Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kirgizija suočena sa anarhijom


Spaljene kuće u selu Majevka u Kirgizstanu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:05 0:00

Mešetski Turci, koje je Staljin nasilno preselio iz Gruzije u Kirgiziju, postali su meta napada lokalnih doseljenika. Spaljene su im i kuće...

Situacija u Kirgiziji je i dalje nestabilna dve sedmice nakon sukoba u kojima je poginulo više od 80 ljudi i promenjena vlast. Privremena vlada ne kontroliše stanje u zemlji koju i dalje potresaju nemiri. Najmanje tri lica su poginula u sukobima u poslednjih nekoliko dana. Zbog incidenata čija su meta bili etnički Rusi, Dmitrij Medvedev je naredio angažovanje armije u cilju njihove zaštite. U međuvremenu, zbačeni predsednik Bakijev je napustio Kazahstan i otišao u Belorusiju kako tvrdi njen lider Aleksandar Lukašenka.

Krhka kirgiska prelazna vlada nastoji da očuva red, jer je nakon dramatičnih događaja od pre dve sedmice ponovo došlo do nemira. Vlada premijerke Roze Otunbajeve je bila primorana da angažuje vojsku sa oklopnim vozilima nakon što izbili sukobi oko prava na zemljište u predgrađu prestonice Biškek. Najmanje tri lica su poginula a desetine povređeno kada je nekoliko stotina mladih ljudi noseći štapove i metalne šipke napalo vlasnike zemlje i zapalilo njihove kuće u selu Majevka. Nakon toga, masa se uputila u Biškek da bi se suočila sa gradskim zvaničnicima.

Član privremene vlade Edil Baisalov kazao je da je u ovim neredima ubijeno najmanje 5 lica.

Neredi u Majevki kod Biškeka
Pomenute sukobe oko zemljišta izazvali su etnički Kirgizi, koji su napali i pljačkali kuće etničkih Rusa i Mešketian Turaka. Očevici tvrde da su incidente izazvali Kirgizi koji su došli sa strane, a da su starosedeoci Kirgizi pokušavali da ih spreče.

Ruski mediji pišu da je incident pre svega bio usmeren protiv ruske populacije u Kirgiziji. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je naredio armiji da zaštiti rusku zajednicu u Kirgiziji.

Rusija ima vojnu bazu na severu Kirgizije sa 500 vojnika. Medvedev je izjavio na konferenciji za novinare da se Kirgizija suočava sa anarhijom i upozorio na regionalne posledice. On je istakao da vlada u Biškeku “faktički ne postoji”. On je kazao da će Rusija pružiti humanitarnu pomoć, ali samo kada se uspostave u potpunosti vladina tela.

Selo Majevka je posetio i turski ambasador Nedžat Akcal, tražeći odlučnu akciju vlasti u cilju sprečavanja nasilja. To podstiče bojazan od etničkih sukoba u zemlji u kojoj su Kirgizi u većini, ali u kojoj živi i velika ruska populacija, zatim Uzbeci, Kazaci i druge nacionalne manjine.

Pokušaji destabilizacije


Prelazna vlada je saopštila da će učiniti sve da „očuva međuetničku toleranciju i integritet Kirgizije“. Kirgiski servis Radija Slobodna Evropa javlja da su među demonstrantima uglavnom beskućnici. Sukobi oko zemljišta u planinskoj Kirgiziji su veoma česti, jer nema dovoljno prostora za gradnju kuća i naselja. Vršilac dužnosti gradonačelnika Biškeka Isa Omurkulov je kazao za Radio Slobodna Evropa da su demonstranti „provokatori“ koji teže da otmu zemljište kako bi destabilizovali državu.

Zauzimanje zemljišta u Biškeku
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:49 0:00


U međuvremenu, u južnoj Kirgiziji, oko 2 hiljade pristalica zbačenog predsednika Kurmanbeka Bakijeva okupilo se u njegovom rodnom gradu Džalalabadu osuđujući privremenu vladu i tražeći da se bivši šef države vrati na vlast. Demonstrante koje predvodi, između ostalih i brat Bakijeva, Akmat Bakijev.

Protestni skup je organizovan u trenutku kada je Bakijev, koji je poslednjih nekoliko dana proveo u Kazahstanu, otišao u nepoznatom pravcu, što je podstaklo spekulacije da možda pokušava da se vrati u Kirgiziju i povrati vlast. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenka je u međuvremenu izjavio da je Bakijev u Minsku. Za sada je nejasno hoće li mu Belorusija obezbediti trajnije utočište, odnosno politički azil. Bakijev je otišao u Kazahstan u prošli petak po dogovoru OEBS-a, SAD i Rusije.

Policija interveniše kako bi rasterala demonstrante
Emil Kaptagaev, član privremen vlade, izjavio je da je pokrenuta istraga protiv Bakijeva i njegove familije i da je on odgovoran za razne zloupotrebe, počev od upotrebe sile 7. aprila, kada je poginulo više od 80 ljudi a hiljadu povređeno, ali i za privredni kriminal. Kaptagev je istakao da će se Bakijevu suditi i da je moguće da se zatraži njegova ekstradicija.

Protestni skup u Džalalabadu je usledio nakon što su pristalice Bakijeva prethodnog vikenda preuzele kontrolu nad sedištem regionalnog ogranka vlade postavljajući svoje ljude za guvernera i šefa regionalne policije. U susednim provincijama Oš i Batken, demonstranti su protestovali zbog izbora pojedinih regionalnih zvaničnika. Tako je nekoliko stotina pripadnika bezbednosnih službi negodovalo u Ošu zbog postavljenja Bolota Šernijazova za ministra unutrašnjih poslova. Nakon nekoliko časova prelazna vlada je preinačila odluku, postavljajući na tu funkciju Bakita Alimbekova, bivšeg zamenika ministra za vreme Bakijeva.

Strah od raspada

Istovremeno, demonstranti su sprečili da novopostavljena gradonačelnica Kizila Kija u obližnjoj Batken provinciji, Elmira Arapova, uđe u svoju kancelariju.

Nove vlasti se očigledno boje širenja nemira i nastoje da kompromisnim rešenjima umire nezadovoljne pristalica Bakijeva čije je uporište naročito snažno na jugu zemlje, gde je rođen. Dopisnici Radija Slobodna Evropa javljaju da nove vlasti nemaju skoro nikakvu kontrolu nad ovim delom zemlje. Zbog velikih regionalnih razlika i političkih podela, strahuje se od mogućnosti raspada Kirgizije na severni i južni deo.

Muškarac ispred svoje zapaljene kuće
Prelazna vlada – koja je preuzela vlast nakon krvavih sukoba – obećala je prevremene izbore i reforme.

Međutim, poslednji indicenti ukazuju na to da će Otunbajeva i njenih saradnici možda biti prinuđeni da provedu više vremena u obuzdavanju nemira nego na političke reforme. To baca sumnju da će politička tranzicija biti moguća bez većih potresa.

Najnoviji nemiri očito su uticali na odluku komande američkh snaga u vazdušnoj bazi Manas, blizu Biškeka da suspenduje letove u cilju podrške međunarodnim snagama u Avganistanu.

Nestabilnost u Kirgiziji može ponovo podstaći nadmetanje SAD i Rusije za uticaj ne samo u ovoj zemlji već i celoj Centralnoj Aziji. Naime, početkom 2009, tadašnji predsednik Bakijev je nakon obećane ruske finansijske pomoći odlučio da ne produži ugovor sa SAD o kroišćenju vazdušne baze u Manasu, da bi posle nekoliko meseci promenio odluku.

U svakom slučaju, Vašington je obećao podršku prelaznoj vladi u Kirgiziji ali je nije formalno priznao. Istovremeno, Rusija koja se protivila dolasku Bakijeva na vlast u „Revoluciji tulipana“ 2005. godine, sada je ponudila pomoć Kirgiziji od 50 miliona dolara, ali kada se uspostavi funkcionalna vlada.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG