Predsednica Kosova Vjosa Osmani je petak, 25. mart , proglasila danom žalosti povodom smrti Medlin Olbrajt (Madeleine Albright), bivše američke državne sekretarke.
Prethodno je u Skupštini Kosova 24. marta održana posebna svečana sednica povodom 23. godišnjice od početka NATO bombardovanja, koje je imalo za cilj da spreči nasilje nad kosovskim Albancima od strane srpskih snaga.
Sednica je započela minutom ćutanja u čast Medlin Olbrajt, koja je preminula 23. marta u 84. godini života .
Ranije u četvrtak je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti rekao kako je NATO inetervencija pečat Medlin Olbrajt i da će joj Kosovo i kosovski narod zauvek biti zahvalni.
Potom se poslanicima u Skupštini Kosova, putem video poruke, obratio i penzionisani američki general Vesli Klark (Wesley Clark), navodeći da je NATO pre 23 godine uradio "pravu stvar za narod Kosova".
Klark je bio na čelu evropskih snaga NATO-a u vreme intervencije na tadašnju SR Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999. a završena 10. juna 1999.
“Posebno sam ponosan na sve vas na Kosovu zbog demokratije koju ste izgradili, zbog ekonomskog razvoja a posebno sam zahvalan na prijateljstvu koje ste pokazali prema Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je on.
Klark je rekao i da pokušava da u fokus vrati Kosovo, jer je to trenutno Ukrajina, zbog rata koji se u toj zemlji vodi već mesec dana.
„I dalje vam je potrebna naša pomoć, mi to znamo”, rekao je Klark i dodao da će SAD nastaviti da pružaju podršku Kosovu.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je na svečanoj sednici rekao da je 24. mart 1999. godine doneo nadu ali i strepnju među albanskim porodicama.
“Osveta Slobodana Miloševića je bila jaka”, rekao je Kurti, napominjući da je NATO morao da interveniše “iz humanitarnih razloga, kako bi spasio narod od istrebljenja”.
Kosovski premijer je napomenuo da je rat u Ukrajini potvrda da je NATO intervencija pre 23 godine bila ispravna.
Sa druge strane, zvanični Beograd NATO intervenciju vidi kao agresiju.
Intervencija NATO snaga je počela nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine. Preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu izloženog teroru srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.
U kampanji su učestvovale snage 19 zemalja zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
