Konstitutivna sednica Skupštine Kosova neće biti nastavljena sve dok partije ne postignu politički dogovor, izjavio je u utorak Avni Dehari iz Pokreta Samoopredeljenje, koji predsedava sednicom Skupštine u svojstvu najstarijeg poslanika.
On je to rekao nekoliko dana posle isteka roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine, utvrđenog Ustavom, dok stranke i dalje nemaju dogovor o formiranju novih institucija.
"Naredna sednica biće sazvana čim bude postignut dogovor o rešavanju krize. Bez dogovora, nema smisla održavati sednicu samo radi formalnosti", rekao je Dehari.
Pokret Samoopredeljenje je takođe izrazio sličan stav o potrebi za dogovorom.
Predstavnici te partije su rekli da, pre sazivanja sednice, očekuju postizanje političkog dogovora.
Opozicione partije su se dotle usprotivile načinu na koji se proces sprovodi i optužile najveću stranku za kršenje ustavnog poretka.
Opozicija najavljuje akcije
Demokratska partija Kosova (PDK) saopštila je u utorak da nekonstituisanje Skupštine i nenastavljanje sednice predstavljaju "direktan udarac" na ustavni poredak.
"Ustav nije preporuka. Presude nisu opcione. Pravila važe za sve – pa i za vlast", navela je Demokratska partija Kosova (DPK) na Fejsbuku (Facebook), upozoravajući da će braniti ustavni poredak "svim sredstvima".
Dan ranije, lider PDK-a Bedri Hamza je najavio "niz pravnih, političkih i demokratskih akcija" kako bi se ta partija suprotstavila, kako je naveo, degradaciji institucija.
PDK još nije precizirao koje će to akcije biti.
I predstavnici Demokratskog saveza Kosova (DSK) takođe su insistirali na poštovanju ustavnih rokova i procedura. DSK je jedina opoziciona stranka koja je održala nekoliko sastanaka sa Samoopredeljenjem radi eventualnog sporazumua.
Glavna tačka neslaganja Samoopredeljenja i DSK-a ostaje izbor novog predsednika. Kurti je insistirao da se stranke dogovore o konsenzualnom i nestranačkom kandidatu, dok je DSK tražio da mesto predsednika pripadne njemu, tvrdeći da se konsenzualnim kandidatom može smatrati onaj koji uspe da obezbedi potrebnih 80 glasova u Skupštini.
Stranke su održale nekoliko sastanaka tokom avgusta, ali dosad nisu postigle dogovor.
Alijansa je dotle odbila sastanke s liderom Samoopredeljenja Kurtijem koji je i premijer u tehničkom mandatu.
Ta partija je dosledno insistirala na poštovanju ustavnih rokova i okrivila Samoopredeljenje za institucionalnu blokadu.
Poslanica Alijanse Time Kadrijaj prošle nedelje je Kurtija gađala jajima tokom nastavka konstitutivne sednice koja je počela 6. avgusta.
Radio Slobodna Evropa se obratio Samoopredeljenju, DPK-u, DSK-u i Alijansi o njihovim stavovima povodom sledećih koraka posle prekida konstitutivne sednice, ali do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.
'Potrebne političke, ali snažne akcije'
Politički analitičar Dritero Arifi kaže za RSE da odgovornost za vršenje političkog pritiska u trenutnoj situaciji leži na opozicionim partijama.
Prema njegovim rečima, one dosad nisu uspele da naprave zajednički pristup u suočavanju s krizom.
"Nažalost, opozicija je toliko razjedinjena, toliko fragmentisana", kaže Arifi, dodajući da ona "nema zajednički fokus".
On od opozicije traži konkretnije akcije, uključujući, kako navodi, "alarmiranje svih institucija u zaštiti demokratije".
"Mislim da su potrebne političke, ali snažne akcije, ne samo izjave radi medija", kaže Arifi.
On smatra da je trenutna situacija posledica namernog kršenja ustavnih pravila od strane vlasti.
"Tolerancija kršenja Ustava je signal. Signal je i stvaranja nove kulture da se aktuelni zakoni za nas ne važe, a to u potpunosti stvara narativ Pokreta Samoopredeljenje da je Ustav nebitan", kaže on.
Izbori kao izlaz?
U odsustvu političkog dogovora, novi izbori se pominju kao jedna od mogućnosti za izlazak iz krize.
Arifi se slaže da bi zemlja mogla ponovo da se završi na izborima, ali kaže da pre toga mora postojati odgovornost za kršenja koja su se, po njegovom mišljenju, dogodila.
"Normalno je da treba da idemo na izbore, ali mislim da je bez sankcionisanja teških ustavnih kršenja nelogično ići na izbore", kaže on.
Arifi upozorava da bi nastavak blokade mogao dodatno produbiti institucionalnu krizu u narednim mesecima.
"Počeli smo da ulazimo u drugu nedelju avgusta i, ako ne bude ozbiljnih mera i akcija, oktobar dolazi veoma brzo", kaže Arifi, dodajući da je "trenutno ovo samo početak problema".
Četvrtog oktobra se navršava šest meseci otkako je Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) preuzela dužnost vršitelje dužnosti predsednika, posle isteka mandata Vjose Osmani 4. aprila.
Ustav Kosova predviđa da se funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može obavljati duže od šest meseci.
Međutim, Ustav ne predviđa ko bi vršio nadležnosti predsednika ako se taj period završi bez izbora novog predsednika.
To pitanje su takođe pokrenuli stručnjaci za ustavno pravo kao mogući ustavni vakuum.
Ako Skupština do tada ne bude konstituisana, Kosovo bi se istovremeno suočilo s odsustvom funkcionalne Skupštine i završetkom šestomesečnog perioda obavljanja dužnosti predsednika.