
Ministarstvo kulture i informisanja će za "podršku informisanju građana na srpskom jeziku" opredeliti 87.118 evra.
Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama daje 538.135 evra za "podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu".
Formalna integracija
Stručnjak za politička pitanja Agon (Maliqi) Maljići ukazuje da su neke strukture Srbije samo formalno integrisane u kosovski sistem i da je njihovo funkcionisanje i dalje problematično.
On srpske paralelne strukture deli u dve grupe: one iz oblasti zdravstva, prosvete i kulture, i na one iz oblasti pravosuđa i bezbednosti.
Napominje da paralelne strukture, koje je on svrstao u prvu grupu, i pored toga što formalno krše pravni poredak Kosova, ne utiču na destabilizaciju kosovskog sistema. Sa druge strane, dodaje dalje Maljići, strukture iz oblasti bezbednosti i pravosuđa su i dalje "lojalne Srbiji iako su se formalno integrisale u kosovski system".
"Strukture vezane za bezbednost i red su nesumnjivo veoma jak element krhkosti države i nedostatka efektivne kontrole nad teritorijom. Dakle, na neki način su zaustavili proces efektivnog širenja suvereniteta na celoj teritoriji i to se primećuje, posebno u kritičnim trenucima, kada treba da se izvrši hapšenje neke ličnosti. Primećuje se da su pripadnici tih – neki od njih – možda u kosovskim uniformama ali da ipak deluju po nalozima koje izdaje Beograd", rekao je Maljići.
Na šta je pozvao Miroslav Lajčak?
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, Miroslav Lajčak, je 2. februara u Prištini pozvao kosovske vlasti da se izjasne kakvu Zajednicu srpskih opština žele, umesto što stalno ponavljaju da ne prihvataju ovaj Briselski sporazum.
"Umesto da kažemo šta ne želimo, zašto ne kažemo šta želimo, ako želimo ukidanje paralelnih institucija, jasna pravila na severu. Nemojte da se plašite nečega što ne postoji, niko ne želi to vama da nametne, vi ste ravnopravni partneri, nema razloga da budete uplašeni od procesa koji vi vodite sa Srbijom, treba reći šta želite", rekao je Lajčak.
Briselski sporazum o Zajednici srpskih opština je postignut 2013. godine a potom su 2015. usklađeni i principi, za koje je Ustavni sud utvrdio da ti principi nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava Kosova.
Aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti odbija da realizuje ovaj Sporazum jer smatra da je štetan i da može da dovede do stvaranja nove Republike Srpske (jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovin) na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
I prethodni premijer Kosova Avdula (Avdullah) Hoti je odbijao razgovore o Zajednici uz obrazloženje da je to "završena priča", da ona može biti formirana samo u skladu sa Ustavom Kosova, odnosno da neće imati nikakva izvršna ovlašćenja. Hoti je na poziciju premijera Kosova izabran juna 2020. nakon što je u martu iste godine srušena vlada Aljbina Kurtija. Međutim, Kurti je ponovo postao predsednik Vlade nakon prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora, koji su održani u februaru.
Sporazum o Zajednici srpskih opština su 2013. godine potpisali tadašnji predsednici Vlade Kosova i Srbije, Hašim Tači (Hashim Thachi) i Ivica Dačić.
Iz Vlade Kosova niko nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) oko mogućnosti integracije svih paralelnih srpskih struktura u kosovski sistem kroz Zajednicu srpskih opština.
Odogovor nije stigao ni iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije.
Mijačić: Potrebna transparentnost oko novca koji iz Srbije ide na Kosovo
Direktor NVO INTER (Institut za teritorijalni ekonomski razvoj) Dragiša Mijačić smatra da Zajednica srpskih opština treba da institucionalizuje nadležnosti srpskih paralelnih institucija na Kosovu, odnosno da se tačno zna kako bi se sve te institucije finansirale i kako bi delovale.
Kako kaže, Zajednica srpskih opština je jedinstveni šansa da se i Privremeni opštinski organi integrišu i ukazuje da je Srbija veliki donator u srpskim sredinama na Kosovu.
"Vlada Republike Srbije je u 2020. i 2021. na Kosovo uložila 800 miliona evra od čega je 400 miliona svake godine. Ne postoji niko drugi ko ulaže toliki novac na Kosovu kao što to radi Vlada Srbije. Međutim, ono što je problem u svemu ovome jeste netransparentnost. Od prvih dana Briselskog sporazuma postoji ideja da sav taj novac koji daje Srbija za srpske sredine na Kosovu, sutra i za Zajednicu, ide transparentno preko Centralne banke Kosova i Ministarstva finansija, kao što idu druga donatorska sredstva na Kosovu", kaže Mijačić, koji je i koordinator Radne grupe Srbije za poglavlje 35 – koje se odnosi na odnose Srbije sa Prištinom Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Mijačić je 3. februara bio na sastanku sa evropskim izaslanikom za dijalog, Miroslavom Lajčakom u Beogradu. Nije mogao da iznosi detalje sa tog sastanka ali je izrazio uverenje da će se dijalog na visokom političkom nivou intenzivirati nakon izbora u Srbiji 3. aprila.
"Imamo jedan period kada se očekuje stabilnost Vlade u Prištini i Beogradu, neće biti izbora jedan izvestan period, u tom vremenskom periodu kada neće biti izbora, očekuje se da se postigne politički dogovor o normalizaciji odnosa", navodi Mijačić.
Sa druge strane, politički analitičar Agon Maljići ne vidi način na koji bi paralelne strukture Srbije na Kosovu mogle da se ukinu. On ne isključuje mogućnost upotrebe nasilja kako bi se sačuvale te institucije i dodaje da takav pristup izaziva političku nestabilnost.
Ne isključuje ni mogućnost da Vlada Kosova preduzme jednostrane akcije kako bi ukinula ove strukture mimo dijaloga, ali za sada ne vidi konkretan plan Vlade Kosova.
Ipak, dodaje da dijalog Kosova i Srbije može biti instrument kroz koji mogu da se institucionalizuju paralelne strukture Srbije u kosovski sistem.
"Svako formalno integrisanje ovih institucija, u okviru bilo kojih struktura, bez obzira da li je to Zajednica (srpskih opština) ili nešto drugo, ponovo će biti problematično, posebno u kontekstu što Srbija ne priznaje Kosovo. Dakle, ne vidim da je moguće da se neformalne strukture i dalje formalizuju i da u isto vreme koriste tu formalnu poziciju za sabotiranje kosovske državnosti. Njihovu integraciju ne vidim kao efikasnu jer nas Srbija ne priznaje. Dakle, verujem da će ovaj proces integracije na kraju zavisiti i od konačnog sporazuma (između Kosova i Srbije)", ocenjuje Maljići.
Šta bi trebalo da budu nadležnosti Zajednice?
U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji reguliše odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi za Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
Kao neki od ciljeva se navodi jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; vršenja punog nadzora u oblasti obrazovanja; vršenja punog nadzora u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti; vršenja punog nadzora u koordinaciji urbanog i ruralnog planiranja; pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Ključni problem u vezi sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom je pitanje njenih nadležnosti.
Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio je da principi Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava, koji se odnosi na član 3, o "jednakosti pred zakonom", te poglavljima "prava i osnovne slobode" i "prava zajednica i njihovih pripadnika".
Tom odlukom Ustavnog suda utvrđeno je i da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti uspostavljena kao što je predviđeno prvim Briselskim sporazumom, ratifikovanim od strane Skupštine Kosova.
Facebook Forum