Dostupni linkovi

Kineski institut optužen za zloupotrebe genskih podataka aktivan u Srbiji


Premijerka Srbije Ana Brnabić na otvaranju laboratorije "Vatreno oko" u Nišu, koja je izgrađena u saradnji sa Pekinškim institutom za genetska istraživanja (BGI) iz Kine, Niš, Srbija, 30. jul 2020.

Nakon vesti da nemačke zdravstvene vlasti ozbiljno razmatraju navode o tome da Pekinški institut za genetska istraživanja (Beijing Genomics Institute - BGI) zloupotrebljava genetski materijal prikupljen iz prenatalnih testova u svrhu vojnih istraživanja, nadležni u Srbiji, u kojoj je ova kineska kompanija prisutna kroz dve laboratorije, ćute.

U tekstu objavljenom 7. jula agencija Rojters (Reuters) navela je da je kineski BGI koji prodaje neinvazivne prenatalne testove NIFTY širom sveta, testove razvio u saradnji sa vojskom te zemlje.

Rojters se u članku pozvao na revizije naučnih radova i izjave kompanija.

Prenatalnim neinvazivnim testovima otkrivaju se abnormalnosti fetusa u trudnoći, poput Daunovog sindroma.

Gde je institut iz Pekinga u Srbiji?

Pekinški institut za genetska istraživanja (BGI) je u Srbiji prisutan kroz dve laboratorije za testiranje prisustva korona virusa, nazvane „Vatreno oko“, za koje je donirao novčana sredstva.

Prva laboratorija otvorena je u Beogradu u aprilu 2020. pri Kliničkom centru Srbije.

Druga je otvorena u julu iste godine u Nišu.

Otvorena još jedna srpsko-kineska laboratorija za testiranje na koronu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:49 0:00

Laboratorije su izgrađene na osnovu ugovora koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Pekinškim Institutom za genetska istraživanja (BGI).

Kako je u izjavi iz maja 2020. naveo državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije Berislav Vekić, projekat dve laboratorije iz Kine vredan je 710.000 evra, od čega je Republika Srbija učestvovala sa 140.000, kupujući 90.000 testova.

Ostalo je donacija kineske strane.

Šta su navodi Rojtersa?

Rojters navodi da su savetnici u Vladi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u martu upozorili da bi ogromna banka genomskih podataka koju BGI prikuplja i analizira veštačkom inteligencijom Kini mogla dati put ka ekonomskoj i vojnoj prednosti.

Ova medijska kuća navodi da je otkrila da je prenatalni test BGI izvor genetičkih podataka za kompaniju, koja je sa kineskom vojskom radila na poboljšanju „kvaliteta stanovništva“ i na genetskim istraživanjima u borbi protiv gubitka sluha i bolesti visine kod vojnika.

BGI demantuje navode Rojtersa

Kompanija BGI demantovala je u saopštenju objavljenom 8. jula navode Rojtersa o zloupotrebi DNK podataka kroz prenatalni test i saradnji sa kineskim vlastima.

„Od BGI nikada nije traženo da obezbedi, niti je (BGI) obezbedio podatke iz svojih neinvazivnih prenatalnih testova kineskim vlastima u svrhe nacionalne bezbednosti ili nacionalne odbrane“, navodi se u saopštenju.

Od BGI nikada nije traženo da obezbedi, niti je (BGI) obezbedio podatke iz svojih neinvazivnih prenatalnih testova kineskim vlastima u svrhe nacionalne bezbednosti ili nacionalne odbrane
Saopštenje BGI

Takođe su naveli da se DNK podaci prikupljeni u okviru prenatalnog testiranja žena van teritorije Kine ne čuvaju u kineskoj banci gena, već u laboratoriji te kompanije u Hong Kongu i da se uništavaju nakon pet godina, u skladu sa Opštim propisom o zaštiti podataka (GDPR).

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation – GDPR) je uredba usvojena na nivou Evropske unije (EU) 2016. Stupila je na snagu 2018. i njom se štite prava na zaštitu podataka o ličnosti državljana EU.

Kompanija BGI u saopštenju ističe da je prenatalni test razvila sama, „ne u partnerstvu sa kineskom vojskom“.

BGI na američkoj crnoj listi zbog kršenja prava Ujgura u Kini

Dve podružnice kompanije BGI od jula 2020. nalaze se na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog kršenja ljudskih prava manjinske muslimanske zajednice Ujgura u Kini.

Reč je o kompanijama Xinjiang Silk Road BGI i Beijing Liuhe BGI.
Kako je tada navelo Ministarstvo trgovine SAD, na crnu listu su stavljene zbog pomaganja u sprovođenju „genetskih analiza za dalju represiju“ Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina u Kini.

Prema pisanju Vašington Posta (Washington Post), BGI je kao majka firma navedene dve podružnice demantovala da je uključena u „prikupljanje, čuvanje ili analizu ličnih genetskih informacija u svrhu kršenja ljudskih prava za određene regione ili grupe“.

BGI u Srbiji

Laboratorijom „Vatreno oko“ u Beogradu u kojoj se vrše testiranja na prisustvo korona virusa, za čiju je izgradnju novac delom donirala kineska kompanija BGI, rukovodi Klinički centar Srbije.

U toj zdravstvenoj ustanovi nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li i koje podatke građana Srbije prikupljene tokom testiranja deli sa kineskim institutom.

U Nišu, na jugu Srbije, radi još jedna laboratorija „Vatreno oko“, koju je delom takođe finansirao kineski institut BGI.

Poverenik o podacima iz 'Vatrenog oka'

U kancelariji Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti građana Srbije za RSE su naveli da do sada nisu primili nijedan zahtev za prenos podataka iz Republike Srbije od strane laboratorije „Vatreno oko“, niti se bilo ko od građana žalio na kršenje zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Na upit RSE u vezi sa navodima Rojtersa o zloupotrebama genetskog materijala i podataka od strane kineskog BGI, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti u pisanom odgovoru navodi da do sada u laboratoriji „Vatreno oko“ nije bilo indicija o kršenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

„Poverenik nije sprovodio postupak nadzora povodom obrade podataka o ličnosti u radu laboratorije ’Vatreno oko’ u Nišu, niti je dobijao prijave građana koje bi ukazivale na kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, navodi se u odgovoru dostavljenom RSE.

U službi Poverenika takođe navode da Poverenik „nije primio nijedan zahtev za prenos podataka“ iz Srbije od strane laboratorije ’Vatreno oko’.

Dva ključna zakonska člana

Član 2. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da je onaj ko prikuplja podatke o ličnosti dužan da obavesti osobu kojoj se uzimaju podaci, između ostalog, i o nameri da iznese podatke u drugu državu ili međunarodnu organizaciju.

Prenos podataka o ličnosti drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji definisan je u članu 65.

U njemu se navodi da onaj ko rukuje podacima te podatke, bez odobrenja Poverenika, može preneti samo u one države za koje je Vlada Srbije procenila da obezbeđuju „primereni nivo zaštite podataka o ličnosti“.

U takvoj odluci Vlade Srbije iz avgusta 2019. ne nalazi se Kina.

Bivši poverenik Zakon opisuje kao "katastrofalan"

Na to ukazuje advokat i bivši Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

„Ako se podaci, kažem ako, jer smo još uvek u sferi spekulacija, a posebno ovakvi naročito osetljivi, genetski ili medicinski podaci, iznose u Kinu, to bi bio razlog za ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja zakona“, kaže Šabić za RSE.

Mi imamo katastrofalno loš, nejasan zakon, koji je zapravo jedan prevod dva dokumenta Evropske unije, odnosno Opšte uredbe o zaštiti podataka i takozvane ’policijske direktive’ ali jedan prevod koji je potpuno neprilagođen realnom kontekstu
Rodoljub Šabić

On navodi da bi u konkretnom slučaju nadležni državni organi u Srbiji morali da saopšte građanima Srbije da li kineske kompanije raspolažu njihovim podacima.

Važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ocenjuje kao loš.

„Mi imamo katastrofalno loš, nejasan zakon, koji je zapravo jedan prevod dva dokumenta Evropske unije, odnosno Opšte uredbe o zaštiti podataka i takozvane ’policijske direktive’ ali jedan prevod koji je potpuno neprilagođen realnom kontekstu“, navodi Šabić.

Kao takav, pojašnjava Šabić, zakon „ostavlja bezbroj dilema i za pravnike, a kamoli za laike."

SHARE: Odgovornost pre svega na institucijama Srbije

Andrej Petrovski, istraživač u Šer fondaciji (SHARE), koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i sloboda na internetu kaže za RSE da građani Srbije imaju razloga za zabrinutost u svetlu navoda o zloupotrebi podataka od strane kineskog instituta BGI.

„Ukoliko postoji određena sumnja da se genetski podaci građana Srbije izvoze u neku drugu državu, a pri tome da građani i određene institucije nisu svesni, mi kao građani koji smo radili PCR test, ne znamo da li su ti podaci skladišteni na adekvatan način i ko je sve imao pristup tim podacima“, navodi Petrovski.

On ukazuje da su odgovor na ta pitanja građanima dužne da daju državne institucije Srbije.

„Građani Srbije nemaju direktan odnos sa BGI-jem kao institutom iz Kine, građani Srbije imaju odnosa sa institucijama svoje države, koje ih testiraju na prisustvo korona virusa. Te institucije bi trebalo da objasne građanima Srbije šta se radi sa tim podacima“, kaže Petrovski.

Kako kaže, tim pre, jer su DNK podaci najosetljivi podaci o ličnosti, koji sadrže informacije o genetskim predispozicijama i izgledu za razvoj određenih bolesti.

Intenzivirana naučna saradnje Srbije i Kine

Osim sa Pekinškim institutom za genetska istraživanja BGI, Srbija sarađuje i sa šangajskim institutom Materia Medica.

Kako je u maju saopštilo Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, formirana je zajednička kinesko-srpska laboratorija za prirodne proizvode i otkriće novih lekova.

Kako je tada objašnjeno, laboratoriju „Jedan pojas - jedan put“ šangajskog instituta Materia Medica i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, predvodiće predstavnici Kine i Srbije.

Upravo je kineska laboratorija Materia Medica bila u centru pažnje američkih vlasti u decembru 2019. godine, kada je mičigenski Van Andel istraživački institut (the Van Andel Research Institute), koji sprovodi biomedicinska istraživanja, objavio da će platiti 5,5 miliona dolara kaznu jer američkoj vladi nije otkrio da su dva njegova istraživača finansirana iz kineskih državnih grantova.

Kako je prenela agencija Rojters (Reuters) institut je u saopštenju naveo da su dvojica istraživača podnela ostavke. Institut je saopštio da sarađuje sa istragom Ministarstva pravde.

Slučaj protiv instituta bio je najnoviji razvoj u široj akciji SAD usled zabrinutosti zbog široko rasprostranjenog špijuniranja i krađe intelektualne svojine od strane kineske vlade.

Jedan od dva istraživača bio je glavni istraživač Centra za otkrivanje lekova, strateške saradnje između Van Andelovog instituta i Šangajskog instituta Materia Medica.

Odnosi Kina - Srbija

Kina je, pored Rusije, SAD i zemalja Evropske unije, jedna od država sa kojom Srbija gradi strateško partnerstvo.

Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1), za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.

Zvaničnici u Srbiji od početka pandemije prikazuju Kinu kao jednog od najvažnijih partnera u borbi protiv korona virusa.

Uz to, Srbija je i najveći broj vakcina kupila upravo od Kine.

Istraživač danske organizacije Vidadvare enerši (Vedvarende Energi) Nils Riasare (Nils Resare) je u intervjuu za RSE u junu 2021. ukazao na poslovanje više kineskih vojnih kompanija u Srbiji i drugim državama Zapadnom Balkana, koje se često predstavljaju kao civilne, iako im krajnji vlasnik kineska vojska i koje su pod kontrolom komunističke partije Kine.

Ova organizacija je nedavno objavila izveštaj o prisustvu kineskih vojnih kompanija u zemljama Zapadnog Balkana. Većina tih kompanija, kako je tada pojasnio Riasare, je na crnoj listi SAD zbog prodaje oružja u aktivnim ratnim zonama.

XS
SM
MD
LG