Dostupni linkovi

Vanredna vijest

SAD protiv razmene teritorija između Srbije i Kosova


Bulevar Majke Tereze u Prištini tokom proslave nezavisnosti Kosova

Sjedinjene Američke Države pozivaju Kosovo i Srbiju da budu "kreativne u pronalasku rešenja", rečeno je iz Ambasade SAD u Prištini za Radio Slobodna Evropa, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju pozvao američkog senatora Rona Džonsona da se uključi u rešavanje kosovskog problema.

Na naš upit da li Sjedinjene Države podržavaju kompromise Kosova sa Srbijom i u kojoj meri, Američka ambasada je odgovorila da su Sjedinjene Države "spremne da slušaju, pomognu, i budu kreativne u pružanju podrške naporima da se postigne sveobuhvatan sporazum, što je jedini način da se omogući prozapadna budućnost za Kosovo i Srbiju".

"Ne podržavamo razmenu teritorija ili uspostavljanje presedana koji mogu da prouzrokuju više problema nego rešenja, ali sve strane trebaju da budu kreativne u pronalasku rešenja", navodi se u odgovoru Američke ambasade u Prištini.

Decenija radosti, patnje i ponosa
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:14:00 0:00

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju uveče na konferenciji za novinare s američkim senatorom Ronom Džonsonom rekao da je zamolio SAD da pomognu u postizanju kompromisa sa Kosovom.

"Dakle, mi smo otvoreni za razgovore u svakom pogledu i u svakom trenutku. Ja sam zamolio Sjedinjene Američke Države da, kao zemlja koja je imala snažan uticaj na stvaranje onoga što danas i Albanci i mnogi drugi nazivaju kosovskom nezavisnošću, pomognu u stabilizaciji regiona time što će kosovske Albance zamoliti za rešenja koja će da znače istinski kompromis", rekao je Vučić.

Kosovo je do sada učinilo brojne bolne kompromise, počevši od Ahtisarijevog plana, te ostalih kompromisa uglavnom urađenih sa međunarodnom zajednicom, kao i prilikom postizanja mnogih sporazuma tokom briselskog dijaloga, izjavio je za RSE Avni Arifi, šef kabineta kosovskog premijera Ramuša Haradinaja i glavni pregovarač za Kosovo u tehničkom dijalogu sa Srbijom.

Kako je dodao, kada se govori o fleksibilnosti, moraju da se retroaktivno sagledaju kompomisi koje je Kosovo uradilo do sada.

"Kosovu ne preostaje mnogo osim da prihvati izvinjenje Srbije za teror i diskriminatorsku politiku koju je decenijama vodila nad kosovskim narodom. Naša kreativna ideja je da Kosovo može da pokuša da ima novi početak sa Srbijom, i da prihvati izvinjenje. Što se tiče razmene teritorije, to nije uopšte tema rasprave, niti mišljenje ijednog političkog subjekta ili mehanizma na Kosovu. To je tema Srbije”, kazao je Arifi.

Poziv na kompromisno rešenje je predlog koji predsednik Srbije potencira u poslednjih nekoliko nedelja.

Bodo Veber, viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, u razgovoru za naš program ocenjuje da ovakve izjave prvog čoveka Srbije predstavljaju utvrđivanje pregovaračke pozicije Beograda:

"Mislim da je to pokušaj da se proguraju pozicije da sporazum zavisi prvenstveno o tome da Priština i Zapad moraju nešto da daju Srbiji. Mislim da je mnogo zanimljivija izjava koju je dao ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel da će biti uslov svih uslova da Srbija mora priznati nezavisnost Kosova. To ne znači da će morati da prizna državu Kosovo, ali da se mora priznati realnost da Kosovo nije više deo Srbije", komentariše Veber.

Bodo Veber podseća na prošlonedeljnu izjavu nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabrijela, koji je u Prištini rekao da zvanični Beograd mora prihvatiti nezavisnost Kosova ukoliko želi da postane članica EU, na šta su oštro reagovali pojedini ministri u Vladi Srbije.

Komentarišući Gabrijelovu izjavu Vučić je prošle sedmice za agenciju Rojters rekao da priznanje nezavisnosti nije jedina opcija i da postoji više modela za Kosovo.

"Obe strane imaju nešto što je teško da prihvate i to su onda najbolji modeli. Ali za to je potrebno još mnogo razgovora, mnogo političke dobre volje i u Prištini, a ne samo u Beogradu, kao i u Briselu, da se dođe do kompromisa, umesto što bi se samo nastavljao pritisak na Srbiju", rekao je predsednik Srbije.

Među neformalnim predlozima za rešenje "kosovskog čvora" je i podela Kosova, za šta se u javnosti više puta zalagao ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, ali su se protiv tog scenarija izjasnili kako kosovski tako i pojedini međunarodni zvaničnici.

Srbija još uvek ima manevarski prostor za svoju pregovaračku proziciju, smatra Bodo Veber, te dodaje da bi jedan od modela za rešenja odnosa Beograda i Prištine mogao biti model "dve Nemačke", po ugledu na rešenje koje su nakon Drugog svetskog rata do ujedinjenja 1990. godine dogovorile Nemačka Demokratska Republika i Savezna Republika Nemačka.

Jedan od modela za rešenja odnosa Beograda i Prištine mogao bi biti model „dve Nemačke“: Bodo Veber
Jedan od modela za rešenja odnosa Beograda i Prištine mogao bi biti model „dve Nemačke“: Bodo Veber

"Recimo, ako Beograd ostaje dosledan poziciji od aprilskog sporazuma (Briselski sporazum iz aprila 2013, prim. RSE) do danas da je za Srbiju neprihvatljivo da prizna nezavisnost Kosova i ako postoji taj alternativni model, mislim da je zadatak za Beograd da ponudi neki koncept i neku poziciju kojom će objasniti kako će ispuniti uslove Evropske unije koji će sigurno doći što se tiče nekog konačnog sporazuma", kaže Veber.

Tehnički dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da bude nastavljen 26. februara u Briselu. Očekuje se da će na dnevnom redu biti primena postignutih sporаzumа o Zаjednici srpskih opštinа, slobodi kretаnjа, prаvosuđu, energetici.

Ova runda dijaloga trebalo je da bude održana 16. januara, ali je otkazana jer je istog dana ubijen lider kosovskih Srba Oliver Ivanović.

Dijalog predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija trebalo bi da bude održan krajem februara ili tokom marta, najavio je Vučić u nedelju.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG