Dostupni linkovi

Tehnološki uspon Kine u pozadini trgovinskog rata sa SAD


Fabrika automobila u Šenjangu, Kina

Izvor: AP

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp (Trump) zapretio je podizanjem tarifa na uvoz tehnologije iz Kine pogađa u srce državnog plana Pekinga za poboljšanje prosperiteta i obnove nacionalne veličine.

Četiri decenije se Kina oslanjala na strategiju da joj strane kompanije prepuste tehnologiju u zamenu za pristup njenom tržištu.

To je pomoglo Kini da postane jedan od vodećih proizvođača u svetu od mobilnih telefona preko brzih vozova do turbine na veta, zbog čega je sve više pritužbi da Kina na neregularan način profitira od takvih poteza.

Zvaničnici u Pekingu ističu da su spremni na pregovore. Kineski predsednik Si Đinping (Xi Jinping) je u utorak u govoru na poslovnoj konferenciji na jugu zemlje obećao napredak u oblastima koje Sjedinjene Države smatraju prioritetnim, uključujući smanjenje tarifa na uvoz automobila, otvaranje domaćih banaka i povećanje sveukupnog uvoza – što pojedini analitičari tumače kao uvertiru za okončanje najvećeg trgovinskog spora od Drugog svetskog rata.

Međutim, politička važnost ekonomske politike – koju Vašington od Pekinga očekuje da promeni – pokazuje da će se Tramp suočiti sa velikim otporom prema suštinskim reformama.

Koju Kina igru igra?

Taktika Pekinga je dugo frustrirala Sjedinjene Države, Evropu, Japan i ostale trgovinske partnere. Međutim, oni su izbegavali otvoreni sukob, jer je Kina takođe bila i rastuće tržište za proizvodnju električne energije, telekomunikacije, vazduhoplovstvo i druge tehnologije.

Nezadovoljstvo u glavnim svetskim prestonicama prema stavu Pekinga jača zbog pritužbi stranih kompanija da su sve više istiskivane sa domaćeg tržišta zato što Kina razvija sopstvene snabdevače u tehnološkom sektoru.

"Za njih, to je uspešna priča. Da bi se to promenilo u nešto drugo, ne znam kako bi sistem bio spreman da to učini, jer je veoma uspešan", ističe Jerg Vutke (Joerg Wuttke), bivši predsednik odeljenja Privredne komore Evropske unije (EU) u Kini, u kojoj je radio tri decenije.

"Biće pokušaja da se odobrovolje SAD, ali to neće funkcionisati", smatra Vutke dodajući da "ulazimo u novu fazu neizvesnosti".

Zbog čega ovolike tenzije?

Ne samo SAD, već i druge vlade, smatraju da kineska taktika krši duh slobodne trgovine.

Mnoge pritužbe tiču se postupaka kineskih regulatornih tela koja nisu deo obaveza po osnovu članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Japanska kompanija "Kavasaki" (Kawasaki), koja proizvodi brze vozove "Šinkansen" (Shinkansen), žalila se da su nakon što je licencirala ovu tehnologiju za korišćenje u Kini, lokalni proizvođači preuzeli kao svoju i pokušali da preprodaju u inostranstvu.

Vozovi kompanije "Šinkansen"
Vozovi kompanije "Šinkansen"

Peking je pritiskao strane proizvođače automobila da kupuju delove od domaćih kompanija tako što je uvodio carine na automobile koji su sklopljeni u Kini ali sa komponentama stranog porekla.

Panel Svetske trgovinske organizacije je 2008. presudio da je Kina prekršila obavezu o otvaranju tržišta pa su proizvođači automobila morali da se preorijentišu na lokalne dobavljače koje su podučavali kako da prave bolje komponente.

Sjedinjene Države su takođe optužile kinesku vladu za upotrebu ili ohrabrivanje sajber špijuniranja i krađu tehnologije i poslovnih tajni.

Nedavno su zapadne vlade bile frustrirane zbog namere kineskih kompanija da uz finansijsku podršku svoje države kupe u SAD i EU firme koje se bave robotikom, proizvodnjom poluprovodnika i sličnih tehnologija. Istovremeno, stranim kupcima je onemogućeno da dođu postanu vlasnici u ovim oblastima u Kini.

Zbog toga se u Evropi pribojavaju da bi mogli da izgube konkurentnost. Prethodno se Vašington žalio Svetskoj trgovinskoj organizaciji da Kina nameće nekorektne uslove u ugovorima sa stranim dobavljačima, dopuštajući domaćim kompanijama da koristi kupljene tehnologije i kada istekne licenca.

U septembru prošle godine Tramp je blokirao nameru kineske kompanije da kupi američkog proizvođača poluprovodnika. Istog meseca, predsednik regulatornog tela Evropske unije je objavio plan o uspostavljanju sistema za "trijažu", odnosno proveru investicija.

Šta je strategija SAD?

Tramp je najavio plan za uvođenje carina u iznosu od 25 odsto na kinesku kompjutersku, vazduhoplovnu i druge tehnologije čija vrednost iznosi 50 milijardi dolara.

Ured Sjedinjenih Država za trgovinu je saopštio da je to odgovor na politiku Pekinga koja "primorava američke kompanije da transferišu njihove tehnologije" kineskim preduzećima. U Vašingtonu ističu da će se carine uvesti na proizvode koji su profitirali od takve taktike Pekinga.

Kina je uzvratila svojom listom američkih proizvoda vrednih 50 milijardi dolara, uključujući svinjetinu i čelične cevi, na koje planira da poveća tarife.

Tramp je pojačao pritisak najavljujući da razmatra povećanje carina na dodatne kineske proizvode u vrednosti od 100 milijardi dolara. Konsultantska firma "Eurasia Group" piše da će Trampova administracija možda pokrenuti sličnu istragu kineskih finansijskih kao telekomunikacionih servisa.

Tramp potpisao odredbu kojom se Kini nameću nove tarife
Tramp potpisao odredbu kojom se Kini nameću nove tarife

"Zabrinuti smo da proces uvođenja tarifa može da izmakne kontroli imajući vidu da se ovi potezi manje tiču same trgovine a više uspona Kine kao jednog od tehnoloških lidera", ocenjuju istraživači iz "Eurasia Group".

Kakve su šanse za kompromis?

Kineski lideri su pokrenuli reforme 1980-ih nalik na tržišne ali nikada nisu odustali od ideje da vladajuća Komunistička partija rukovodi razvojem kao i da državne kompanije dominiraju ekonomijom.

Čak i danas, Kina je najzatvorenija u poređenju sa ostalim velikim ekonomijama.

Strani ili privatni takmaci imaju veoma ograničeni ili nikakav pristup u bankarstvu, naftnoj i gasnoj industriji, telekomunikacija, vazduhoplovstvu, rudnicima, proizvodnji čelika i železnicama.

Strani proizvođači automobila i druge kompanije moraju da rade sa domaćim državnim kompanijama deleći sa njima tehnologiju i razvijajući njihove radne sposobnosti.

Kineski lideri su objavili 2013. da bi tržišne snage mogle da odnesu prevagu u donošenju odluka, dodajući međutim da će državne kompanije i dalje dominirati te da će Komunistička partija intenzivirati kontrolu nad njima.

"Jedna od teškoća je da kompromis treba pre svega da dođe sa kineske strane", kaže Lester Ros (Ross), advokat firme "WilmerHale" i predsedavajući američke Privredne komore.

"Ne mislim da kinesko vođstvo želi da vidi sebe u takvoj poziciji. Ono sebe doživljava kao silu u usponu – osnaženu zemlju sa velikim ambicijama da bude vodeća svetska sila. Stoga, ne oseća bilo kakvu stvarnu obavezu da pravi ustupke osim ako to nije u njenom apsolutnom interesu", zaključuje Ros.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG