Dostupni linkovi

Brod 'Budva' isplovio dva dana nakon što je otkriveno pola tone kokaina


Brod "Aresa", na kom su krajem februara 2020., u vodama Venecuele, uhapšena petorica državljana Crne Gore. Na brodu je zaplijenjeno 5,7 tona kokaina.

Brod „Budva“ na kome je zaplijenjeno pola tone kokaina isplovio je danas (4. maj) iz njemačke luke Hamburg za nigerijsku luku Lagos, izjavio je direktor Barske plovidbe Tihomir Mirković za Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Nije bilo kašnjenja u isplovljavanju, niti dodatnih trošova, uprkos ovome što se desilo, kao ni finansijske štete po kompaniju“, kaže Mirković.

Crnogorska policija, u saradnji sa partnerskim službama Velike Britanije, Portugalije, Španije, Holandije, Njemačke i američke Agencije DEA, realizovala je akciju koja je rezultirala presjecanjem rute krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike ka Evropi. Na brodu „Budva“ u Njemačkoj 2. maja zaplijenjeno je oko pola tone kokaina. Od 23 člana posade, sve državljani Crne Gore, jedan je uhapšen.

Država Crna Gora će pretrpjeti najveću štetu zbog zaplijene kokaina na brodu „Budva“ocjenjuje generalni sekretar organizacije Civis i nekadašnji policijski funkcioner Zoran Miljanić, dodajući da se država po ko zna koji put bruka jer se nesavjesni crnogorski pomorci bave tim poslom.

Šta se zna o brodu 'Budva'?

Brod Budva je je izgrađen u kineskom brodogradilištu Jinling i isporučen je Barskoj plovidbi oktobra 2014. godine kada je stavljen u komercijalnu upotrebu. Od tada do danas brod je izdat u vremenski najam kompaniji Sea Pioneer iz Londona, objavljeno je na internet stranici Barske plovidbe. Iste godine osnovana je i firma “Sea Pioneer Montenegro”, sa sjedištem u Herceg Novom.

Miljanić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da brodom Budva, na kojem je zaplijenjen kokain, nikada nije upravljala crnogorska država ali da jesu crnogorski pomorci:

„Činjenica je da je Crna Gora iznajmila taj brod turskoj kompaniji koja je registrovana u Londonu, ali je brod u crnogorskom vlasništvu. Prema važećim zakonima, u slučaju krijumčarenja opojnih droga, brod se može zaplijeniti.“

Miljanić pojašnjava da njemačka policija sada treba da utvrdi pojedinačnu odgovornost svakog ko je bio ukrcan na brodu „Budva“ i ukazuje da je neophodno otkriti nalogodavce:

„Nikako da dođemo do odgovora ko su organizatori, ko su nalogodavci i ko su oni koji stoje iza svega toga.“

Koja saznanja ima premijer?

Premijer Duško Marković objasnio je da je brod od prvog dana njegove nabavke iznajmljen stranoj kompaniji.

„Tim brodom nikada nije upravaljala crnogorska kompanija već ga je odmah dala u zakup“, rekao je Marković 3. maja za televiziju Nova M.

Premijer Crne Gore Duško Marković: Brodom (na kom je zaplenjena droga) nikada nije upravaljala crnogorska kompanija već ga je odmah dala u zakup.
Premijer Crne Gore Duško Marković: Brodom (na kom je zaplenjena droga) nikada nije upravaljala crnogorska kompanija već ga je odmah dala u zakup.

Miljanić kaže da Marković mora da odgovori ko stoji iza šverca kokaina.

„U slučaju da premijer Marković ne odgovori jasno je ko stoji i ko su nalagodavci ovog posla i onda smatramo da se radi o državnom poslu, sličnom švercu cigareta kao što je bilo devedesetih godina. Pitam ga ko bruka Crnu Goru i ko truje građane Evrope? Osim Markovića, pozivam međunarodnu zajednicu i evropske službe da nam daju odgovor na ova pitanja“, kaže Miljanić.

Kapetan Boro Lučić, sa Pomorskog fakulteta u Kotoru Univerziteta Crne Gore, za RSE poručuje da je neophodno odreagovati proaktivno, „jer sam čin oduzimanja droge, zaplijene u lukama samo je konačni kraj te priče“.

Treba da se vidi ko sve te pomorce koji se bave tim stvarima regrutuje. Treba da se vidi na koji način i kako to rade da bi se spriječilo da se to dešava na brodu.
Kapetan Boro Lučić

„Ono što treba da se radi je da se reaguje na kopnu. Treba da se vidi ko sve te pomorce koji se bave tim stvarima regrutuje. Treba da se vidi na koji način i kako to rade da bi se spriječilo da se to dešava na brodu“, poručuje Lučić.

Dodaje da šverc droge nije unikatan posao crnogorskih pomoraca već da to rade pomorci širom svijeta.

„Tako da se ne može reći da samo mi ti koji se time bavimo. Ali nažalost to je uzelo maha poslednjih par godina. To je jedan problem koji se mora rješavati što prije, na adekvatan način“, kaže Lučić.

Posljedice po druge pomorce

Zoran Miljanić vjeruje da ovakve situacije dugoročno predstavljaju udar na crnogorske pomorce

„Jasno je da će sve strane kompanije koje zapošljavaju pomorce dobro razmisliti prije nego ukrcaju bilo kojeg pomorca iz Crne Gore. Ovi ljudi koji su, vjerujem, manjina među crnogorskim pomorcima nanose ogromnu štetu Crnoj Gori i pomorcima“, poručuje Miljanić.

Opozicione crnogorske partije oštro su kritikovale Vladu povodom zaplijene kokaina u Njemačkoj.

Zašto opozicija optužuje vlast?

Iz DEMOS-a su poručili da „nakon što je rasprodajom davno uništena crnogorska flota, inače jedan od najvećih nacionalnih resursa, prisustvujemo završnoj fazi kriminalnih skandala, nažalost pod zastvom Crne Gore”.

U Demokratskom frontu ističu da bi „poslije još jedne režimsko-kokainske afere“ svrsishodno prodati prodati sve crnogorske brodove, kako se ne bi nanosila šteta časnim crnogorskim pomorcim. U Građanskom pokretu URA (Ujedinjena reformska akcija) kažu da je u pitanju novo brukanje Crne Gore čije grupe godinama dominiraju listama međunarodnog kriminala.

Kako je izvedena akcija?

Završna Akcija u kojoj je zaplijenjeno skoro 500 kilograma tone kokaina “Budva” počela je prije oko dva mjeseca, kada je, prema saznanjima crnogorske policije, dogovoreno da će kokain vrijedan oko 20 miliona eura biti istovaren u Hamburgu.

Preuzimanje droge spriječila je policija, koja je 2. maja, nešto poslije 22 sata, upala na brod, pretresla ga i u plastičnim gajbama za voće pronašla kokain.

Zapljena pola tone kokaina na brodu “Budva” u hamburškoj luci,poslednji je u nizu slucajeva krijumčarenja narkotika morskim putem u kojem ucestvuju crnogorski pomorci poslednjih par godina.

Raniji slični slučajevi

Početkom marta ove godine su Uprava policije (UP) i Specijalno državno tužilaštvo (SDT) saopštili da je više osoba uhapšeno zbog sumnje da su dio kriminalne organizacije koja se bavila krijumčarenjem droge, ada se neki od njih povezuju sa zapljenom oko šest tona kokaina u vodama Venecuele.

Krajem februara, uhapšena su petorica državljana Crne Gore na brodu "Aresa" u vodama Venecuele, na kojem je zaplijenjeno 5,7 tona kokaina.

Sredinom 2019. je na brodu "MSC Gajan" u Filadelfiji (Sjedinjene Američke Države) otkriveno oko 20 tona kokaina čija se tržišna vrijednost procjenjuje na preko milijardu eura i tada je uhapšeno pet crnogorskih državljana.

U aprilu 2019. je otkriveno i oko 60 kilograma kokaina na brodu “Jadran” Vojske Crne Gore, čime je presječen međunarodni narko lanac kojim je droga trebala biti prokrijumčarena u Tursku, vrijedna oko pet miliona eura.

Specijalno tužilašto je saopštilo da su lišena slobode tri lica, dok se potražuje još dvoje. U decembru prošle godine Viši sud je potvrdio optužnicu tužilaštva.

U avgustu 2018 je u italijanskim teritorijalnim vodama uhapšeno 11 crnogorskih državljana zbog krijumčarenja dvadeset tona hašiša na brodu Remus, koji je vlasništvo jedne italijanske firme, i koji je prije isplovljavanja ka Libiji bio je usidren u Luci Zelenika kod Herceg Novog.

Prema nezvaničnim informacijama, uhapšeni su bili pripadnici ili osobe bliske škaljarskom kriminalnom klanu, koji je u sukobu sa kavačkim klanom.

Rat ovih kriminalnih klanova traje od kada je 2014. godine nestalo nekoliko stotina kilograma kokaina u Valensiji (Španija), i do sada je u međusobnim likvidacijama život izgubilo preko 40 osoba. Smatra se da je jedan od motiva međusobnih obračuna prevlast na narko tržištu.

Pogledajte i ovo: Crna knjiga

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG